Srpski regulator menja pravila za strane avio-kompanije, što bi zatvorilo bazu Vizera u Beogradu i izazvalo spor sa Evropskom unijom

Evropska komisija ocenjuje da Srbija krši ECAA sporazum nakon što je Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije izmenio propise o radu stranih avio-kompanija. Komisija zahteva da Srbija obustavi primenu novih mera, čija je implementacija sada odložena do marta 2027. godine. Ova situacija direktno ugrožava bazu kompanije Wizz Air u Beogradu, otvorenu još 2011. godine, a prema proceni Komisije, novousvojena regulativa nije u skladu sa obavezama iz Sporazuma o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području (ECAA), čiji je Srbija potpisnik.

Uticaj na konkurenciju na tržištu avio-saobraćaja

Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije obrazložio je izmene pravila zaštitom konkurencije, ističući da pojedine strane kompanije imaju povlašćen tretman u odnosu na domaće operatere. Međutim, prelazne odredbe ECAA sporazuma ne preciziraju eksplicitno da li strane avio-kompanije mogu otvarati baze u Srbiji. Prema ranijim tumačenjima domaćih organa, baza Wizz Air-a nije bila predmet primedbi od 2011. godine do sada.

Reakcija Evropske komisije i sledeći koraci

Evropska komisija je u pisanom odgovoru istakla: “Komisija smatra da je nova uredba nespojiva sa obavezama Srbije proisteklim iz Sporazuma o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području. Komisija je pozvala nadležne organe Srbije da obustave primenu ovih mera. Srbija je odložila njihovu primenu za mart 2027. godine. Komisija će nastaviti razgovore sa nadležnim organima Srbije”. Direktan rezultat ovih razgovora je šestomesečna obustava sporne regulative, što domaćim institucijama ostavlja dodatno vreme za izmenu ili povlačenje odredbi. U protivnom, sprovođenje novih pravila moglo bi postati politički i pravno otežano, imajući u vidu protivljenje Brisela.

Implikacije za sektor i regulativu u Srbiji

Očekuje se da će pitanje primene novih propisa biti tema i u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, čije je objavljivanje planirano za sledeći mesec. S druge strane, Srbija je u prethodnim izveštajima dobijala pohvale za usklađenost sa evropskim standardima u oblasti vazdušnog saobraćaja. Zbog toga bi aktuelni regulatorni spor mogao postati predmet ozbiljnih kritika. Kao rezultat, produžavanje roka za primenu novih pravila daje priliku za dalji dijalog sa EU i smanjenje potencijalnog negativnog uticaja na tržište avio-saobraćaja u Srbiji. Time Evropska komisija i dalje insistira na obustavi mera koje direktno utiču na konkurenciju i poslovanje stranih avio-kompanija poput Wizz Air-a.

Tehnološki startapi iz 11 zemalja dobijaju priliku za izlazak pred investitore, sa podrškom Privredne komore Srbije

GITEX AI Belgrade pokrenuo je SEE 100 program, u okviru kojeg će biti izabrano 100 najperspektivnijih tehnoloških startapa iz Jugoistočne Evrope. Izabrani timovi imaće pokrivene gotovo sve troškove od strane Privredne komore Srbije, koja obezbeđuje finansiranje do 95% učešća na događaju. Prijave su otvorene do 27. novembra, a svi zainteresovani mogu se registrovati putem zvaničnog linka od 12 časova.

Izbor startapa i finansijska podrška PKS

SEE 100 program namenjen je startapima iz Srbije, Rumunije, Mađarske, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije, Grčke, Bugarske i Severne Makedonije. Događaj GITEX AI Belgrade biće održan od 25. do 27. maja naredne godine i deo je specijalizovane izložbe Ekspo 2027 Beograd. Kao rezultat učešća, izabrani startapi dobiće mogućnost da svoja tehnološka rešenja predstave međunarodnim investitorima, korporativnim kupcima i vodećim tehnološkim kompanijama. Privredna komora Srbije pokriva približno 95% troškova učešća za svih 100 startapa iz regiona. Osim izložbenog prostora, učesnicima su obezbeđene radionice sa investitorima i razvojnim organizacijama, kao i poslovno povezivanje sa potencijalnim ulagačima.

Prilike za mreženje i razvoj kroz SEE 100

Na manifestaciji GITEX AI Belgrade očekuje se više od 700 izlagača i više od 500 poslovnih sastanaka. Pored toga, startapi mogu konkurisati za Supernova Challenge, takmičenje koje nosi novčane nagrade i programe podrške daljem razvoju poslovanja. U okviru SEE 100 uvedena je i posebna Fintech kategorija, uz podršku AIK Banke. Jedan od finalista dobiće priliku za saradnju sa tehničkim timom banke, sastanke sa rukovodstvom i podršku za internacionalizaciju tokom 2027. i 2028. godine. Ovakve inicijative podstiču razvoj inovacija u regionu i omogućavaju mladim kompanijama da se pozicioniraju na međunarodnoj tehnološkoj sceni. S obzirom na to da Privredna komora Srbije pokriva ključne troškove, startapi iz Jugoistočne Evrope dobijaju značajnu razvojnu šansu i pristup globalnim investitorima, što može doprineti daljem rastu startap ekosistema regiona.

Učešće električnih automobila u ukupnoj prodaji dostiglo 22 odsto, pristupačni modeli sve dostupniji kupcima

Prodaja električnih automobila u EU zabeležila je rekordan rast od 45 odsto u prvih osam meseci 2026. godine. Od januara do avgusta prodato je 1,64 miliona potpuno električnih automobila, pokazuju podaci analize organizacije Transport i životna sredina (T&E). Udeo električnih automobila u ukupnoj prodaji novih vozila dostigao je 22 odsto, što predstavlja rast od šest procentnih poena u odnosu na isti period prošle godine.

Detalji rasta prodaje električnih automobila u EU

Ovakav rast prodaje električnih automobila u EU rezultat je proširenja ponude i veće dostupnosti pristupačnih modela. Prema analizi T&E, izbor električnih modela povećan je za oko 50 odsto tokom samo jedne godine. Očekuje se da će do kraja 2026. godine biti lansirano oko 60 novih modela, što je skoro četiri puta više od prosečnog godišnjeg broja od 15 modela u periodu od 2021. do 2025. godine. Prodaja modela sa početnom cenom ispod 25.000 evra trebalo bi da bude sedam puta veća nego 2024. godine. Osim toga, procenjuje se da će se izbor ovakvih pristupačnih modela udvostručiti samo tokom 2026. godine.

Uticaj tržišnih faktora i troškova goriva

Na rast potražnje za električnim vozilima značajno utiču visoke cene goriva u EU. Cena dizela porasla je 38 odsto od početka rata između Irana i Izraela, zbog čega je punjenje rezervoara od 50 litara skuplje za oko 30 evra. Organizacija T&E procenjuje da je ovakav cenovni šok nafte evropske korisnike drumskog saobraćaja koštao ukupno 53 milijarde evra, od čega 40 milijardi otpada na dizel. Pored toga, trošak korišćenja električnog automobila koji se puni kod kuće je oko 50 odsto niži od troška vožnje automobila na benzin ili dizel. To čini električna vozila privlačnijom opcijom za potrošače.

Ekološki i ekonomski značaj prelaska na električna vozila

Prema podacima T&E, gotovo osam miliona električnih automobila u EU tokom 2025. godine smanjilo je potrošnju nafte za oko 46 miliona barela. To je ekvivalentno uštedi od približno 2,9 milijardi evra prema tadašnjoj tržišnoj vrednosti nafte. Takođe, ubrzano širenje ponude električnih automobila i pad cena u segmentu osnovnih modela doprinose ostvarivanju evropskih klimatskih ciljeva. Na taj način, rast prodaje električnih automobila u EU postaje ključan faktor u transformaciji automobilske industrije i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.