Centralna banka spremna da uvede negativne kamatne stope ako inflacija ostane ispod cilja, naredna sednica zakazana za 24. septembar

Švajcarska narodna banka objavila je da ključna kamatna stopa ostaje na nultom nivou, nakon što je inflacija u Švajcarskoj usporila na 0,4 odsto u julu. Ova odluka dolazi uprkos rastu svetskih cena energenata, a centralna banka navodi da će, ukoliko bude potrebno, uvesti kamatnu stopu ispod nule kako bi inflacija ostala u ciljanom rasponu. Članica rukovodstva, Petra Čudin, izjavila je za list „Financ und virtšaft“ da će banka preduzeti taj korak ako inflacija srednjoročno padne ispod planiranih nula do dva odsto.

Inflacija usporava, kamatna stopa ostaje na nuli

U junu 2025. godine, Švajcarska narodna banka snizila je ključnu kamatnu stopu na nulu i od tada je zadržava na tom nivou. Inflacija je, prema poslednjim podacima, usporila na svega 0,4 odsto u julu. Ovaj pad inflacije beleži se i pored globalnog rasta cena energenata usled sukoba na Bliskom istoku. Kao rezultat, banka pažljivo prati situaciju i spremna je na dodatne mere ukoliko bude potrebno.

Potencijalni povratak negativnih kamatnih stopa

Negativna kamatna stopa znači da bi komercijalne banke morale da plaćaju za novac koji drže kod centralne banke, umesto da na njega dobijaju kamatu. Ova mera, ako bude primenjena, ima za cilj da podstakne banke na kreditiranje privrede, zaduživanje i potrošnju. Na taj način, niska inflacija može se vratiti u ciljani raspon od nula do dva odsto. U međuvremenu, Blumberg je objavio da centralna banka planira da do kraja 2027. godine zadrži kamatnu stopu na nuli, a zatim postepeno pooštri monetarnu politiku.

Istorijski kontekst i naredni koraci

Ključna kamatna stopa u Švajcarskoj bila je negativna nekoliko godina, sve do septembra 2022. godine. Švajcarska narodna banka održava sednice četiri puta godišnje, a sledeća je najavljena za 24. septembar. Pored toga, bankarski sektor i investitori pažljivo prate odluke centralne banke zbog mogućeg uticaja na troškove zaduživanja i investicionu klimu u zemlji. Uvođenje negativnih kamatnih stopa, ako do njega dođe, moglo bi dodatno uticati na plasman kredita, potrošnju i investicije u švajcarskoj ekonomiji.

Naučna analiza pokazuje da se emocija ljubavi najintenzivnije oseća u glavi, grudima i stomaku, što potvrđuju eksperimenti sa više od 400 učesnika

Naučna istraživanja o ljubavi u našem telu poslednjih godina donela su precizne podatke o tome gde i kako ljudi osećaju ovu emociju. U radu objavljenom 2024. godine, tim istraživača proučavao je drevne tekstove sa područja današnjeg Iraka, analizirajući novoasirski period između 900. i 600. godine pre nove ere. Algoritmi su korišćeni kako bi se identifikovali delovi tih spisa u kojima se emocije, uključujući ljubav, dovode u vezu sa različitim delovima tela. Prema tim zapisima, ljubav se povezivala čak i sa jetrom, ali i sa kolenima, što daje dodatnu težinu izrazu „klecaju mi kolena“. S druge strane, istraživači su utvrdili da su drevni pisci seksualno uzbuđenje najčešće vezivali za članak, a patnju za pazuh.

Kako savremena nauka mapira ljubav u telu

Uporedo sa analizom istorijskih izvora, savremene studije su kroz eksperiment iz 2018. godine uključile više od 400 ispitanika. Učesnici su na slici ljudskog tela markirali mesta na kojima najviše osećaju različite emocije. Kao rezultat, pokazalo se da se ljubav najintenzivnije oseća u glavi, grudima i stomaku. Ovi nalazi su potvrđeni i u studiji iz 2020. godine, sprovedenoj na hiljadama ispitanika iz preko 100 zemalja. Bez obzira na poreklo, ljudi širom sveta doživljavaju ljubav na vrlo sličan način kada je reč o fizičkim senzacijama. Zanimljivo je da se, što je ljubav snažnija, osećaj proširuje na veći deo tela. Strastvena i prava ljubav, kao i ljubav prema životu, doživljavaju se u čitavom telu, dok manje intenzivne vrste ljubavi ostaju lokalizovane, najčešće u glavi ili srcu.

Ljubav i sinhronizacija nervnog sistema

Dalja istraživanja, objavljena 2023. godine, razložila su ljubav na različite kategorije: prema partneru, roditeljima, deci, prijateljima, strancima, ljubimcima i prirodi. Korišćenjem funkcionalnih MRI skenera analizirana je moždana aktivnost tokom evociranja svake od ovih vrsta ljubavi. Pokazalo se da ljubav prema partneru, roditeljima i prijateljima aktivira mnoge iste regije mozga. Ljubav prema strancima ima manju moždanu rasprostranjenost, dok ljubav prema ljubimcima zavisi od toga da li ispitanici zapravo imaju ljubimce. Ljubav prema prirodi aktivira specifične regije mozga, posebno one povezane sa posmatranjem pejzaža. Pored toga, fenomen sinhronizacije tela, gde se usklađuju otkucaji srca i disanje između dvoje ljudi, potvrđen je kao fiziološki odgovor tokom zaljubljenosti, što dodatno naglašava koliko je ljubav ukorenjena u našoj biologiji. S obzirom na široku rasprostranjenost ovih fenomena, može se zaključiti da ljubav kao emocija ima izražen uticaj kako na fiziološke, tako i na neurološke procese kod ljudi.

Na listi najlošije ocenjenih jela iz Srbije dominiraju tradicionalni specijaliteti, dok prvo mesto zauzima predjelo iz okoline Valjeva

TasteAtlas, globalna platforma za ocenjivanje hrane, objavio je listu koja uključuje 26 najlošije ocenjenih jela iz Srbije. Lista najlošije ocenjenih jela iz Srbije zasnovana je isključivo na ocenama publike, a obuhvata mnoga tradicionalna jela, kao i svakodnevne specijalitete koji su deo domaće kuhinje. Najnižu ocenu dobilo je predjelo poreklom iz okoline Valjeva, koje se našlo na vrhu ove specifične liste.

Na prvom mestu liste najlošije ocenjenih jela iz Srbije našla se živa pljeskavica. Ovo predjelo pravi se od mlevene teletine, soli, bibera, dimljene paprike, tucane paprike, Vegete, ulja i seckanog crnog luka. Meso i začini se mešaju dok se ne dobije homogena masa koja se oblikuje u pljeskavicu. Živa pljeskavica se služi uz grilovani hleb ili lepinju, kao i so i papriku za dodatno začinjavanje. Prema navodima, ovo jelo je nastalo u restoranu Kod Bore u Sedlarima kod Valjeva.

Najlošije ocenjena tradicionalna jela i ekonomski kontekst

Na drugom mestu nalazi se čorba od spanaća, koja se priprema od svinjske masti, spanaća, crnog i belog luka, brašna, vode i mleka. Ovo jelo je često na trpezama širom Balkana, ali ga publika nije visoko ocenila. Treće mesto zauzimaju krvavice – kobasice od krvi, koje se prave od svinjske krvi, kože i iznutrica sa pirinčem ili heljdom. Ove kobasice su prisutne i u drugim zemljama regiona, ali svaka ima svoju varijaciju.

Osim toga, među deset najlošije ocenjenih jela iz Srbije, prema podacima TasteAtlas-a, nalaze se i pihtije, hladni mesni žele sa kolagenom iz svinjskih nogica i glave, kao i rezanci s makom, jelo koje je posebno popularno u Vojvodini. Leskovačka kavurma, koja se dobija dugotrajnim prženjem svinjskih čvaraka i iznutrica, takođe je uvrštena na listu. Škembe čorba, koja se priprema od škembića i dodatnih začina, nalazi se među deset najnepopularnijih jela.

Tržišni trendovi i značaj tradicionalne kuhinje

S druge strane, prisustvo tradicionalnih specijaliteta na listi najlošije ocenjenih jela iz Srbije ukazuje na promenu u ukusima i navikama potrošača. Uporedo sa tim, ovakvi rezultati mogu uticati na ponudu restorana, ali i na pozicioniranje pojedinih jela na menijima, posebno u ugostiteljskom sektoru koji teži da odgovori zahtevima domaćih i stranih gostiju. Zbog toga, gastronomske liste poput ove imaju praktičan uticaj na percepciju nacionalne kuhinje i mogu uticati na potražnju određenih proizvoda.

Iako su mnoga jela sa liste deo kulinarske tradicije, njihova popularnost varira u zavisnosti od regiona i generacije potrošača. Kao rezultat, ugostitelji i proizvođači hrane mogu koristiti ove podatke za prilagođavanje ponude i unapređenje marketinških strategija, kako bi zadovoljili očekivanja sve zahtevnijeg tržišta. Na kraju, TasteAtlas lista najlošije ocenjenih jela iz Srbije pruža uvid u aktuelne preferencije potrošača i otvara prostor za dalju analizu u sektoru hrane i ugostiteljstva.