Pad cena hrane od sedam odsto, ali rast cena kirija, telekomunikacija i usluga obeležili tržište u julu
Republički zavod za statistiku objavio je da je inflacija u julu 2026. godine iznosila 1,9 odsto na godišnjem nivou. Ovaj podatak pokazuje da je inflacija u Srbiji nastavila trend usporavanja u odnosu na prethodne mesece. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u julu su, u poređenju sa junom, snižene za 0,2 odsto, što takođe potvrđuje stabilizaciju na tržištu.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, hrana je u julu 2026. godine bila jeftinija za sedam odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. U junu je pad iznosio 4,3 odsto na godišnjem nivou. S druge strane, tokom istog perioda zabeležen je rast cena određenih proizvoda i usluga. Najizraženiji skok beleži vodosnabdevanje, koje je poskupelo čak 21 odsto za godinu dana.
Promene cena i sektorski uticaji inflacije u julu 2026.
Osim vodosnabdevanja, povećanje cena registrovano je i kod kirija, koje su porasle za 12,5 procenata. Usluge održavanja, popravke i obezbeđenja stanova skuplje su za 11,6 odsto, dok su paketi telekomunikacionih usluga poskupeli za 12,5 odsto. Usluge održavanja i popravke vozila zabeležile su rast od 12,1 odsto, a čišćenje, šivenje i iznajmljivanje odeće za 9,6 odsto.
Takođe, bezalkoholna pića skuplja su za 0,8 odsto, kafa i njeni supstituti za 1,7 odsto, a sokovi za 2,5 odsto. Alkoholna pića zabeležila su rast cena od 5,3 odsto, dok je pivo poskupelo 6,8 odsto. Duvan je u istom periodu poskupeo za 7,1 procenat. Fotografisanje je za godinu dana poskupelo 26 procenata, a paket aranžmani za putovanja 23,2 odsto.
Kao rezultat promena u potrošačkim navikama i tržišnim uslovima, sektori rekreacije, sporta i kulture beleže rast cena od 6,2 odsto u julu u poređenju sa junom. U istom periodu, cene u grupama hrana i bezalkoholna pića pale su za 2,0 odsto, a odeća i obuća za 0,7 odsto. Cene u obrazovanju su takođe snižene za 0,6 odsto na mesečnom nivou.
Uticaj inflacije na domaćinstva i trendovi u strukturi potrošnje
Uprkos generalnom usporavanju inflacije, pojedine kategorije ostaju pod pritiskom rasta cena. To posebno važi za usluge vezane za stanovanje i telekomunikacije. Pored toga, u sektoru restorana i hotela, kao i u grupi nameštaja i opreme za domaćinstvo, evidentiran je rast cena od 0,3 odsto na mesečnom nivou. Grupa stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva zabeležila je povećanje od 0,2 odsto.
Međutim, cene ostalih proizvoda i usluga na mesečnom nivou uglavnom su ostale stabilne. Ova situacija omogućava domaćinstvima lakše planiranje budžeta, ali ukazuje i na potrebu za pažljivim praćenjem sektora u kojima su zabeležena značajna poskupljenja.
Struktura potrošnje u Srbiji se, zbog navedenih promena, postepeno menja. Pad cena hrane doprinosi olakšanju za potrošače, ali rast troškova u sektorima stanovanja i komunalnih usluga može stvoriti dodatni pritisak na kućne budžete.
Takođe, rast cena u segmentima rekreacije, sporta i kulture može uticati na dostupnost ovih usluga široj populaciji. Kao rezultat, realna kupovna moć građana zavisiće od uspešnosti daljeg usporavanja inflacije i mera koje mogu uticati na stabilnost cena u najosetljivijim sektorima.
