Broj građevinskih dozvola u junu dostigao 2.673, Beograd prednjači sa 46,6 odsto vrednosti novogradnje
Republički zavod za statistiku objavio je da je u junu 2026. godine u Srbiji izdato 2.673 građevinskih dozvola, što predstavlja rast od 11,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Ove dozvole ukazuju na nastavak oporavka građevinskog sektora i povećanu aktivnost na tržištu stanogradnje i infrastrukture. Većinu dozvola, tačno 81,3 odsto, odnosilo se na zgrade, dok je 18,7 odsto izdato za ostale vrste građevina.
Detaljna struktura građevinskih dozvola
Unutar segmenta zgrada, 81,8 odsto dozvola izdato je za stambene objekte, dok 18,2 odsto otpada na nestambene zgrade. Kod ostalih građevina, najveći deo dozvola, odnosno 69,2 odsto, odnosi se na cevovode, komunikacione i električne vodove. Ovakva struktura jasno pokazuje da stanogradnja ostaje glavni pokretač građevinskog sektora u Srbiji, ali i da infrastrukturni radovi imaju značajan udeo.
Rast broja stanova i regionalne razlike
Prema izdatim dozvolama, u junu je prijavljena izgradnja 3.873 stana sa prosečnom površinom od 72,6 kvadratnih metara. Od ukupnog broja novih stanova, 11,3 odsto biće građeno u zgradama sa jednim stanom, gde prosečna površina iznosi 138,6 kvadratnih metara, dok 87,6 odsto stanova pripada zgradama sa tri i više stanova, sa prosečnom površinom od 62,8 kvadratnih metara. Ovi podaci ukazuju na trend smanjenja površine stanova u višestambenim zgradama, što može biti odgovor na potrebe tržišta i priuštivost kupaca. Predviđena vrednost radova novogradnje u junu iznosila je 84,8 odsto ukupno planirane vrednosti radova, što potvrđuje značajnu koncentraciju aktivnosti upravo na novim objektima.
Beograd kao lider građevinske aktivnosti
Najveća građevinska aktivnost, merena učešćem u predviđenoj vrednosti novogradnje, zabeležena je u Beogradskoj oblasti sa 46,6 odsto. Slede Južnobačka oblast sa 6,0 odsto, Južnobanatska sa 5,9 odsto, Zlatiborska sa 5,8 odsto i Podunavska oblast sa 4,8 odsto. Učešće ostalih oblasti kreće se između 0,1 i 3,4 odsto. Ovakva regionalna raspodela potvrđuje da je glavni grad i dalje centralna tačka investicija i razvoja građevinskog sektora u Srbiji. S druge strane, rast broja građevinskih dozvola može doprineti povećanju ponude stanova i uticati na stabilizaciju cena nekretnina, posebno u urbanim sredinama.
Implikacije za građevinsku industriju
Povećanje broja građevinskih dozvola ukazuje na pozitivan sentiment investitora i građevinskih kompanija, ali i na povoljno regulatorno okruženje koje podstiče nove projekte. U narednom periodu, može se očekivati dalji rast aktivnosti u sektorima stanogradnje i infrastrukture, što je važno za ukupni ekonomski razvoj i otvaranje novih radnih mesta. Izdavanje većeg broja dozvola, kao rezultat, doprinosi i većem obimu radova i angažovanju domaće građevinske operative.
