Lisabon prednjači sa 91,3 odsto, dok Sarajevo ostaje najpovoljnija evropska prestonica sa mesečnim izdacima od 584 evra

Beograd se nalazi na petoj poziciji među evropskim gradovima po visini troškova stanovanja u odnosu na prosečne plate, pokazuju rezultati istraživanja britanskog finansijskog portala Tradingpedia za 2026. godinu. U glavnom gradu Srbije, troškovi stanovanja iznose 61,5 odsto prosečne mesečne zarade, što Beograd svrstava među gradove u kojima samci izdvajaju najveći deo prihoda za stan i prateće usluge.

Prema podacima iz istraživanja, Lisabon zauzima prvo mesto, gde mesečni izdatak za namešten studio od 45 kvadratnih metara, sa uključenim komunalijama i internetom, iznosi 1.226 evra, što predstavlja 91,3 odsto prosečne plate od 1.343 evra. U Varšavi, za isti tip stana, mesečni trošak sa komunalijama i osnovnim potrepštinama je 1.303 evra, odnosno 68,2 odsto prosečne zarade.

Tirana je takođe visoko na listi sa mesečnim troškovima kirije i komunalija od 504 evra, što čini 66,3 odsto prosečne plate. Rim i Beograd su na četvrtom i petom mestu, sa udelima troškova stanovanja u prosečnoj plati od 62,6 odsto, odnosno 61,5 odsto, što ukazuje na značajno opterećenje budžeta stanovnika ovih gradova.

Sa druge strane, prema osnovnim mesečnim troškovima, Sarajevo je najpovoljnija evropska prestonica u 2026. godini, gde je prosečan mesečni izdatak za jednu osobu 584 evra. Troškovi izdavanja nameštenog studija od 45 kvadratnih metara, uključujući račune, internet i osnovne potrepštine, iznose 337 evra, što je najmanje među svim evropskim prestonicama.

Istraživanje navodi da Podgorica zatvara listu najjeftinijih evropskih prestonica sa ukupnim mesečnim troškovima od 760 evra. U ovom gradu, trošak stanovanja iznosi 443 evra mesečno, dok prosečna osnovna potrošačka korpa košta 110 evra. Uprkos rastu cena širom Evrope, Podgorica i dalje ostaje među najpovoljnijim prestonicama za život.

Sava centar privukao 5.500 učesnika na kongresu kardiologa, EXPO 2027 najavljen kao razvojna prilika za Srbiju

Delta holding je u obnovu Sava centra uložio 120 miliona evra, čime je Beograd napredovao za pet mesta na globalnoj listi kongresnih destinacija, prema izjavama generalne direktorke Sava centra, Kristine Milinčić. Tokom ove nedelje u Sava centru održava se Svetski kongres ekonomista, dok je prethodno Evropski kardiološki kongres okupio 5.500 učesnika, što potvrđuje rastuću važnost ovakvih događaja za lokalnu ekonomiju i međunarodnu poziciju Srbije.

Poslovni gost, prema procenama ekonomista, troši tri do pet puta više od prosečnog turističkog posetioca, a najveći deo budžeta namenjen je hotelima viših kategorija, restoranima i lokalnim uslugama. Pored toga, kongresi i sajmovi, kako je istakao predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, predstavljaju priliku za donošenje važnih poslovnih odluka i razvoj novih partnerstava, što ima dugoročan uticaj na ekonomski razvoj zemlje.

Kristina Milinčić naglašava da je Sava centar, kao najveći kongresni centar u jugoistočnoj Evropi, dao snažan podsticaj razvoju cele kongresne industrije u Srbiji. Nakon renoviranja, u ovom objektu su održani značajni događaji kao što su Kongres UEFA, svetski ortopedski kongres SICOT, evropski kongres endoskopske hirurgije, kao i aktuelni Svetski kongres ekonomista. “Kongres je jedini oblik turizma koji uvozi pamet, a ne samo devize, i taj intelektualni kapital ostaje gradu dugo nakon što se sale isprazne”, navodi Milinčić.

Za organizaciju međunarodnih skupova kandidature se pripremaju godinama, uz snažna partnerstva i kontinuirano pozicioniranje destinacije. Milinčić ističe da uspeh zavisi i od dodatnih hotelskih kapaciteta, izgradnje novog sajmišta za EXPO 2027, kao i proširenja aerodromskih kapaciteta, što sve zajedno čini ključnu infrastrukturu za privlačenje svetskih događaja.

EXPO 2027 se posmatra kao razvojna prilika koja može dodatno unaprediti kongresne i turističke kapacitete Srbije i doprineti njenom međunarodnom pozicioniranju. Milinčić zaključuje da je najvažnije poverenje organizatora, dok Sava centar ostaje simbol međunarodnih kongresa i partnerstva, sa odgovornošću da Beograd ostane na svetskoj kongresnoj mapi.

Obveznici moraju do 15. jula podneti prijave za PDV i akcize, a krajnji rok za ugovorne naknade je 30. jul

Poreska uprava objavila je poreski kalendar za jul, ističući više važnih rokova za izmirenje obaveza za jun 2026. godine. Prvi rok je 6. jul, kada je potrebno podneti obaveštenja o zaključenim ugovorima o izvođenju estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa na Obrascu OZU, kao i izveštaj o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom na Obrascu IOSI, uz uplatu sredstava za jun.

Do 10. jula obveznici su dužni da podnesu poresku prijavu poreza na premije neživotnih osiguranja na Obrascu PP-PPNO i izvrše plaćanje za jun, kao i da podnesu prijavu za porez na dodatu vrednost na Obrascu PPPDV i plate PDV za jun, prema članu 10. Zakona o PDV.

Rok za plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za jun, poreza na prihod od pružanja ugostiteljskih usluga za drugi kvartal 2026. i doprinosa za sveštenike i verske službenike, kao i domaće državljane zaposlene u inostranstvu i inostrane penzionere, je 15. jul. Istog datuma je rok za podnošenje poreskih prijava o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače i članove privrednog društva na Obrascu PP OD-O, kao i za ispunjavanje obaveza u vezi sa PDV-om na Obrascu PPPDV.

Za drugi kvartal 2026. godine, 15. jul je rok za prijavu PDV-a na Obrascu PPPDV i podnošenje Obrasca PID PDV 1 za juni i drugo tromesečje, ukoliko su ispunjeni kriterijumi za sticanje statusa obveznika PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvu. Takođe, do tog datuma se podnose prijave i uplaćuje akontacija poreza na dobit pravnih lica za jun, prijave za obračun akcize za period od 16. do 30. juna na Obrascu PP OA, i akciza na električnu energiju i komprimovani prirodni gas na Obrascu PP OAELKPG.

Do 30. jula obveznici su dužni da podnesu poresku prijavu na Obrascu PP OPO-K i izvrše uplatu za prihode od ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i ugovorne naknade za rad, koje podležu samooporezivanju za drugi kvartal 2026. godine.

Poslednji julovski rok je 31. jul, kada treba podneti poreske prijave na Obrascu PPP-PD i uplatiti doprinose za obavezno socijalno osiguranje obračunate na najnižu mesečnu osnovicu za neisplaćene zarade za jun, kao i prijave za obračun akcize za period od 1. do 15. jula na Obrascu PP OA.

U saopštenju Poreske uprave istaknuto je da se rokovi koji dospevaju na neradni dan pomeraju na prvi naredni radni dan, osim za plaćanje akcize za period od 1. do 15. dana u mesecu, koja se uplaćuje poslednjeg radnog dana tog meseca.