Connect with us

Domaće

Fokskon zabeležio rast dobiti od 35 odsto zahvaljujući potražnji za AI serverima

Najveći svetski proizvođač elektronike ostvario je neto dobit od 1,86 milijardi dolara u drugom kvartalu 2026, uz snažan rast prihoda iz klaud sektora

Objavljeno pre

2 sata

,

Fokskon zabeležio rast dobiti od 35 odsto zahvaljujući potražnji za AI serverima Foto Izvor: Pixabay / valaymtw

Najveći svetski proizvođač elektronike ostvario je neto dobit od 1,86 milijardi dolara u drugom kvartalu 2026, uz snažan rast prihoda iz klaud sektora

Fokskon, najveći svetski proizvođač elektronike po ugovoru, prijavio je u drugom kvartalu 2026. godine neto dobit od 59,97 milijardi tajvanskih dolara (1,86 milijardi dolara). Dobit je porasla za 35 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema zvaničnom izveštaju kompanije. Ovaj rezultat je nešto iznad očekivanih 58,8 milijardi tajvanskih dolara, što oslikava snažnu tražnju za AI serverima.

AI serveri podigli prihode Fokskona

Prihodi iz segmenta klaud infrastrukture i mrežne opreme činili su 51 odsto ukupnih prihoda Fokskona u drugom kvartalu 2026. godine. S druge strane, prihodi od potrošačke elektronike iznosili su 29 odsto, što ukazuje na promenu fokusa u poslovanju. Kao rezultat, rast dobiti od 35 odsto pre svega je podstaknut globalnim investicijama u veštačku inteligenciju i rastućom potrebom za naprednom server infrastrukturom. Kompanija je zadržala raniju prognozu snažnog rasta prihoda u 2026. godini, ali nije objavila precizne brojčane projekcije.

Investicije i strateške promene u proizvodnji

Uporedo sa tim, Fokskon planira da poveća kapitalna ulaganja za 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ova odluka ilustruje strateški pravac ka diversifikaciji i proširenju kapaciteta, posebno u domenu AI servera. Kompanija širi proizvodnju AI servera u Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući nove fabrike u Teksasu i Meksiku. Deo proizvodnje Apple iPhone uređaja, namenjenih američkom tržištu, premešta se u Indiju. Ove promene, s druge strane, naglašavaju globalnu konkurenciju i fleksibilnost u lancima snabdevanja.

Perspektiva sektora i značaj rezultata

Fokus na AI servere omogućava Fokskonu da održi lidersku poziciju u industriji ugovorne proizvodnje elektronike. S obzirom na rastuću ulogu veštačke inteligencije u poslovnim i tehnološkim sektorima, očekuje se da će investicije u klaud infrastrukturu nastaviti da podstiču finansijske rezultate kompanije. Pored toga, povećanje kapitalnih ulaganja može doprineti dugoročnom rastu i inovacijama u sektoru. Kompanija, međutim, nije objavila precizne projekcije za celu godinu, već ostaje pri oceni da je izgled za 2026. snažan.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Minimalna zarada u Srbiji: Vlada predlaže 70.000 dinara, sindikati traže 650 evra

Pregovori o minimalnoj zaradi za 2027. godinu bez dogovora, konačna odluka očekuje se na sednici Socijalno-ekonomskog saveta

Objavljeno pre

60 minuta

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Minimalna zarada u Srbiji: Vlada predlaže 70.000 dinara, sindikati traže 650 evra

Pregovori o minimalnoj zaradi za 2027. godinu bez dogovora, konačna odluka očekuje se na sednici Socijalno-ekonomskog saveta

Vlada Srbije predložila je povećanje minimalne zarade na 70.000 dinara (oko 600 evra), dok sindikati insistiraju na iznosu od 650 evra. Na drugom sastanku pregovaračkog tima za utvrđivanje minimalne zarade, koji je održan danas, ponovo nije postignut dogovor. Sastanak Socijalno-ekonomskog saveta, na kome se očekuje dalja rasprava o minimalna zarada u Srbiji, zakazan je za utorak, 18. avgusta.

Predlozi i zahtevi u pregovorima

Prema izjavi Dragana Todorovića iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, vlada je predložila povećanje minimalne zarade od 9,2 odsto, odnosno sa 371 dinar po satu na 405 dinara po satu. Takva korekcija bi minimalnu mesečnu zaradu podigla na oko 70.000 dinara, što je približno 600 evra. Pored toga, Todorović je naglasio da sindikati zahtevaju da minimalac iznosi 650 evra, ukazujući na rast životnih troškova. Rad Radne grupe, u kojoj učestvuju predstavnici vlade, sindikata i Unije poslodavaca, danas je zaključen bez konačne odluke.

Dalji koraci i implikacije za radnike

Konačno rešenje minimalne zarade očekuje se tokom naredne sedmice, kada će socijalni partneri pokušati da postignu dogovor o procentu povećanja. Ukoliko konsenzus izostane, vlada Srbije će samostalno utvrditi iznos minimalca za 2027. godinu. Pre svega, značaj ovih pregovora ogleda se u tome što prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali ističe kako je trenutna minimalna zarada 65.554 dinara (551 evro), te da prvi put minimalna potrošačka korpa može biti pokrivena minimalnom zaradom. Takođe, pregovori o minimalnoj ceni rada za narednu godinu zvanično su otpočeli 10. avgusta.

Širi ekonomski kontekst i značaj minimalca

U međuvremenu, minimalna zarada ima značajan uticaj na standard zaposlenih sa najnižim primanjima u Srbiji. Minimalna plata je često referentna tačka za druge zarade u privredi, kao i za poreske i socijalne politike. Pored toga, dogovor između vlade, sindikata i poslodavaca šalje signal celokupnom tržištu rada i ima direktan uticaj na domaću potrošnju. S obzirom na to da sindikati traže rast minimalca do 650 evra, dok vlada nudi 70.000 dinara, razlika u zahtevima ukazuje na postojeće izazove u usklađivanju interesa različitih partnera. Na kraju, odluka o minimalnoj zaradi za 2027. godinu imaće dugoročan uticaj na položaj zaposlenih, konkurentnost privrede i stabilnost socijalnog dijaloga.

Pročitaj još

Domaće

Prirodna i organska kozmetika iz Srbije proizvela 2,5 miliona jedinica u 2025.

Mikro kompanije čine 84,1 odsto sektora, sa 79 procenata zaposlenih žena, pokazuje analiza Privredne komore Srbije

Objavljeno pre

1 sat

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Prirodna i organska kozmetika iz Srbije proizvela 2,5 miliona jedinica u 2025.

Mikro kompanije čine 84,1 odsto sektora, sa 79 procenata zaposlenih žena, pokazuje analiza Privredne komore Srbije

Prirodna i organska kozmetika iz Srbije beleži snažan rast i globalni potencijal, prema najnovijoj analizi Privredne komore Srbije (PKS). Tokom 2025. godine, domaće kompanije proizvele su 2,5 miliona jedinica ovih proizvoda i razvile 308 formulacija, dok gotovo 20 odsto proizvođača redovno izvozi na svetska tržišta. U sektoru dominiraju mikro kompanije, koje čine 84,1 odsto ukupnog broja, a čak 79 procenata zaposlenih su žene, što ovaj segment čini primerom uspešnog ženskog preduzetništva. Ove podatke objavila je Služba za organsku proizvodnju PKS-a, navodeći da se sektor razvija na osnovu domaćih sirovina, stručnog znanja i preduzetničke inicijative.

Struktura sektora i potencijal za rast

Analiza PKS-a obuhvatila je proizvođače kozmetike na bazi prirodnih sastojaka, a podaci su prikupljeni anketiranjem i terenskim posetama. Do sada je anketom obuhvaćena polovina identifikovanih proizvođača, dok se terenske posete nastavljaju radi potpune slike sektora. Kompanije su razvrstane po poslovnim modelima: proizvođači gotovih proizvoda, prerađivači sirovina, integrisani proizvođači koji sami uzgajaju i prerađuju sirovine, kao i kreatori robnih marki. Takvo detaljno sagledavanje omogućava da se bolje identifikuju potrebe sektora i usmeri podrška. Pre svega, cilj je jačanje kapaciteta, konkurentnosti i međunarodne pozicije domaćih proizvođača.

Žensko preduzetništvo i izvozna orijentacija

Osim toga, udeo žena u sektoru ostaje značajan, sa 79 procenata zaposlenih, što dodatno naglašava važnost podrške ženskom preduzetništvu. „Takvo sagledavanje omogućava da se obuhvati ceo lanac vrednosti – od uzgoja biljaka i prerade sirovina do gotovog proizvoda – i da se podrška usmeri prema specifičnim potrebama kompanija. Cilj je jačanje njihovih kapaciteta, konkurentnosti i mogućnosti za rast“, izjavila je Ivana Slijepčević iz Službe za organsku proizvodnju PKS-a. Domaći proizvođači prirodne i organske kozmetike već pokazuju potencijal za nastup na međunarodnim tržištima. Neki redovno izvoze, dok drugi planiraju širenje poslovanja van Srbije. U tom kontekstu, PKS planira dodatnu podršku razvoju i internacionalizaciji, uključujući povezivanje sa naučno-istraživačkim institucijama i saradnju sa programima poput švajcarskog SIPPO-a.

Dalji koraci i širi značaj za privredu

Dalje aktivnosti biće usmerene na unapređenje proizvodnje, razvoj inovativnih proizvoda i jačanje saradnje sa relevantnim institucijama. Kao rezultat toga, očekuje se da će sektor prirodne i organske kozmetike iz Srbije nastaviti da jača konkurentnost i povećava izvoz. Ovaj trend može doprineti ukupnom ekonomskom rastu i pozicioniranju Srbije na globalnom tržištu kozmetike, pri čemu žensko preduzetništvo ostaje ključni faktor razvoja.

Pročitaj još

Domaće

Investitorsko kolekcionarstvo u Srbiji donosi rast vrednosti do 530.000 evra

Kolekcionari ulažu u umetnine, satove i vina, slike dostižu 530.000 evra dok privatne kolekcije premašuju stotine hiljada evra

Objavljeno pre

1 sat

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Investitorsko kolekcionarstvo u Srbiji donosi rast vrednosti do 530.000 evra

Kolekcionari ulažu u umetnine, satove i vina, slike dostižu 530.000 evra dok privatne kolekcije premašuju stotine hiljada evra

Investitorsko kolekcionarstvo u Srbiji poslednjih godina beleži rast, a vrednost pojedinih umetničkih dela i predmeta dostiže i 530.000 evra. Prema rečima Vladimira Vasića, izvršnog direktora BBS Capital Investment Group, građani sada sve češće ulažu u umetnine, luksuzne satove, vina i oldtajmere. Takva ulaganja prate globalne preporuke, po kojima ovakva imovina treba da čini 10-15 odsto ukupne imovine investitora.

Rast vrednosti kolekcionarskih predmeta

Vasić navodi da pojedine privatne kolekcije u Srbiji danas vrede stotine hiljada evra. Kao primer izdvaja sliku Paje Jovanovića „Dva bašibozuka pred kapijom“, koja je prodata za oko 530.000 evra. Zanimljiv je i slučaj slike „Selo“ Save Šumanovića, koja je prvobitno procenjena na 1.500 evra, ali je na aukciji dostigla 64.000 evra. Ipak, Vasić ističe da tržišta umetnina i luksuznih predmeta imaju svoje cikluse i rizike, uključujući ograničenu likvidnost i mogućnost falsifikata. Vrednost predmeta zavisi isključivo od spremnosti kupca da plati određenu cenu.

Umetnine i privatne kolekcije kao investicija

Prema Nikoli Kusovcu, istoričaru umetnosti i procenitelju, tržište umetnina po količini novca nalazi se odmah iza naftne industrije. Kusovac napominje da su aukcijske kuće u Srbiji još u povoju, pa kolekcionari najvrednija dela često kupuju u Beču i Budimpešti. On naglašava da privatne kolekcije, koje često sadrže dela domaćih i svetskih majstora, premašuju vrednost od nekoliko hiljada evra. Među najznačajnijim je zbirka Vase Mićića, nekadašnjeg direktora „Puteva Užice“, koja sadrži oko 300 dela poznatih slikara s kraja 19. i prve polovine 20. veka. Deo te zbirke nalazi se u Hotelu „Palisad“ na Zlatiboru, a uključuje slike Paje Jovanovića, Uroša Predića, Save Šumanovića i drugih.

Diverzifikacija i trendovi na tržištu kolekcionarstva

Kolekcionar Jovan Mandić ukazuje da kolekcionarstvo u Srbiji obuhvata i satove, keramiku, stare reklamne table, igračke i industrijski dizajn. On navodi primer emajlirane reklame iz autoindustrije, koja je služila kao krov na poljskom toaletu, a kasnije prodata za nekoliko hiljada evra. Keramika Žolnaj iz Mađarske, koja se pre deset godina mogla nabaviti za nekoliko stotina evra, danas na aukcijama dostiže i 50.000 evra. Vasić dodaje da vrednost često stvara i potpis dizajnera, pa limitirani i ručno oslikani modeli frižidera nastali u saradnji luksuznih modnih kuća i proizvođača bele tehnike mogu premašiti cenu od 50.000 evra. Kao rezultat, investitorsko kolekcionarstvo u Srbiji postaje način diverzifikacije kapitala, pri čemu strast i potencijalni prinos idu ruku pod ruku. Iako rekordne aukcije privlače pažnju javnosti, najveći deo vrednih predmeta i dalje ostaje skriven u privatnim zbirkama, što samo potvrđuje značaj ovog tržišta za domaći investicioni ekosistem.

Pročitaj još

U Trendu