Pad potrošačkih cena od 0,2 odsto u julu, dok su inflatorni pritisci veći u Crnoj Gori i EU
Inflacija u Srbiji dodatno je usporila u julu 2026. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Potrošačke cene u julu bile su 0,2 odsto niže nego u junu, dok je međugodišnja inflacija iznosila 1,9 odsto. Ovo smanjenje ukazuje da su inflatorni pritisci u Srbiji trenutno u opadanju, što je značajan signal za domaće tržište.
Potrošačke cene i kretanja po sektorima
U odnosu na decembar prošle godine, cene su u proseku porasle za 2,5 odsto. Najveći doprinos padu cena u julu dala je grupa Hrana i bezalkoholna pića, gde su cene pale za dva odsto u odnosu na prethodni mesec. Cene odeće i obuće smanjene su za 0,7 odsto, dok je obrazovanje pojeftinilo za 0,6 odsto. S druge strane, proizvodi i usluge iz grupe Rekreacija, sport i kultura poskupeli su za 6,2 odsto. Alkoholna pića i duvan bili su skuplji za 1,3 odsto, a cene u grupi zdravlja porasle su za 0,8 odsto. Transport je zabeležio rast od 0,5 odsto, a cene nameštaja, opreme za domaćinstvo i održavanja stana, kao i restorana i hotela, porasle su po 0,3 odsto. Dodatno, rast od po 0,2 odsto zabeležen je u grupama Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, kao i u sektorima lične nege, socijalne zaštite i informisanja.
Poređenje sa regionom i Evropskom unijom
Uporedo sa tim, inflacija u Crnoj Gori ubrzala je na 3,8 odsto u julu, prema podacima crnogorske Uprave za statistiku Monstat. Potrošačke cene u Crnoj Gori porasle su za 0,8 odsto u julu, dok su u Srbiji beležile pad. Najveći rast zabeležen je u kategoriji transporta (10,6 odsto), alkoholnih pića i duvana (10,4 odsto) i usluga u restoranima i hotelima (5,4 odsto). Hrana i bezalkoholna pića poskupeli su za 2,2 odsto, a odeća i obuća za 2,3 odsto. Takođe, harmonizovani indeks potrošačkih cena pokazuje ubrzanje inflacije u Crnoj Gori na 3,9 odsto. U Italiji je godišnja inflacija u julu iznosila 2,9 odsto, ali trend pokazuje postepeno usporavanje, sa 3,2 odsto u maju i tri odsto u junu. Posebno je usporio rast cena neregulisane energije, sa 13,3 na 11,4 odsto, dok su cene neprerađene hrane i usluga takođe usporile rast. U Nemačkoj je inflacija ubrzala na 2,8 odsto u julu, dok su cene energije porasle za 8,3 odsto na godišnjem nivou. Transport i energenti predstavljaju ključne faktore rasta cena u toj zemlji. Cena hrane u Nemačkoj porasla je za 0,4 odsto, dok su pojedine kategorije, poput maslaca, zabeležile pad od preko 30 odsto.
Širi ekonomski značaj i implikacije za Srbiju
Sa padom potrošačkih cena i inflacijom ispod dva odsto, Srbija ulazi u fazu stabilizacije makroekonomskih pokazatelja. Kao rezultat, domaći potrošači i privreda mogu da računaju na veću predvidivost u troškovima. Međutim, promene u cenama energenata i hrane u Evropskoj uniji i regionu ukazuju na potrebu kontinuiranog praćenja tržišnih faktora. Visoke temperature i suša, koje pogađaju poljoprivredu u Nemačkoj, mogu imati posledice i za cene na širem tržištu. U Srbiji, održavanje inflacije na niskom nivou može doprineti jačanju poverenja investitora i stabilnosti domaćeg finansijskog sistema.
