Britanska vlada podržala projekat sa 48 miliona funti, dok FAA menja pravila za eVTOL u SAD

Vertical Aerospace, britanska kompanija za razvoj električnih letelica sa vertikalnim poletanjem i sletanjem (eVTOL), dobila je ukupno 48 miliona funti (56,5 miliona evra) državne podrške za svoj projekat. Prve isporuke komercijalnih letelica planirane su za 2029. godinu, dok se paralelno razvija i vojna verzija ovih aviona.

Razvoj eVTOL letelica u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama

Plan britanske vlade predviđa podršku kompaniji Vertical Aerospace kroz dodatnih 10 miliona funti (11,8 miliona evra), čime je državna pomoć dostigla 48 miliona funti. Kompanija trenutno razmatra više lokacija za izgradnju proizvodnih pogona u Velikoj Britaniji, što bi moglo otvoriti više od 1.000 novih radnih mesta.
U isto vreme, Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) u Sjedinjenim Američkim Državama radi na izmenama regulatornog okvira kako bi ubrzala sertifikaciju i uvođenje eVTOL letelica na tržište. Prošle godine pokrenut je pilot-program sa osam kompanija u 26 američkih saveznih država. Podaci iz tog programa koristiće se u izradi novih pravila za sertifikaciju i širu upotrebu.

Komercijalni i vojni potencijal eVTOL letelica

Prema najavama iz Vertical Aerospace, komercijalna upotreba ovih letelica trebalo bi da počne 2029. godine. Kompanija planira da do 2028. godine dobije potrebne sertifikate, a u početku će proizvoditi oko 150 letelica godišnje, sa ciljem povećanja kapaciteta na 1.000 letelica do kraja decenije.
Za razliku od komercijalnog modela, vojna verzija eVTOL koristiće hibridni pogon sa gasnom turbinom. Na taj način domet letelice biće povećan na oko 1.600 kilometara, što omogućava prevoz vojnog osoblja, opreme i logističke misije.
Interesovanje britanske vojske za električne leteće taksije prati globalni trend u industriji. Zbog visokih troškova razvoja, proizvođači eVTOL letelica traže nove izvore prihoda kroz saradnju sa vojskom i državnim institucijama. Takve letelice mogu imati primenu u logistici, hitnom medicinskom transportu i izviđanju.

Regulatorne promene i dalji razvoj tržišta

U Sjedinjenim Državama, FAA radi na promeni pravila kako bi omogućila bržu komercijalizaciju tehnologija poput eVTOL letelica i supersoničnih putničkih aviona. Cilj je podstaći inovacije uz očuvanje bezbednosti. Kompanije kao što je Archer Aviation očekuju da će eVTOL letelice promeniti gradski prevoz, povezujući aerodrome i urbane centre i omogućavajući putnicima da izbegnu saobraćajne gužve.
Direktor kompanije Archer Aviation Adam Goldstein uporedio je razvoj eVTOL tržišta sa širenjem autonomnih vozila, navodeći da će nove tehnologije prvo biti testirane u ograničenom broju gradova. FAA radi i na povratku komercijalnog supersoničnog saobraćaja, ali kompanije moraju proći složen proces sertifikacije.
Kao rezultat svega navedenog, sektor električnih letelica sa vertikalnim poletanjem i sletanjem ulazi u fazu ubrzanog razvoja, sa jasnom podrškom državnih institucija i rastućim interesovanjem investitora. Projekat Vertical Aerospace pokazuje koliko je saradnja industrije i države ključna za komercijalizaciju inovativnih tehnologija u avio-saobraćaju.

Mađarska OTP grupa ulazi na baltička tržišta, povećava udeo u evrozoni na 50 procenata nakon akvizicije Luminora

OTP banka potpisala je ugovor o kupovini Luminora, treće po veličini bankarske grupe u baltičkom regionu, čime aktiva OTP grupe raste za 13 odsto. Ova akvizicija omogućava OTP grupi da proširi prisustvo na 14 zemalja, dok će udeo poslovanja u evrozoni porasti na 50 procenata. Ugovor je potpisan sa konzorcijumom fondova privatnog kapitala kojima upravljaju Blackstone i DNB banka.

Kupovina Luminora jača poziciju OTP banke

Luminor je prethodnih godina značajno unapredio poslovni model, proširio bazu klijenata i poboljšao digitalizaciju. Kao rezultat, pozicionirao se kao univerzalna panbaltička banka koja posluje u Estoniji, Letoniji i Litvaniji. OTP banka planira da iskoristi postojeće snage Luminora i dodatno podrži njegov rast, sa ciljem dugoročnog prisustva na tržištu baltičkih država. Kao rezultat akvizicije, udeo neto kredita OTP grupe u evrozoni porašće sa 42 na 50 procenata.

Izjave rukovodstva o strateškoj važnosti akvizicije

„Akvizicija Luminora nije samo geografsko proširenje; ona predstavlja strateški ulazak u razvijen, stabilan region sa značajnim potencijalom rasta. Kao jedna od vodećih bankarskih grupa u Centralnoj i Istočnoj Evropi, OTP Grupa je tokom proteklih decenija pokazala svoju sposobnost da stvara vrednost na novim tržištima. Ulažemo kapital, likvidnost i tehnološko znanje u kupljene banke i primenjujemo dugoročni vlasnički pristup. Nadograđujući se na snažnu tržišnu poziciju Luminora, naš cilj je da dodatno ojačamo ulogu banke u baltičkim državama i doprinesemo razvoju finansijskog sistema regiona, kreditnoj aktivnosti i finansijskim inovacijama“, izjavio je Péter Csányi, izvršni direktor OTP banke. Wojciech Sass, izvršni direktor Luminora, istakao je: „Ova transakcija predstavlja važan korak u našem razvoju. I Luminor i OTP dele jasnu posvećenost klijentima, stvaranju dugoročne vrednosti i finansiranju realne ekonomije naših domaćih tržišta. Kao deo OTP-a, Luminor će imati podršku iskusne međunarodne bankarske grupe sa snažnim prisustvom širom Centralne i Istočne Evrope. Želim da se zahvalim zaposlenima u Luminoru na njihovom doprinosu razvoju Luminora i na njihovoj stalnoj posvećenosti i podršci našim klijentima i baltičkim ekonomijama.“

Regulatorni zahtevi i značaj za baltički finansijski sektor

Okončanje transakcije zavisi od dobijanja potrebnih regulatornih odobrenja. Očekuje se da će ulazak OTP banke kao strateškog investitora doprineti daljem razvoju baltičkog finansijskog tržišta. Na ovaj način, baltičke ekonomije dobijaju podršku snažne međunarodne bankarske grupe, dok OTP grupa potvrđuje vodeću poziciju u regionu Centralne i Istočne Evrope. Pored toga, kroz ovu akviziciju, OTP banka jača svoju konkurentsku sposobnost i diverzifikuje izvore prihoda, što je važno u savremenim uslovima na evropskim tržištima.

Automobilska kompanija traži veću fleksibilnost zaposlenih kako bi smanjila troškove rada i izbegla otpuštanja u Nemačkoj

Mercedes-Benz, poznata nemačka automobilska kompanija, upozorila je na moguće zatvaranje fabrika u Nemačkoj zbog visokih plata. Ovu informaciju potvrdio je Mihael Šibe, član upravnog odbora i direktor proizvodnje kompanije. On je istakao da će Mercedes uložiti napore da izbegne takav scenario, ali je naglasio da su troškovi rada u Nemačkoj izuzetno visoki.

Troškovi rada i zahtevi za fleksibilnost

Mercedes želi da smanji troškove proizvodnje i poveća produktivnost na domaćem tržištu. Kao rezultat, uprava kompanije traži veću fleksibilnost od zaposlenih, uključujući mogućnost dužeg radnog vremena bez povećanja plata. Takva mera, prema rečima Šibea, predstavlja alternativu smanjenju broja zaposlenih. On je dodao da je važno da Mercedes ostane konkurentan na nemačkom tržištu, s obzirom na rastuće izazove u automobilskoj industriji.

Investicije u inostranstvu i poređenja

Šibe je u intervjuu istakao i investicije u Mercedesovu fabriku u mađarskom Kečkemetu, gde je nedavno udvostručen proizvodni kapacitet. Ova investicija treba da doprinese očuvanju radnih mesta u Nemačkoj kroz smanjenje ukupnih troškova. Zaposleni u Kečkemetu, prema njegovim rečima, rade više sati u poređenju sa radnicima u Nemačkoj, dok je stopa bolovanja znatno manja. Uporedo sa tim, Šibe je naglasio da je svestranost radne snage ključna za održivost kompanije u trenutnim tržišnim uslovima.

Stav sindikata i sledeći koraci

Sindikat IG Metal javno se usprotivio predloženim merama, ali Šibe izražava nadu da će obe strane pronaći zajedničko rešenje bez „ideološke borbe“. On je poručio: „Da budem potpuno jasan: želimo da sprečimo zatvaranje fabrika u Nemačkoj i da obezbedimo radna mesta na našim nemačkim lokacijama.“ Ovo pitanje je trenutno centralno za industriju, s obzirom da visoke plate u Nemačkoj direktno utiču na konkurentnost domaćih proizvođača.

Širi ekonomski kontekst

Odluka Mercedes-Benz uprave dolazi u trenutku kada mnoge nemačke kompanije traže načine da optimizuju troškove i održe proizvodnju u zemlji. Visoki troškovi rada često predstavljaju izazov za zadržavanje proizvodnje u Nemačkoj, dok konkurencija iz drugih zemalja sa nižim platama raste. Kao rezultat, ovakve najave mogu imati dugoročne posledice na tržište rada i ukupnu industrijsku konkurentnost Nemačke.