Pelet sada košta od 36.000 do 38.000 dinara po toni, a broj domaćinstava koja ga koriste prešao je 200.000

Stovarišta peleta u Srbiji su trenutno dobro snabdevena, dok su cene niže za 20 odsto u odnosu na zimski period, izjavio je profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić. Prema njegovim rečima, prodaja se sada odvija bez ograničenja, a snabdevanje i rad fabrika su stabilni, što je omogućilo uspostavljanje tržišne ravnoteže.

Cene peleta trenutno se kreću od 36.000 do 38.000 dinara po toni, što je do 20 odsto niže nego tokom zimskih meseci. Ipak, na pojedinim stovarištima cene prelaze i 40.000 dinara, ali takvih mesta ima manje. “Očekujemo pad cena. Savet građanima je da se raspitaju pre kupovine i posete više stovarišta, jer se cene razlikuju po nekoliko hiljada dinara kod istog proizvođača”, rekao je Glavonjić.

Profesor je istakao da je tokom februara na sastanku u Privrednoj komori Srbije (PKS) predloženo da se pelet uvede u robne rezerve, kako bi se na poremećaje na tržištu moglo brzo reagovati. Takođe, kao druga mera, predložen je vanredni nadzor tržišne inspekcije. Oba zaključka su prosleđena nadležnim ministarstvima.

Broj domaćinstava koja koriste pelet za grejanje porastao je za 40.000 u poslednje tri godine i sada je premašio 200.000. Kao razlog za ovaj rast Glavonjić navodi podsticaje za zamenu ložišta. Za razliku od peleta, situacija sa ogrevnim drvetom tokom zime bila je stabilna, a cene su iznosile od 7.500 do 10.000 dinara.

Drvna industrija Srbije je 2025. godinu završila sa dobrim rezultatima, ali je izbijanje krize na Bliskom istoku uticalo na pad porudžbina iz Kine, iako su odnosi sa UAE, Izraelom i Saudijskom Arabijom ostali dobri. U Evropskoj uniji svi proizvođači peleta moraju imati sertifikat kako bi mogli da distribuiraju svoj proizvod.

“Broj onih koji se greju na pelet raste u poslednje tri godine, a porastao je za 40.000 domaćinstava i sada je prešao 200.000 domaćinstava”, istakao je Glavonjić.

Putnički voz iskliznuo u Lovćencu u 9.25 časova, saobraćaj ograničen na jedan kolosek, putnici nastavili drugim vozom

Kompanija Infrastruktura železnice Srbije saopštila je da je putnički voz na brzoj pruzi iz Subotice ka Beogradu iskliznuo danas u 9.25 časova u stanici Lovćenac/Mali Iđoš, pri čemu povređenih nije bilo. Incident je izazvao minimalnu materijalnu štetu, a železnički saobraćaj je privremeno bio ograničen na jedan kolosek, dok je kretanje vozova po drugom nastavljeno bez prekida. Putnicima je obezbeđen nastavak putovanja drugim vozom ka Beogradu.

Iz kompanije navode da “ovo iskliznuće ne predstavlja razlog za uznemiravanje javnosti i ne dovodi u pitanje kvalitet i pouzdanost brze pruge Beograd-Subotica, koja svakodnevno prevozi veliki broj vozova i putnika uz visok nivo kvaliteta i sigurnosti”. Na lice mesta odmah su upućene stručne službe i pomoćni voz za raščišćavanje, kako bi se saobraćaj što pre normalizovao. Komisija za vanredne događaje će ispitati uzroke incidenta.

Ovo je drugo iskliznuće voza na istom delu pruge u poslednja tri dana. Prvi incident dogodio se 2. aprila, kada je putnički voz iz Subotice za Segedin, koji je krenuo u 13.37 časova, iskočio iz šina nedaleko od stanice, a saobraćaj na relaciji Subotica–Segedin bio je prekinut zbog greške na infrastrukturnim kapacitetima. Srpska kompanija Srbijavoz tada je formalno objavila prekid saobraćaja, dok je RTS izvestio o iskliznuću voza.

Dok se na srpskom delu nove brze pruge Beograd-Budimpešta beleže incidenti, putnički saobraćaj na ovom pravcu, prema zvaničnim informacijama, još nije pušten, iako je planirano otvaranje bilo 27. marta. U Mađarskoj su prisutni tehnički problemi na istoj pruzi, usled kojih pruga, zbog propusta kineskih izvođača, ne zadovoljava bezbednosne standarde, pa putnički vozovi još ne povezuju direktno Beograd, Budimpeštu, Beč i središnju Evropu.

Infrastruktura železnice Srbije ističe da ostaje posvećena poštovanju procedura i najviših standarda, kako bi se saobraćaj odvijao nesmetano i bezbedno.

Putnici iz Srbije moraće da se registruju pri svakom ulasku i izlasku iz Šengena, pravilo 90 dana u 180 ostaje na snazi

Punih dvadesetčetiri sata dnevno, od 10. aprila, na svim graničnim prelazima ka Šengenskom prostoru počinje stalna primena EES sistema (Entry/Exit System), što znači da svi putnici bez pasoša Evropske unije, uključujući državljane Srbije, moraju da se registruju prilikom svakog ulaska i izlaska. Pravilom ostaje ograničenje boravka na 90 dana u okviru bilo kojih 180 dana, navodi Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA).

Registracija se obavlja svaki put pri prelasku granice, bez obzira na to da li ste prethodno bili evidentirani. Sistem koristi dvostruku verifikaciju, što podrazumeva pokazivanje pasoša i fotografisanje, a ako ste već ranije registrovani, uzimaju se i otisci prstiju. Do sada je EES bio primenjivan samo na većim graničnim prelazima, dok će od 10. aprila važiti na svim prelazima, nezavisno od načina putovanja – avionom, automobilom, autobusom ili vozom.

Seničić napominje da je Evropska komisija zbog mogućih gužvi dozvolila članicama EU da, ukoliko se na granicama stvore veliki redovi, mogu privremeno suspendovati EES sistem na nekoliko sati ili dan, tokom kojih se granica prelazi uobičajenom procedurom samo uz pasoš. Ova mera uvodi se zbog brojnih žalbi iz turističke industrije i zemalja članica koje zavise od turizma.

Putnicima se savetuje strpljenje i dobra organizacija puta, a posebno se preporučuje korišćenje manjih graničnih prelaza kada je to moguće, kao i praćenje stanja na granici putem kamera. Seničić izdvaja da će se najveći problemi sa gužvama očekivati kod grupnih putovanja autobusima, jer mnogi manji prelazi nisu prilagođeni za ovakva vozila.

Novost u sistemu predstavlja mobilna aplikacija ‘Travel to Europe’, koja je trenutno dostupna samo u Švedskoj i Portugalu. Putnici mogu unapred uneti podatke, odgovoriti na pitanja vezana za putovanje i u roku od 24 sata dobiti potvrdu o prijavi. Pri ulasku u ove dve zemlje, potrebno je samo ostaviti otisak četiri prsta, čime se procedura ubrzava.

Na prelazu Evzoni, između Severne Makedonije i Grčke, očekuje se rasterećenje gužvi, jer je deo ljudstva sa ukinutog graničnog prelaza između Bugarske i Grčke premešten na Evzoni. U sezoni se očekuje rad punog kapaciteta, sa devet ili deset traka za automobile, dok su u toku pregovori da se broj kapija za autobuse poveća sa jedne na dve ili tri, čime bi se čekanja dodatno smanjila. Seničić zaključuje da putnici, vodiči i vozači, i pored ovih poboljšanja, moraju računati na produžene procedure i da je jedino rešenje strpljenje.