Atina blokirala odluku o ruskom LNG-u, ističući rizik za sektor i konkurenciju sa Kinom, Japanom i SAD
Grčka je postala ključna prepreka za usvajanje 21. paketa sankcija Evropske unije protiv Rusije, jer je transport ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) izazvao neslaganje među članicama. Fokus_keyphrase „Grčke brodarske kompanije“ nalazi se u centru debata nakon što su predstavnici EU 15. i 16. jula odložili odluku, a nastavak pregovora zakazan je za 23. jul.
Prema visokim zvaničnicima grčke vlade, zabrana operatorima iz EU da transportuju ili prodaju ruski LNG trećim zemljama ugrozila bi dominantnu poziciju grčkih brodarskih kompanija na globalnom tržištu. Grčki brodari, kao što je kompanija Dynagas, kontrolišu specijalizovane brodove Arc7 namenjene za arktičke rute i projekat Jamal u Rusiji. Ova plovila imaju ograničenu upotrebu van ovih specifičnih ruta, što dodatno komplikuje situaciju.
Grčke brodarske kompanije i tržišna konkurencija
Grčka se snažno takmiči sa Japanom, Kinom i Sjedinjenim Državama u sektoru LNG transporta. Osim toga, zabrana bi mogla da dovede do gubitka tržišnog udela za evropske kompanije, dok bi konkurenti izvan EU ostvarili prednost. „Evropa ne bi trebala da preda cele sektore privredne aktivnosti igračima izvan EU kao nenamernu posledicu sopstvene politike sankcija. Sankcije bi trebale da naruše ekonomski kapacitet Rusije, a ne da stvore strateške neočekivane dobitke za druge na štetu Evrope“, izjavio je jedan zvaničnik grčke vlade.
Ovo nije prvi put da Atina, često uz podršku Kipra i Malte, interveniše u pregovorima o sankcijama kako bi zaštitila svoj pomorski sektor. Direktna veza između grčkog stava i zaštite ugovora kompanije Dynagas sa Jamal projektom posebno je naglašena u izveštajima. Ovi ugovori i dalje generišu značajne prihode za Rusiju.
Širi kontekst 21. paketa sankcija
Sporni paket ima za cilj da pojača pritisak na Moskvu zbog rata u Ukrajini, nadovezujući se na ranije mere koje su već ograničile većinu isporuka ruskog prirodnog gasa kopnom i postepeno uvode zabranu uvoza LNG-a od 2027. godine. Evropska komisija je ranije precizirala da je operatorima iz EU zabranjeno trgovanje ruskim LNG-om globalno, a ne samo unutar bloka.
Pored Grčke, i druge zemlje, kao što je Austrija, izrazile su svoje rezerve prema predloženim merama iz različitih razloga. Ove nesuglasice otežavaju postizanje jednoglasnosti svih 27 članica Unije, što je neophodno za usvajanje novog paketa. Važno je napomenuti da cena nafte iz Rusije i dalje ima gornju granicu od 44,10 dolara po barelu, što ostaje nepromenjeno u najnovijem predlogu sankcija.
Balansiranje sankcija i konkurentnosti EU
Grčka je do sada podržavala mere protiv Rusije, ali insistira da sankcije moraju biti pažljivo kalibrisane kako ne bi izazvale samonanesenu ekonomsku štetu evropskim kompanijama. Ovaj stav oslikava šire napetosti u EU, gde se energetska tranzicija i smanjenje zavisnosti od ruskih fosilnih goriva odvijaju uporedo sa naporima za očuvanje konkurentnosti strateških sektora.
Naredni pregovori biće presudni za oblikovanje budućih energetskih tokova i strategije sankcija Unije. Ishod može uticati na globalnu ravnotežu u sektoru LNG transporta, kao i na položaj evropskih kompanija na svetskom tržištu. Grčke brodarske kompanije ostaju u centru pažnje dok EU pokušava da pronađe kompromis koji neće ugroziti njenu industrijsku i energetsku bezbednost.
