Povećanje cene brent nafte i pad WTI prate rast evropskih i američkih berzanskih indeksa, dok Iran dodatno komplikuje situaciju na tržištu energenata

Cena nafte brent porasla je na 83,61 dolara po barelu, uz rast od 0,23 odsto u 9.45 časova prema dostupnim tržišnim podacima. Istovremeno, cena američke nafte WTI zabeležila je pad od 0,15 odsto, dostigavši nivo od 78,16 dolara po barelu. Politička neizvesnost zbog Irana i situacije sa Ormuskim moreuzom dodatno opterećuju globalno tržište energenata, što se reflektuje i na cene drugih sirovina i valutna kretanja.

Neizvesnost vezana za Iran utiče na cenu nafte brent

Prema izjavama Abasa Aragčija, ministra spoljnih poslova Irana, Teheran trenutno ne vodi direktne pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama o završetku rata i otvaranju ključnog Ormuskog moreuza. Iran, kako navode mediji, traži kompenzaciju od SAD kao jedan od uslova za ponovno otvaranje ovog strateškog prolaza. Lider Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana, Mohamed Bager Zolgadr, istakao je da će moreuz ostati zatvoren dok Vašington ne ispuni šest jasno definisanih uslova. S druge strane, Sjedinjene Američke Države insistiraju na neograničenoj slobodi plovidbe nakon otvaranja Ormuza, bez iranskih odobrenja, plaćanja taksi ili drugih oblika kontrole. Zbog toga i dalje postoji ozbiljan politički jaz između dve strane, što dodatno podstiče volatilnost na tržištu nafte brent.

Tržišna kretanja: evropski i američki indeksi u blagom plusu

Istovremeno sa skokom cene nafte brent, evropski berzanski indeksi su u blagom porastu. Nemački DAX beleži rast od 0,02 odsto, francuski CAC 40 za 0,01 odsto, dok je britanski FTSE porastao 0,08 odsto. Ruski MOEX porastao je za 0,99 odsto. Na američkom tržištu, indeks Dow Jones je na zatvaranju porastao za 0,28 odsto na 54.036,93 poena. S&P 500 skočio je 0,62 odsto na 7.757,64 poena, a Nasdaq je zabeležio rast od 1,3 odsto na 26.690,62 poena.

Valute i sirovine: evro, gas, zlato i pšenica

Vrednost evra na Foreks berzi iznosi 1,15559 dolara. Evropski fjučersi gasa za septembar su otvoreni na amsterdamskoj berzi TTF po ceni od 56,07 evra za megavat-sat. Cena zlata porasla je na 4.354,36 dolara za trojsku uncu, dok se cena pšenice kreće na 6,53 dolara za bušel, što je merna jedinica od 27,216 kilograma. Kao rezultat aktuelnih političkih i ekonomskih tenzija, tržište sirovina i valuta ostaje izuzetno osetljivo na svaku novu informaciju iz regiona Bliskog istoka. Uporedo sa tim, nastavak nesigurnosti oko Ormuskog moreuza može uticati na dalja kretanja cene nafte brent i globalnog energetskog sektora.

Nizak nivo reke Morave ugrožava ekosistem, dok Drina zahvaljujući obilnim padavinama sprečava hidrološku krizu u slivu Save i Dunava

Hidrološka situacija na rekama Srbije pokazuje znatne razlike, a vodostaj Morave blizu biološkog minimuma postaje ključni signal za ekonomske i ekološke rizike. Prema izjavi Igora Leščešena sa Instituta za hidrologiju Slovačke akademije nauka, celokupan sliv Morave sada je vrlo blizu najnižeg nivoa koji još uvek omogućava funkcionisanje rečnog ekosistema. Ovaj minimum znači da je živi svet u reci ugrožen, jer niska količina vode dovodi do manjka kiseonika i povećanja temperature, što ozbiljno remeti biološku ravnotežu.

Razlike u hidrološkim uslovima: Morava i Drina

Dok vodostaj Morave blizu biološkog minimuma signalizira potencijalnu krizu, Drina pokazuje stabilnost. Izvori Drine nalaze se u Dinarskim planinama, gde godišnje padavine dostižu 2.000 do 3.000 mm po kvadratnom metru, što je i do pet puta više nego u Vojvodini. Ove obilne padavine, kao rezultat geografske specifičnosti, omogućavaju Drini da održava visok nivo vode i tokom sušnih perioda.

Osim toga, Drina obezbeđuje značajne količine vode za Savu i Dunav, što direktno utiče na ukupno vodosnabdevanje i ekonomske aktivnosti u regionu. Dunav trenutno trpi posledice nedostatka padavina i snega u Alpima, zbog čega mu opada vodostaj i povećava se oslanjanje na podzemne vode, što dodatno komplikuje situaciju.

Ekološke i ekonomske implikacije niskog vodostaja

Hidrološka suša, kao poslednja faza sušnog ciklusa, javlja se kada reke i podzemne vode izgube znatan deo svojih rezervi. To direktno utiče na vodosnabdevanje, navodnjavanje i očuvanje ekosistema. S obzirom na to da vodostaj Morave blizu biološkog minimuma može ugroziti brojne sektore, Leščešen naglašava važnost očuvanja podzemnih rezervoara i zabrane izgradnje na ovim područjima.

„Podzemna zagađenja mogu nastati preteranom upotrebom pesticida ili rudarskim aktivnostima, što bi imalo domino efekat nizvodno, od Drine do Save, pa sve do Dunava. U slučaju havarije, problem bi se proširio na sva naselja nizvodno, uključujući Beograd“, upozorava Leščešen.

Drina kao stabilizator rečnog sistema

Drina ima najbolju hidrološku situaciju zahvaljujući kombinaciji padavina i podzemnih voda. Njen doprinos je posebno važan jer osvežava Savu i Dunav, a voda iz Drine je čistija, što dodatno smanjuje rizik od ekoloških problema u velikim gradovima i industrijskim centrima. Leščešen ističe da je raznovrsnost izvora reka u Srbiji ključna za izbegavanje potpune hidrološke krize. Sava, Dunav, Tisa i Drina dolaze iz različitih geografskih regiona, pa je mala verovatnoća da sve budu pogođene istovremeno.

Međutim, Morava, kao isključivo domaća reka, posebno je ranjiva na nedostatak padavina i hidrološke promene unutar Srbije. U poslednjih deset godina, četiri ili pet puta bila je na ivici biološkog minimuma, ali ova tema retko dobija pažnju javnosti.

Zaključak: Potreba za održivim upravljanjem vodnim resursima

Situacija u kojoj je vodostaj Morave blizu biološkog minimuma ukazuje na potrebu za strožom zaštitom podzemnih voda i planskim upravljanjem vodnim resursima. Očuvanje ekosistema i stabilnost vodosnabdevanja ključno su povezani sa ekonomskom sigurnošću i razvojem. Ulaganje u monitoring, zabranu izgradnje na ugroženim područjima i racionalnu upotrebu vode postaju neophodni koraci za sprečavanje većih posledica u budućnosti.

Nemačka avio-kompanija zabeležila pad neto dobiti na 123 miliona evra u drugom tromesečju, prognoza EBIT-a za 2026. godinu sada iznosi između 1,7 i 2,2 milijarde evra

Lufthansa, vodeća nemačka avio-kompanija, saopštila je da je u drugom tromesečju 2026. godine ostvarila neto dobit od svega 123 miliona evra. To je značajan pad u odnosu na više od milijardu evra iz istog perioda prethodne godine. Kao rezultat slabijih finansijskih rezultata, akcije Lufthanse pale su za više od 10 odsto na berzi, dok je kompanija istovremeno smanjila svoju prognozu operativne dobiti za celu godinu.

Finansijski rezultati i razlozi pada dobiti

U prvoj polovini 2026. godine Lufthansa je zabeležila prilagođeni gubitak pre kamata i poreza (EBIT) od 229 miliona evra. U istom periodu prošle godine kompanija je ostvarila prilagođenu dobit pre kamata i poreza od 149 miliona evra. Neto gubitak u prvih šest meseci ove godine iznosio je 542 miliona evra, dok je u istom periodu 2025. godine zabeležena neto dobit od 127 miliona evra. Kompanija procenjuje da će troškovi goriva ove godine biti za oko 1,5 milijardi evra viši nego prethodne godine, što je posledica nestabilnosti na tržištu izazvane ratom u Iranu. Kao rezultat toga, Lufthansa je snizila svoju prognozu prilagođene operativne dobiti (EBIT) za celu 2026. godinu i sada očekuje iznos između 1,7 i 2,2 milijarde evra. Do sada je kompanija projektovala da će EBIT znatno premašiti prošlogodišnjih 1,96 milijardi evra.

Promene u poslovanju i tržišni kontekst

U prvoj polovini godine Lufthansa je prevezla nešto više od 60 miliona putnika, što je gotovo isti broj kao u istom periodu prethodne godine. Međutim, kapaciteti u segmentu putničkog saobraćaja smanjeni su za dva odsto. Ovakve promene delimično su posledica izazova sa cenama goriva i globalnih geopolitičkih rizika, što je dodatno opteretilo rezultate. Pored toga, neizvesnost oko cena kerozina otežava planiranje i povećava rizik za poslovanje avio-kompanija. Tržište avijacije u Evropi suočava se sa volatilnošću, a investitori su nervozno reagovali na revidirane prognoze i slabije rezultate, što je dovelo do naglog pada akcija kompanije.

Uticaj na akcionare i perspektive

Akcije Lufthanse pale su više od 10 odsto neposredno nakon objavljivanja lošijih rezultata i novih prognoza. To ukazuje na gubitak poverenja investitora u kratkoročnu stabilnost kompanije. Uprava ističe da je povećana neizvesnost vezana za kretanje cena kerozina glavni razlog snizavanja prognoze EBIT-a za 2026. godinu. Kompanija će, kao rezultat aktuelnih izazova, morati da prilagodi svoju strategiju upravljanja troškovima i optimizacije kapaciteta. Lufthansa ostaje jedan od ključnih igrača u evropskom avio-saobraćaju, ali trenutna situacija zahteva dodatnu pažnju investitora, naročito s obzirom na nastavak nestabilnosti na tržištu goriva.