Obim trgovine bitkoinima u poslednja 24 sata iznosi 36,89 milijardi evra, indeks straha i pohlepe na nivou 18

Vrednost bitkoina (BTC) danas je u 15.15 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens porasla za 0,58 odsto na 60.972,08 evra, uprkos rastu cene nafte koja je premašila 100 dolara po barelu. Prema ekonomskim analizama, bitkoin je pokazao “zadivljujuću otpornost” na ovakav skok cene nafte, što je inače negativan signal za rizičnu imovinu kao što su kriptovalute.

Analitičari ističu da se tržište trenutno “čisti” od prekomernog duga (leverage), što doprinosi stvaranju zdravije osnove za sledeći skok vrednosti bitkoina na kriptotržištu. Ukupan obim trgovine bitkoinima u poslednja 24 sata iznosi 36,89 milijardi evra, što je neznatno manje u odnosu na prethodni dan.

Indeks straha i pohlepe (Fear and Greed Index) za bitkoin danas se nalazi na nivou 18 u kategoriji “ekstremni strah”, što predstavlja blago poboljšanje u odnosu na jučerašnji nivo od 15 u istoj kategoriji.

Vrednost itirijuma (ETH) porasla je za 1,19 odsto na 1.805,62 evra, dok je bajnens koin (BNB) zabeležio rast od 0,99 odsto na 567,63 evra. Kriptovaluta solana (SOL) povećala se za 0,84 odsto na 75,59 evra, dok je avalanš (AVAX) pao za 1,64 odsto na 8,32 evra. Telegramova kriptovaluta tonkoin (TON) se danas prodaje za 1,15 evra, što je za 0,84 odsto manje nego prethodnog dana.

Prema podacima sa tržišta, danas se najviše trguje bitkoinom, itirijumom i solanom, dok najveći rast beleže kriptovalute DEGO, OGN i GTC.

Evropski vozači mogli bi da plate 220 evra više godišnje za gorivo, dok britanski trošak raste za 162,3 evra

Evropski vozači suočiće se sa dodatnim troškovima za gorivo od u proseku 220 evra tokom 2026. godine, ukoliko cena nafte ostane na nivou od 100 dolara po barelu, pokazuje analiza organizacije Transport & Environment (T&E). Prema ovogodišnjem izveštaju, ukupni izdaci za gorivo na nivou Evropske unije mogli bi se povećati za 55 milijardi evra.

U Velikoj Britaniji, prema podacima organizacije ECIU, vozači koji godišnje pređu 8.000 milja (12.875 kilometara) platiće dodatnih 140 funti, što iznosi 162,3 evra, samo za gorivo. Ova procena zasniva se na trenutnim cenama nafte i ne uključuje eventualne dalje poremećaje na svetskom tržištu.

Zavisnost Evrope od uvoza nafte stvara dodatni geopolitički rizik, naročito u periodima globalne nestabilnosti, što dodatno opterećuje domaćinstva i privredu. Predstavnik T&E Entoni Frogat istakao je: „Vetar i sunce su resursi koji nisu pod kontrolom Donalda Trampa, Rusije ili Saudijske Arabije – Evropa sada mora da prioritetno razvija električna vozila, toplotne pumpe i obnovljive izvore energije.”

Predstavnik ECIU Kolin Voker je upozorio da trenutna situacija podseća na nagli rast cena nafte nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine i ukazuje da Velika Britanija ne može da utiče na globalnu cenu nafte. On je dodao da napori da se obezbede dodatni energenti iz Severnog mora neće ublažiti posledice rasta cena za britanske vozače.

Analitičari napominju da trenutna energetska kriza dodatno podstiče interesovanje za električna vozila i obnovljive izvore energije, ali da su troškovi za gorivo i dalje ključan izazov za evropska domaćinstva i privredu.

Bruto devizne rezerve veće za 421,3 miliona evra; pokrivenost M1 novčane mase 169,7 odsto i 6,9 meseci uvoza

Narodna banka Srbije (NBS) objavila je da su bruto devizne rezerve na kraju februara 2026. godine dostigle 29,8 milijardi evra, što predstavlja najviši nivo na kraju meseca. U poređenju sa krajem januara, rezerve su povećane za 421,3 miliona evra. Prema saopštenju NBS, ovaj nivo deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 169,7 odsto i pokriva 6,9 meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad međunarodnih standarda za adekvatnost rezervi. Neto devizne rezerve, koje predstavljaju bruto rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i druge obaveze, iznosile su na kraju februara 25,2 milijarde evra, takođe na najvišem nivou posmatrano krajem meseca, i veće su za 297,1 milion evra u odnosu na kraj januara. Najveći priliv u rezerve ostvaren je izdvajanjima devizne obavezne rezerve banaka u neto iznosu od 150,1 milion evra. Dodatni prilivi došli su iz neto prodaje državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu u iznosu od 53,6 miliona evra i upravljanja rezervama, donacija i drugih izvora u ukupnom neto iznosu od 48,5 miliona evra. Na strani odliva, tokom februara realizovane su intervencije NBS na deviznom tržištu prodajom 230 miliona evra – od čega 30 miliona evra predstavlja prodaju ugovorenu krajem januara, a 200 miliona evra prodaju ugovorenu i saldiranu tokom februara.