Evrostatski podaci pokazuju najbrži rast građevinarstva u evrozoni u sedam meseci, dok kompanije očekuju skromniji rast zarada i troškova naredne godine
Građevinarstvo u evrozoni zabeležilo je rast od 1,2 odsto u maju na godišnjem nivou, prema preliminarnim podacima Evrostata. Ovaj rezultat predstavlja najbrži napredak sektora u poslednjih sedam meseci i jasno pokazuje da građevinarstvo u evrozoni postaje nosilac stabilnosti uprkos ekonomskim izazovima.
Segmenti sektora i razlike među državama
Podaci Evrostata ukazuju da je niskogradnja, odnosno izgradnja puteva i infrastrukture, povećana za 3,5 odsto na godišnjem nivou. Specijalizovani građevinski radovi porasli su 2,9 odsto, dok je visokogradnja, odnosno izgradnja stanova, pala za 6,6 odsto. U Evropskoj uniji ukupna proizvodnja u građevinarstvu porasla je 1,8 odsto. Najveći godišnji rast zabeležen je u Sloveniji sa 19,2 odsto, Slovačkoj sa deset odsto i Finskoj sa 9,4 odsto. S druge strane, Španija je registrovala pad od deset odsto, Mađarska 6,7 odsto, a Francuska 0,7 odsto.
Očekivanja kompanija: Rast cena i plata usporava
Istraživanje Evropske centralne banke (ECB) pokazuje da kompanije u evrozoni očekuju usporavanje rasta prodajnih cena, troškova i zarada u narednih godinu dana. Prema anketi SAFE, koja je obuhvatila više od 5.000 firmi, očekuje se da će prodajne cene u sledećih 12 meseci porasti za 3,2 odsto, što je manje od prethodnih 3,5 odsto. Rast ulaznih troškova, uključujući energente, smanjen je sa 5,8 na 5,2 odsto. Kompanije sada predviđaju prosečan rast zarada od 2,5 odsto, dok je prethodno očekivanje bilo 2,8 odsto.
Inflacija i percepcija rizika
Prosečna inflacija u evrozoni, prema procenama anketiranih kompanija, iznosiće tri odsto u narednih 12 meseci. Isti nivo očekuje se i u trogodišnjem periodu, dok je za pet godina prognozirana inflacija 3,1 odsto. Ipak, 65 odsto ispitanih firmi navodi da postoji rizik od više inflacije u dužem periodu od očekivane.
Tržišni kontekst i značaj za sektor
Kao rezultat ovih trendova, sektor građevinarstva u evrozoni demonstrira otpornost na makroekonomske izazove. Rast niskogradnje ukazuje na ulaganja u infrastrukturu, dok pad visokogradnje može biti posledica promena u potražnji za stambenim objektima. Smanjenje očekivanja u pogledu plata i cena pokazuje da inflatorni pritisci popuštaju, što podržava stabilnost tržišta rada i olakšava planiranje za kompanije. Podaci ECB sugerišu da, iako su troškovi energije ranije podstakli inflaciju, sekundarni efekti kroz povećanje plata i dalji rast cena za sada ostaju ograničeni. To je pozitivan signal za monetarne vlasti i investitore, jer smanjuje rizik od inflatorne spirale.
