Bruto domaći proizvod realno porastao 0,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal, trgovina beleži rast od 4,9 odsto

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije zabeležio je realni rast od 3,2 odsto u prvom kvartalu 2026. godine u poređenju sa istim periodom prethodne godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Desezonirani podaci pokazuju da je BDP porastao 0,2 odsto u odnosu na četvrti kvartal 2025. godine.

U strukturi rasta po sektorima, najveći realni rast bruto dodate vrednosti ostvaren je u trgovini na veliko i malo, popravci motornih vozila, saobraćaju, skladištenju i uslugama smeštaja i ishrane, i to 4,9 odsto na godišnjem nivou. Istovremeno, sektor industrije, snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama zabeležio je pad od 0,7 odsto, dok je građevinarstvo palo za 5,1 odsto u istom periodu.

Analizirajući agregate upotrebe BDP-a, realni rast u prvom kvartalu 2026. godine zabeležen je kod svih glavnih kategorija: finalna potrošnja domaćinstava porasla je 4,8 odsto, finalna potrošnja neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) 5,6 odsto, a finalna potrošnja države 5,1 odsto. Bruto investicije u osnovna sredstva povećane su za 1,4 odsto, izvoz robe i usluga za 4,6 odsto, a uvoz robe i usluga za 3,6 odsto u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine.

Prema analizi Republičkog zavoda za statistiku, podaci pokazuju da i pored pada u industrijskom sektoru i građevinarstvu, ukupna ekonomska aktivnost u zemlji i dalje beleži pozitivan trend zahvaljujući rastu u sektoru trgovine i ličnoj potrošnji. Ove brojke ukazuju na to da je domaća potražnja i dalje glavni pokretač privrednog rasta u Srbiji početkom 2026. godine.

Konferencija 4. i 5. juna u Hangaru, Luka Beograd, fokus na uticaj brendova, influensera i veštačke inteligencije

Digitalna industrija Srbije okupiće vodeće brendove, agencije i tehnološke kompanije na Digital Day 2026, koji će biti održan 4. i 5. juna u Hangaru u Luci Beograd pod sloganom „All That Matters“. Centralni panel konferencije „The Pressure to Stay Relevant“ okupiće šest ključnih učesnika iz kompanija kao što su New Moment New Ideas, Telekom Srbija, IDEA Marketi, OTP banka i Coca-Cola, sa ciljem da odgovore na pitanje ko danas ima najveći uticaj na potrošače – brendovi, influenseri ili veštačka inteligencija.

Učesnici konferencije razgovaraće o aktuelnim izazovima tržišta, transformaciji digitalnog oglašavanja i rastućoj ulozi veštačke inteligencije u medijskoj strategiji. Poseban fokus biće na relevantnosti brendova, poverenju publike i novim formatima oglašavanja, kao i na tome kako AI menja medijski miks budućnosti. Panel „Who Do We Trust?“ moderiraće Elena Tenžera iz Media Tree uz predstavnike A1 Srbija, Method Agency i UGC kreatore, otvarajući diskusiju o kredibilitetu i autentičnosti u digitalnom okruženju.

Praktične uvide iz e-commerce sektora ponudiće sesija „Shopping Ads – Understand the Basics“, gde će učesnici saznati kako implementacija Google Shopping oglasa može doprineti većim konverzijama i relevantnijem oglašavanju, posebno u periodu praznične kupovine. Panel „Brands Act Like People, People Act Like Brands“ pod vođstvom prof. dr Branke Novčić Korać iz FON-a, okupiće predstavnike IKEA SEE i Pioniri Communications, razmatrajući granicu između ličnih brendova i korporativnih identiteta.

Na programu je i panel „Između uticaja i odgovornosti“, pod moderacijom influencer managera Andree Babe, koji će analizirati održivost i transparentnost influencer ekosistema u Srbiji. Panel „Svi putevi vode u – A(I)dvertising“ pod vođstvom Mihaila Ponjavića iz Media House baviće se razvojem LLM oglašavanja i budućnošću AI kao posrednika između brendova i publike.

Digital Day 2026 ima za cilj da otvori razgovore o kvalitetu odluka u digitalnoj industriji i relevantnosti komunikacije, naglašavajući važnost brze adaptacije na promene i odgovornost u korišćenju novih tehnologija za stvaranje vrednosti za biznis i potrošače.

Novi projekat omogućava domaćinstvima GPU servere kapaciteta 16 kartica i 3 TB RAM-a, uz potrošnju 9.000 kWh mesečno

Američka kompanija Span, u partnerstvu sa Nvidia i građevinskom firmom Pulte Grup, pokrenula je eksperimentalni projekat kućnih AI data centara pod nazivom “Span XFRA”. Ovaj model predviđa instalaciju uređaja sa 16 Nvidia GPU kartica, 4 CPU procesora i oko 3 terabajta RAM memorije na spoljašnjem zidu porodične kuće, veličine standardne spoljne jedinice klima uređaja. Cena jednog takvog uređaja iznosi 250.000 dolara (oko 27,5 miliona dinara). Do kraja godine planira se postavljanje 100 ovakvih uređaja u domaćinstvima.

Vlasnici kuća ne snose trošak za kupovinu, instalaciju niti upravljanje data centrom—njihova uloga je da ustupe deo prostora i priključak na elektrodistributivnu mrežu. Prema dostupnim informacijama, kompanija pokriva troškove električne energije i interneta, dok domaćin plaća fiksnu naknadu, koja može biti oko 150 dolara mesečno, a u nekim slučajevima čak i bez naknade. Uređaj troši oko 12,5 kilovat-sati u punom režimu, što mesečno iznosi približno 9.000 kWh, odnosno za samo tri dana rada potroši onoliko struje koliko prosečno američko domaćinstvo za ceo mesec.

Model još uvek nije precizno definisan kada je reč o načinu obračuna i isplati naknade domaćinima, kao ni o svim regulatornim i infrastrukturnim pitanjima. Otvorena su pitanja kapaciteta lokalnih elektro-mreža, odgovornosti za kvarove, požare, osiguranje uređaja, kao i regulisanja buke, grejanja i pristupa servisera. Analitičari ističu da koncept može biti dopuna velikim data centrima, ali ne i zamena za velike kampuse sa hiljadama GPU servera, s obzirom na ekonomiju obima i zahteve infrastrukture.

Projekat “Span XFRA” ističe potrebu za decentralizacijom AI infrastrukture i približavanje obrade podataka korisnicima, ali će njegova ekonomska opravdanost i održivost zavisiti od odgovora na tehnička i regulatorna pitanja. U narednim mesecima očekuje se više podataka iz eksperimentalne faze i jasniji model isplata za domaćinstva koja ustupe prostor za ovakvu opremu.