Prema podacima Evrostata, industrijska proizvodnja u evrozoni ostala je nepromenjena, dok je u EU zabeležen blagi rast
Evrostat je objavio da je industrijska proizvodnja u evrozoni stagnirala u junu, dok je u isto vreme industrijska proizvodnja u Evropskoj uniji porasla 0,2 odsto u odnosu na maj. Ovi podaci ukazuju da industrijska aktivnost u zoni evra pokazuje znake zastoja, dok je šira EU zabeležila blagi oporavak. Na godišnjem nivou, u poređenju sa junom 2025. godine, industrijska proizvodnja u evrozoni porasla je 0,1 odsto, dok je u Evropskoj uniji zabeležen rast od 0,6 odsto. Ovi trendovi potvrđuju da razlike u industrijskoj dinamici postoje između zemalja evrozone i ostatka EU.
Detaljna struktura industrijske proizvodnje po sektorima
U evrozoni je u junu zabeleženo povećanje proizvodnje energije od 1,5 odsto. Proizvodnja trajnih potrošačkih proizvoda porasla je 0,3 odsto, dok su netrajni potrošački proizvodi ostvarili rast od 3 odsto. S druge strane, proizvodnja kapitalnih dobara pala je 1,4 odsto, a intermedijarnih proizvoda smanjena je za 0,8 odsto. Ovakva struktura ukazuje na različite trendove po industrijskim segmentima, što dodatno komplikuje oporavak industrije u evrozoni.
Međudržavna poređenja i godišnji rezultati
Među državama članicama sa dostupnim podacima, Danska je ostvarila najveći mesečni rast industrijske proizvodnje, od 5,4 odsto. Hrvatska je zabeležila rast od 5,2 odsto, dok su Litvanija i Finska imale rast od po 2,1 odsto. Najveći mesečni pad zabeležen je u Luksemburgu, gde je industrijska proizvodnja pala 10,7 odsto. Portugalija je imala pad od 3,9 odsto, a Estonija 2,2 odsto. Na godišnjem nivou, proizvodnja intermedijarnih proizvoda u evrozoni porasla je 0,4 odsto, energije 0,9 odsto, a kapitalnih dobara 0,1 odsto. Proizvodnja trajnih dobara pala je za 2,5 odsto, a netrajnih dobara za 0,5 odsto.
Uticaj na privredu i širi ekonomski kontekst
Najveći godišnji rast industrijske proizvodnje prijavila je Litvanija, sa 7,7 odsto. Danska je zabeležila rast od 6,1 odsto, dok je Poljska imala rast od 4,9 odsto. S druge strane, najizraženiji godišnji pad registrovan je u Luksemburgu, gde je industrijska proizvodnja smanjena za 7,9 odsto. Rumunija i Estonija zabeležile su pad od 5,6, odnosno 4,6 odsto. Ovi podaci pokazuju značajne razlike u industrijskoj dinamici pojedinih članica, što može uticati na ukupnu stabilnost industrijske proizvodnje u regionu. Kao rezultat toga, industrijska proizvodnja evrozone stagnira u junu, dok EU beleži rast, što ukazuje na potrebu za dodatnim merama podrške industrijskom sektoru. Sve ove brojke potvrđuju da je oporavak industrije u Evropi i dalje neujednačen i zavisi od sektorskih i regionalnih faktora.
