Prevara putem poruka sve češće pogađa domaćinstva u Srbiji, a globalni gubici prelaze 173 milijarde evra
Građani Srbije gube u proseku 425 evra po prevari putem poruka, pokazuje najnovije istraživanje kompanije Kaspersky. Ovaj oblik digitalne prevare sve više utiče na domaćinstva, posebno u uslovima rastućih troškova života i ekonomske neizvesnosti. Na globalnom nivou, ukupni gubici od prevara putem poruka procenjuju se na čak 173 milijarde evra, što predstavlja ozbiljan makroekonomski izazov.
Prevara putem poruka postaje sistemski ekonomski problem
Istraživanje kompanije Kaspersky prvi put daje jasnu sliku o razmerama koje prevara putem poruka dostiže u Srbiji i svetu. Iako je prosečan gubitak po osobi u Srbiji 425 evra, ovo je ipak niže od globalnog proseka od 638 evra. Za 13,3 odsto žrtava u Srbiji, gubici premašuju 1.175 evra, što dodatno povećava finansijski pritisak na najugroženije građane. Prema podacima, samo 20,4 odsto žrtava u Srbiji prijavi prevaru policiji, dok 24,4 odsto kontaktira svoju banku. Slično tome, globalno tek četvrtina žrtava obavesti policiju, a 23 odsto banku, zbog čega stvarni obim finansijske štete ostaje uglavnom skriven u zvaničnim statistikama.
Prevaranti koriste period ekonomske nestabilnosti, rastuću inflaciju i nesigurnost zaposlenja kako bi povećali broj napada. Kao rezultat, novac koji bi građani inače potrošili na osnovne potrebe, poput hrane ili računa za energiju, odlazi u ruke dobro organizovanih kriminalnih mreža. Ukoliko je pogođeno samo 10 odsto od 3 milijarde korisnika aplikacija za razmenu poruka širom sveta, globalni gubici dostižu nivo ekonomske katastrofe, uporediv sa kolapsom srednje velike države.
Rastuća učestalost i sofisticiranost prevara putem poruka
Više od 52 odsto svih prevara putem poruka dogodilo se u poslednjih pet meseci, što ukazuje na ubrzani trend rasta ovog problema. Takođe, 28 odsto ispitanika bilo je meta prevaranata tri ili više puta, što potvrđuje prelazak sa povremenih na ponavljane, industrijalizovane pokušaje prevare. Najnoviji slučajevi pokazuju da je izloženost građana ovakvim rizicima u stalnom porastu.
Rade Furtula, presales menadžer kompanije Kaspersky za Zapadni Balkan, naglašava: „Prevare putem poruka neprimetno izvlače novac iz domaćinstava koja su već pod ozbiljnim finansijskim pritiskom. Ovaj visoko organizovani i industrijalizovani pristup prevarama cilja ljude velikom brzinom i u velikim razmerama, preko svih komunikacionih kanala za razmenu poruka.“
Društveni i psihološki efekti gubitaka
Prema rečima dr Elizabet Karter, forenzičkog lingviste i kriminologa sa Univerziteta Kingston u Londonu, prevaranti koriste poznata društvena okruženja i jezičke obrasce kako bi žrtve ubedili da donose racionalne odluke. Međutim, ove odluke često dovode do ozbiljne finansijske i psihološke štete. Dr Karter savetuje građanima da o svojim aktivnostima na internetu razgovaraju sa porodicom i prijateljima, jer je lakše uočiti sumnjivo ponašanje sa distance.
Kao rezultat, prevara putem poruka ne utiče samo na lične finansije, već i na celokupnu ekonomsku sigurnost. Štaviše, niska stopa prijavljivanja dodatno otežava procenu stvarnog obima problema i planiranje preventivnih mera. S obzirom na rastuću sofisticiranost i učestalost ovih prevara, očekuje se da će one i dalje predstavljati značajan izazov za domaćinstva i ekonomiju Srbije.
