Connect with us

Domaće

Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa dve milijarde evra, poverenje građana i dalje nisko

Srbija ima oko 30 investicionih fondova sa prosekom od 300 evra po stanovniku, što je deset puta manje nego u Sloveniji

Objavljeno pre

3 sata

,

Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa dve milijarde evra, poverenje građana i dalje nisko Foto Izvor: Pexels / RDNE Stock project

Srbija ima oko 30 investicionih fondova sa prosekom od 300 evra po stanovniku, što je deset puta manje nego u Sloveniji

Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju imovinom od oko dve milijarde evra, pokazuju najnoviji podaci sa domaćeg tržišta. Prosečna ulaganja po stanovniku iznose 300 evra, što je skoro deset puta manje nego u Sloveniji. Ovaj podatak jasno ukazuje da poverenje u investicione fondove u Srbiji ostaje nisko, posebno kada se uporedi sa razvijenijim tržištima u regionu.

Zašto investicioni fondovi u Srbiji beleže nizak nivo poverenja

Većina građana Srbije i dalje preferira tradicionalne oblike ulaganja kao što su bankarska štednja, nekretnine ili zlato. S druge strane, investicioni fondovi se percipiraju kao rizičnija opcija. Prema rečima Đorđa Ostojića, finansijskog analitičara, tržište depozita u Srbiji procenjeno je na oko 17 milijardi evra, dok fondovi raspolažu sa znatno manjom sumom. „U duhu istorijskog iskustva okrenutog ka izbegavanju rizika, kapital je pre svega usmeren ka oročenim štednjama i štednjama po viđenju u bankama, dok se investicioni fondovi shvataju kao rizičnija investicija“, izjavio je Ostojić. Kao rezultat, građani češće biraju sigurnost bankarskih proizvoda, iako takav pristup često ne prati inflaciju i gubitak vrednosti novca.

Nova ulaganja i promena navika mladih

U poslednje vreme, sve više mlađih građana okreće se i alternativnim oblicima ulaganja, uključujući akcije i digitalnu imovinu. Srbija je među retkim državama regiona koja ima poseban zakon o digitalnoj imovini, što dodatno otvara mogućnosti za diversifikaciju investicija. Ivan Ivanovski, direktor investicione konsultantske kompanije, naglašava: „Na berzi ima jedno pravilo – ako ne investiraš i novac ti stoji, to je najveći rizik zato što 100 posto onda gubiš. Inflacija čini da tvoj novac gubi vrednost.“ Osim toga, minimalni iznosi za početak ulaganja u investicione fondove danas su znatno niži. „Mnogi investicioni fondovi omogućavaju ulaganje već od 500 dinara i mislim da je to dostižno svima“, dodaje Ostojić.

Perspektiva tržišta i izazovi za rast

Iako tržište investicionih fondova u Srbiji beleži rast, ono je i dalje višestruko manje od tržišta bankarskih depozita. Prema Radoju Mariću, direktoru kompanije za trgovinu i usluge u oblasti digitalne imovine, građani su spremni da isprobaju i druge oblike ulaganja, ali uz preporuku da to rade kod licenciranih pružalaca usluga i uz odgovarajuću edukaciju o rizicima. Na kraju, stručnjaci smatraju da će dalji razvoj investicionih fondova zavisiti od porasta finansijske pismenosti i spremnosti građana da prihvate veći rizik zarad potencijalno većeg prinosa. Investicioni fondovi u Srbiji, sa oko dve milijarde evra imovine, imaju značajan prostor za razvoj i dalje unapređenje tržišta, ali izazovi u pogledu poverenja i dalje su jedan od glavnih faktora koji usporavaju njihov rast.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Štampane knjige postaju ključan izvor podataka za razvoj veštačke inteligencije

Kompanije kupuju i digitalizuju milione štampanih knjiga zbog kvaliteta i pouzdanosti teksta napisanog ljudskom rukom

Objavljeno pre

14 sati

,

avgust 8, 2026

Objavio:

Štampane knjige postaju ključan izvor podataka za razvoj veštačke inteligencije

Kompanije kupuju i digitalizuju milione štampanih knjiga zbog kvaliteta i pouzdanosti teksta napisanog ljudskom rukom

Tehnološke kompanije ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, ali štampane knjige postaju ključan izvor podataka za razvoj veštačke inteligencije. Milioni primeraka kupuju se, digitalizuju i često uništavaju, kako bi njihov sadržaj služio za obuku velikih jezičkih modela. Ovaj trend je privukao pažnju kada je kompanija ISBNdb nudila masovnu nabavku knjiga, a sudski dokumenti su pokazali da je Anthropic već digitalizovao velike količine za potrebe razvoja svojih modela.

Razlozi za korišćenje štampanih knjiga u razvoju veštačke inteligencije

Internet je ranije bio glavni izvor tekstova za obuku modela, ali se situacija promenila posle pojave generativne veštačke inteligencije krajem 2022. godine. Sve više sadržaja na internetu proizvode sami AI modeli, što dovodi do pojave niskokvalitetnog i sintetičkog teksta. Zbog toga kompanije traže izvore pouzdanog i kvalitetnog teksta nastalog pre masovne upotrebe generativne veštačke inteligencije. Pre svega, štampane knjige prolaze kroz uređivanje, lekturu i korekturu, pa predstavljaju raznovrstan i pouzdan korpus podataka. Posebno su cenjena izdanja objavljena pre kraja 2022. godine, jer je tada verovatnoća prisustva AI-generisanog sadržaja veoma mala.

Digitalizacija i destruktivno skeniranje knjiga

Kompanije koriste postupak poznat kao destruktivno skeniranje kako bi što brže digitalizovale velike količine knjiga. Ovaj metod podrazumeva sečenje poveza i prolazak stranica kroz industrijske skenere, što omogućava brzo pretvaranje fizičkog sadržaja u digitalni tekst. Proces uključuje i upotrebu OCR tehnologije (optičko prepoznavanje karaktera), koja fotografije stranica pretvara u strojno čitljiv tekst. Kao rezultat, biblioteke, antikvarnice i prodavci polovnih knjiga postaju važan izvor za nabavku kvalitetnog ljudski pisanog sadržaja.

Ekonomija i poslovni efekti nove potražnje za knjigama

Javni interes za ovu praksu porastao je u julu 2026. godine kada je otkriveno da ISBNdb nudi nabavku između hiljadu i milion naslova po narudžbini, sa mogućnošću izbora po jeziku, oblasti ili godini izdanja. Kompanija je nudila i ugovore o poverljivosti, uz napomenu da bi ova praksa mogla izazvati negativne reakcije ako se sazna da AI kompanije uništavaju knjige. Nakon što je informacija dospela u javnost, ponuda je uklonjena, a kompanija je saopštila da nije kupovala niti prodavala knjige za potrebe obuke modela. Ipak, arhivirane verzije sajta potvrđuju da su takve ponude postojale. Štampane knjige, zahvaljujući svom kvalitetu i pouzdanosti, postaju izuzetno vredan resurs u novoj ekonomiji podataka. Ova promena ima direktan uticaj na tržište knjiga, biblioteka i prodavaca polovnih izdanja, jer raste potražnja za starijim naslovima visokog kvaliteta.

Pročitaj još

Domaće

Fizička kondicija dece u Evropi pala na najniži nivo u poslednjih 60 godina

Veliko istraživanje pokazuje pad snage i fleksibilnosti kod 417.362 dece u 20 zemalja od 1965. do 2023.

Objavljeno pre

1 dan

,

avgust 8, 2026

Objavio:

Fizička kondicija dece u Evropi pala na najniži nivo u poslednjih 60 godina

Veliko istraživanje pokazuje pad snage i fleksibilnosti kod 417.362 dece u 20 zemalja od 1965. do 2023.

Fizička kondicija dece u Evropi pala je na najniži nivo u poslednjih 60 godina, pokazuje najnovija studija naučnika sa Univerziteta u Saragosi. U istraživanju objavljenom u časopisu „Sports medicine – Open“ navodi se da deca i adolescenti više ne dostižu preporučene nivoe snage, fleksibilnosti i telesne mase. Studija obuhvata podatke za 417.362 dece uzrasta od šest do 16 godina iz 20 evropskih zemalja, prikupljene u periodu od 1965. do 2023. godine.

Detalji studije o fizičkoj kondiciji dece u Evropi

Naučnici su zabeležili konstantan pad fizičke spremnosti dece od 1990. godine. Posebno je izražen pad snage gornjeg dela tela, koji je bio stabilan između 1980. i 2000. godine, a potom je ponovo opao. Snaga donjeg dela tela, merena testovima skakanja, beleži rast do 1980-ih, ali se od tada kontinuirano smanjuje. Osim toga, istraživači su uočili linearno povećanje telesne masti kod dece, što je dodatni rizik za njihovo zdravlje. Ovaj trend često ostaje neprimećen ako se koristi samo indeks telesne mase (BMI), bez detaljnijih analiza telesnog sastava. Fleksibilnost se, prema podacima, pogoršava čak brže od ostalih komponenti fizičke kondicije, sa ubrzanim padom nakon 2000. godine.

Trendovi gojaznosti i preporuke za fizičku aktivnost

U studiji se navodi da brojevi ukazuju na početak krize gojaznosti kod dece. Očekuje se da će do 2040. godine broj gojazne dece dostići 228 miliona, iako su trenutni nivoi još uvek niži nego u nekim prethodnim decenijama. S druge strane, kardiorespiratorna kondicija, odnosno sposobnost srca, pluća i krvnih sudova da efikasno dostavljaju kiseonik mišićima, opadala je dugi niz godina, ali se trend stabilizuje između 2015. i 2023. godine. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno za decu i adolescente, uključujući vežbe snage i izdržljivosti tri puta nedeljno. Naučnici ističu da fizička neaktivnost uzrokuje oko šest odsto koronarne bolesti srca, sedam odsto dijabetesa tipa 2, kao i deset odsto slučajeva raka dojke i debelog creva. Prema podacima SZO, devet odsto prevremenih smrti i više od sedam odsto smrti od svih uzroka, uključujući 7,6 odsto smrti od kardiovaskularnih bolesti, povezano je sa fizičkom neaktivnošću.

Implikacije i preporuke stručnjaka za javne institucije

Autori studije iz Univerziteta u Saragosi naglašavaju potrebu da javne institucije pojačaju napore ka promociji fizičke aktivnosti kod dece. Oni predlažu sistemske mere u školama i lokalnim zajednicama, kako bi se preokrenuo negativan trend u fizičkoj kondiciji mladih. Uzimajući u obzir dugoročne zdravstvene i ekonomske posledice, ulaganje u prevenciju fizičke neaktivnosti može smanjiti troškove zdravstvenih sistema i unaprediti kvalitet života budućih generacija. Ova studija stavlja akcenat na važnost ranog usvajanja zdravih životnih navika, uz podršku čitavog društva.

Pročitaj još

Domaće

Data centri u SAD privlače 10.000 milijardi dolara uprkos otporu javnosti

Planirano skoro 4.000 novih centara, ali samo polovina kapaciteta biće završena do 2028. godine zbog brojnih prepreka

Objavljeno pre

2 dana

,

avgust 7, 2026

Objavio:

Data centri u SAD privlače 10.000 milijardi dolara uprkos otporu javnosti

Planirano skoro 4.000 novih centara, ali samo polovina kapaciteta biće završena do 2028. godine zbog brojnih prepreka

Data centri u SAD postaju sve manje popularni među građanima, iako investicije u ovu infrastrukturu dostižu izuzetno visoke iznose. Prema najnovijem istraživanju Gallupa, čak 71 odsto Amerikanaca protivi se izgradnji novih data centara za veštačku inteligenciju. Istovremeno, kompanije su najavile ulaganja od oko 10.000 milijardi dolara, planirajući izgradnju gotovo 4.000 novih objekata širom Sjedinjenih Američkih Država.

Investicione najave i realni kapaciteti data centara u SAD

Međutim, u praksi je gradnja započeta na svega oko 800 lokacija. Analitičari procenjuju da će do 2028. godine biti završena samo polovina planiranih kapaciteta, što znači rast ukupnog broja data centara ali i značajan jaz između najava i realizacije. Planirano je više od 565 gigavata novih računarskih kapaciteta, mada stručnjaci prognoziraju da će biti izgrađeno svega oko 180 gigavata u narednoj deceniji. S druge strane, investitori često prijavljuju veći broj potencijalnih lokacija, ali se kasnije povlače iz većine projekata.

Ograničenja i izazovi — materijali, energija i radna snaga

Važan izazov za sektor predstavljaju nestašice građevinskog materijala, kao i najnaprednijih AI čipova, čiju proizvodnju obavlja ograničen broj kompanija. Osim toga, snabdevanje električnom energijom postaje sve veći problem. Data centri trenutno troše oko osam odsto ukupne električne energije u SAD, a očekuje se da će taj udeo porasti na 12 odsto do 2028. godine. Pored toga, kasni isporuka transformatora i druge ključne opreme. Industrija se suočava i sa deficitom kvalifikovanih radnika: potrebni su dodatnih 500.000 električara, 300.000 varioca i 550.000 vodoinstalatera za realizaciju najavljenih projekata. Komplikovane procedure za izdavanje građevinskih dozvola takođe usporavaju napredak, često više nego političke inicijative za zabranu.

Ekonomija investicija i potencijalni rizici za američko tržište

Izgradnja jednog savremenog AI data centra može da košta oko osam milijardi dolara. Ulaganja u ovom sektoru već utiču na inflaciju u Sjedinjenim Američkim Državama. Osim toga, ekonomisti upozoravaju na rizik od stvaranja investicionog balona ukoliko deo projekata ostane nezavršen ili bude odložen. To bi moglo dovesti do velikih dugova i neiskorišćenih infrastrukturnih kapaciteta, što bi izazvalo dodatne pritiske na privredu. Uporedo sa tim, rast potražnje za data centrima daleko premašuje mogućnosti građevinske i tehnološke industrije u aktuelnim uslovima. Iako postoji snažan otpor javnosti i niz prepreka, investicije u data centre nastavljaju da rastu, menjajući strukturu američke privrede i energetskog sektora.

Pročitaj još

U Trendu