Brendiranje nacija traje između deset i dvadeset godina, Velika Britanija prednjači kroz kampanju GREAT Britain

Strategija brendiranja nacije zahteva dugoročan pristup, a prema rečima profesorke marketinga Branke Novčić Korać, prvi opipljivi efekti ove strategije postaju vidljivi tek kroz period od deset do dvadeset godina. Države ulažu napore da kroz velike događaje kao što su Olimpijske igre, svetska prvenstva ili kraljevska venčanja, poboljšaju svoj imidž i podstaknu investicije, turizam i trgovinu.

Velika Britanija je 2011. godine iskoristila venčanje princa Vilijama i princeze Kejt, zatim Dijamantski jubilej kraljice Elizabete II i otvaranje Olimpijskih igara u Londonu 2012. za predstavljanje kampanje za brendiranje nacije pod nazivom GREAT Britain. Pored Velike Britanije, kao uspešni evropski primeri ističu se Italija, Španija i Francuska. Italijanska kuhinja je zaštićena kao intelektualna svojina, dok je vizuelni identitet španskog nacionalnog brenda kreirao Huan Miro, poznat kao Miroovo sunce. Francuska se oslanja na kulturu, kuhinju i svoja obeležja kao glavne ambasadore nacionalnog brenda.

Novi Zeland je zahvaljujući filmskom serijalu ‘Gospodar prstenova’ postao prepoznat kao ‘zemlja Hobita’, dok Litvanija realizuje projekat ‘Portal’ koji povezuje više gradova u realnom vremenu i simbolički spaja ljude širom sveta.

U poslednjim decenijama razvijene zemlje, među kojima su Velika Britanija, Australija i Novi Zeland, razvijaju koncept screen turizma, gde poznati filmovi i serije, poput Padingtona, Džejmsa Bonda, Harija Potera i serija Bidžerton, Dauntaun ebi i Kruna, sadrže planski umetnute scene znamenitih lokaliteta. Turistička organizacija Velike Britanije svake godine procenjuje koji kinematografski projekti mogu imati značajan uticaj na promociju destinacija.

Brendiranje nacije ima korene u javnoj diplomatiji, a kako ističe profesorka Novčić Korać, za uspešan rezultat neophodno je uključiti i percepciju građana. Ukoliko brendiranje nije u skladu sa stvarnim stanjem, može doći do nesklada između eksternog imidža i onoga što nacija zaista predstavlja.

Ponuda za preostalih 44,4% akcija važi do 29. juna, cena niža od trenutne berzanske vrednosti od 529 dinara

Kompanija Napred Razvoj, većinski vlasnik nekada najveće domaće građevinske firme Energoprojekt, objavila je javnu ponudu za otkup akcija koje se još nalaze van njenog vlasništva. Akcionarima je ponuđena cena od 452,25 dinara po akciji, što predstavlja prosečnu ponderisanu cenu ostvarenih trgovanja na Beogradskoj berzi u poslednjih šest meseci pre objave namere za preuzimanje.

Ponuda se odnosi na 44,4 odsto od ukupnog broja akcija kompanije Energoprojekt koje nisu pod kontrolom Napred Razvoja, a otvorena je do 29. juna. Važno je napomenuti da knjigovodstvena vrednost akcije na kraju 2025. godine iznosi 1.159,6 dinara, ali prema važećim propisima, usled zadovoljene likvidnosti na tržištu, ova vrednost nije uzeta u obzir za određivanje otkupne cene, navode iz brokerske kuće Momentum.

Prethodna javna ponuda za akcije Energoprojekta okončana je početkom 2025. godine, kada je većinski vlasnik pribavio svega 0,1 odsto akcija po ceni od 375 dinara po komadu. U poređenju sa aktuelnom ponudom, to predstavlja rast ponuđene cene od 77,25 dinara po akciji, odnosno oko 20,6 odsto više u odnosu na prethodni otkup.

Međutim, poslednja berzanska cena akcija Energoprojekta iznosi 529 dinara, što je za 17 odsto iznad ponuđene otkupne cene. Ova razlika ukazuje na potencijalno nezadovoljstvo dela akcionara ponuđenim uslovima, s obzirom da tržište trenutno vrednuje kompaniju znatno više.

Prema dostupnim podacima sa Beogradske berze, akcije Energoprojekta su u prethodne tri godine zabeležile značajne oscilacije u prometu i ceni, a trenutna likvidnost omogućila je primenu tržišnih kriterijuma za formiranje otkupne cene.

Ponuda Napred Razvoja predstavlja nastavak procesa konsolidacije vlasničke strukture u Energoprojektu, a ishod javne ponude biće poznat nakon isteka roka za prihvatanje, 29. juna.

Platforma za rezervacije smeštaja saopštila da finansijski podaci nisu ugroženi, dobit iznosila 3,7 miliona evra

Hrvatska kompanija Phobs, specijalizovana za online rezervacije hotelskog smeštaja, potvrdila je bezbednosni incident u kojem su ukradeni lični podaci oko 100.000 turista koji ovog leta dolaze na Jadran. Prema zvaničnom saopštenju, hakeri su došli do imena, prezimena, telefonskog broja, datuma dolaska i odlaska, kao i naziva hotela za veliki broj gostiju, nakon čega su žrtve dobijale WhatsApp poruke sa zahtevom za dostavu podataka o platnoj kartici ili dodatnom plaćanju.

Prema navodima hrvatske Agencije za zaštitu ličnih podataka, primljeno je više izveštaja o povredi ličnih podataka u incidentu čija je meta bila upravo platforma Phobs. Niz hotela u Hrvatskoj već je upozorio goste da ne odgovaraju na lažne poruke i ne unose podatke o platnim karticama ili dodatno uplaćuju rezervacije putem neproverenih kanala.

Iz dubrovačke filijale Phobs-a saopšteno je da je incident pogodio “određeni broj” klijenata, ali da finansijski podaci korisnika nisu kompromitovani. “Dosadašnjom analizom utvrđeno je da događaj nije posledica kompromitacije baze podataka niti neovlašćenog prodora u infrastrukturu sistema. Stručnjaci preduzimaju sve korake u skladu s propisima o ovom događaju”, navodi Phobs.

Phobs-ove usluge koriste neki od najvećih hotela u Hrvatskoj, a kompanija je tokom prethodne godine ostvarila prihod od 7,4 miliona evra i dobit od 3,7 miliona evra. Incident se dogodio uoči glavne turističke sezone, a pogođeni su turisti koji su unapred rezervisali letovanje na Jadranu.

Nadležne institucije i hotelijeri apeluju na građane da ne odgovaraju na sumnjive WhatsApp poruke i da podatke o platnim karticama unose samo putem ovlašćenih i sigurnih kanala, kako bi sprečili moguće finansijske zloupotrebe.