Premium kartica korisnicima nudi putno osiguranje i pristup DragonPass mreži, uz dodatne pogodnosti kod partnera

Adriatic Banka je predstavila Visa Infinite karticu, namenjenu klijentima koji očekuju viši standard bankarskog iskustva i brojne ekskluzivne pogodnosti. Kartica omogućava pristup mreži od preko 1.200 VIP aerodromskih salona širom sveta kroz DragonPass program, uz aktivaciju putem Visa Airport Companion aplikacije. U ponudi je i metalna verzija kartice, namenjena korisnicima koji žele dodatni nivo ekskluzivnosti.

Visa Infinite uključuje sveobuhvatno putno osiguranje za korisnika i članove porodice, obuhvatajući putovanja u zemlji i inostranstvu. Dodatno, korisnici imaju na raspolaganju concierge servis dostupan 24/7, koji pruža podršku u organizaciji putovanja, rezervacijama i pristupu različitim događajima i uslugama.

Korisnicima su dostupne i selektovane ponude kod međunarodnih i lokalnih partnera, uključujući popuste pri rezervaciji smeštaja na platformi booking.com, u luksuznim hotelima-partnerima, za iznajmljivanje automobila, kao i u određenim tržnim centrima širom sveta. Ponuda potvrđuje strateški fokus Adriatic Banke na razvoj premium segmenta i pružanje bankarskih proizvoda koji prevazilaze tradicionalne usluge.

Novi poreski propisi usklađuju se sa pravilima EU, prosečna neto zarada u Srbiji porasla 120% od uvođenja limita

Srbija priprema novi set poreskih propisa koji će stupiti na snagu sa danom pristupanja Evropskoj uniji, a među ključnim izmenama su povećanje limita za paušalno oporezivanje sa šest na osam miliona dinara i izmene u sistemu PDV-a, akciza, poreza na dobit i poreza na dohodak građana. Ove mere predstavljene su u NALED-u od strane Ministarstva finansija i stručnog tima, uz učešće predstavnika privrede i stručne javnosti.

Pomoćnik ministra finansija dr Dragan Demirović naglasio je da je usklađivanje poreskog sistema sa pravilima Evropske unije važan korak za evropske integracije i pripremu privrede za jedinstveno tržište. “Pozivam sve zainteresovane da do 21. juna dostave konkretne predloge za unapređenje propisa”, izjavio je Demirović, i dodao da ostaje pitanje kako urediti mere podrške osetljivim grupama u skladu sa zakonima i pravilima EU o kontroli državne pomoći.

Predstavnici privrede istakli su važnost očuvanja poreskih olakšica koje podstiču zapošljavanje, inovacije i socijalnu uključenost, posebno za osobe sa invaliditetom, nove zaposlene i ulaganja u startape. Posebnu pažnju privukao je položaj paušalaca, čiji se limit predlaže povećati na osam miliona dinara. Od kada je limit od šest miliona dinara uveden, potrošačke cene su porasle 76%, dok je prosečna neto zarada porasla 120%. Ovi pokazatelji ukazuju da trenutni limit više ne odgovara realnim ekonomskim uslovima i ograničava rast sektora koji beleži jedini neto rast zaposlenosti u odnosu na prethodnu godinu.

U oblasti akciza, privreda je ukazala na potrebu za jasnim prelaznim rokovima, preciznim pravilima za elektronske evidencije i dovoljno vremena za prilagođavanje. Predložen je i poreski podsticaj za doniranje hrane kako bi se smanjilo bacanje i podstaklo doniranje najsiromašnijima i zaštita životne sredine. NALED smatra da olakšice u porezu na dobit, posebno za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i ulaganja u inovacije, treba zadržati uz unapređenje kontrole i usklađivanje sa pravilima EU.

“Pozdravljamo inicijativu Ministarstva finansija da kroz dijalog sa privredom unapredi poreski okvir i približi ga EU pravilima. Za privredu je ključna predvidivost i transparentnost propisa, a nagle promene pravila narušavaju tržišnu stabilnost i sposobnost kompanija da se prilagode”, izjavila je programska direktorka NALED-a Jelena Bojović i najavila da će NALED dostaviti preporuke za pojedinačne izmene propisa.

Bruto domaći proizvod porastao 3,7 odsto u 2023, inflacija usporila na 2,8 odsto u prva četiri meseca 2026.

Fiskalna strategija Srbije za 2027. godinu predviđa rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 4,5 odsto, saopštilo je Ministarstvo finansija. Prema projekcijama, BDP bi trebalo da poraste za oko tri odsto u 2026, dok je u 2025. rast usporio na dva odsto zbog povećane neizvesnosti i slabije tražnje. Strategija naglašava važnost očuvanja makroekonomske stabilnosti, odgovornih javnih finansija i ulaganja u kapitalne projekte, uz nastavak reformi na putu ka EU.

Prema navodima iz strategije, rast BDP u 2023. iznosio je 3,7 odsto, a u 2024. godini 3,9 odsto. U 2025. godini privredni rast je usporio na dva odsto, dok je prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku realni rast BDP u prvom kvartalu 2026. iznosio tri odsto međugodišnje. Industrijska proizvodnja u martu 2026. porasla je za 6,4 odsto, prerađivačka industrija za 8,4 odsto, dok je rast registrovan i u trgovini, uslugama, turizmu i IKT sektoru.

Kao ključne prioritete, strategija izdvaja kontrolu javnog duga, povećanje efikasnosti javnih investicija i nastavak institucionalnih reformi. Planirani fiskalni deficit od tri odsto BDP omogućava nastavak investicionog ciklusa i finansiranje strateških projekata, uz očuvanje održivosti javnog duga i jačanje upravljanja fiskalnim rizicima. “Savremeni globalni šokovi sve snažnije utiču na ekonomije kroz energetiku, trgovinu i finansije. Poremećaji u energetskim i transportnim tokovima direktno utiču na inflaciju, troškove proizvodnje, investicije i finansijske uslove, zbog čega ekonomska politika mora obezbediti stabilnost i prostor za reagovanje u uslovima povećane neizvesnosti”, navodi se u strategiji.

Zabeležena je i stabilizacija inflacije, koja je u 2025. godini iznosila 3,8 odsto, dok je u prva četiri meseca 2026. usporila na 2,8 odsto. Stopa nezaposlenosti u 2025. iznosila je 8,7 odsto, a realne zarade u prvim mesecima 2026. porasle su za 8,5 odsto. Bankarski sektor je ostao visoko kapitalizovan i likvidan, a devizne rezerve pokrivaju skoro sedam meseci uvoza.

Investicioni ciklus “Skok u budućnost – Srbija 2027” i pripreme za Ekspo 2027 predstavljaju ključne pokretače modernizacije i daljeg privrednog rasta, s naglaskom na ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu, energetske i komunalne sisteme, zdravstvo, obrazovanje, digitalnu infrastrukturu i urbani razvoj. Takođe, zelena tranzicija i novi trgovinski standardi, poput uvođenja Mehanizma za prekogranično usklađivanje emisije ugljenika (CBAM), postaju sve značajniji za konkurentnost srpske privrede.