Broj bankomata u Srbiji dostigao 3.218 krajem 2025. godine, dok ECB savetuje kućnu rezervu od 70 do 100 evra

Švedska centralna banka (Riksbank) je početkom marta 2026. godine zvanično preporučila građanima da kod kuće čuvaju oko 1.000 švedskih kruna (približno 100 evra) po odrasloj osobi, radi obezbeđenja osnovnih kupovina u slučaju prekida elektronskih plaćanja. Ova preporuka deo je šire evropske strategije za jačanje otpornosti platnih sistema tokom kriznih situacija, a uključuje i postepeno povećanje gotovinskih rezervi uz paralelno korišćenje kartica i mobilnog plaćanja.

Regulatori u Švedskoj posebno ističu važnost redovne upotrebe gotovine kako bi se održala infrastruktura poput bankomata, transporta gotovine i prihvatanja novčanica u prodavnicama, jer je to presudno za funkcionisanje privrede u krizama. Pored toga, Švedska razvija rešenja za elektronska plaćanja koja bi radila i u slučaju prekida komunikacionih mreža, što omogućava nabavku osnovnih dobara kao što su hrana, lekovi i gorivo.

U Švajcarskoj je 8. marta 2026. održan referendum o očuvanju gotovine kao sredstva plaćanja. Građani su odbili strožu inicijativu, ali su velikom većinom podržali kompromisni predlog vlade, kojim je gotovina zaštićena na ustavnom nivou. Država je tako obavezna da obezbedi dostupnost keša u prodavnicama i bankama, što je prvi slučaj u svetu da je gotovina podignuta na nivo ustavne kategorije.

Slično preporukama u Švedskoj, norveške vlasti savetuju građanima da uvek imaju određenu zalihu gotovine kao zaštitu od mogućih kibernetičkih napada ili prekida rada digitalnih sistema. Evropska centralna banka (ECB) preporučuje domaćinstvima da kod kuće drže između 70 i 100 evra kao rezervu za slučaj prekida elektronskih plaćanja. Slovenija je u decembru 2025. godine formalno zaštitila pravo na korišćenje gotovine dodavanjem člana 74a u ustav, čime je građanima garantovano pravo na upotrebu keša u bankarskom poslovanju i drugim oblicima pravnog prometa.

U Srbiji Narodna banka Srbije (NBS) trenutno ne preporučuje dodatne zalihe gotovine. Bankarski sistem funkcioniše stabilno, a građanima je omogućen nesmetan pristup gotovini i bankarskim uslugama. Mreža bankomata u Srbiji je proširena na 3.218 uređaja do kraja 2025. godine, što je rast od 4,5 odsto u odnosu na 2023. godinu. Banke, poput OTP-a, ističu da se bankomati postavljaju u frekventnim zonama i poslovnim objektima, dok prosečna cena novog bankomata iznosi između 15.000 i 30.000 evra.

Uprkos rastu digitalnih usluga i mobilnih plaćanja, fizički bankomati i dalje imaju značajnu ulogu u Srbiji, naročito u periodima povećane potražnje za gotovinom. Evropska praksa pokazuje da, iako digitalna plaćanja dominiraju, zemlje kao što su Švedska, Švajcarska, Norveška i Slovenija pojačavaju ulogu gotovine kao sigurnosnog mehanizma za nesmetano funkcionisanje privrede tokom kriza.

U Srbiji 45 odsto kompanija nema strategiju ili je tek u početnoj fazi, dok većina ispitanika (57 odsto) ističe važnost komunikacije zasnovane na činjenicama

Kompanije u Srbiji nalaze se u različitim fazama razumevanja i primene ESG (Environment, Social, Governance) i DEI (diversity, equality, inclusion) principa, pokazala je najnovija anketa PR agencije Chapter 4 sprovedena u aprilu 2026. godine. Prema rezultatima, skoro četvrtina ispitanika navodi da njihova organizacija još uvek nema ESG u fokusu, dok oko 45 odsto kompanija nema strategiju, razmatra je ili je u početnoj fazi primene. Samo osam odsto organizacija ističe da je implementacija ovih principa u zreloj fazi, što ukazuje na to da većina tržišta još uvek traži efikasan model za sistemsko uključivanje održivosti i inkluzije.

Anketa je potvrdila i trend prema kojem više od trećine ispitanika primećuje smanjenje opštih poruka i jači akcenat na proverljive podatke, što govori o sazrevanju tržišta i povećanim očekivanjima javnosti u pogledu transparentnosti. Među najistaknutijim trendovima su povezivanje ESG-a sa poslovnim rezultatima (39 odsto ispitanika) i veći fokus na merljive podatke (34 odsto).

Greenwashing, odnosno prikazivanje kompanije kao održive više nego što zaista jeste, prepoznato je kao problem, ali dve trećine ispitanika navodi da njihove organizacije nemaju razvijene smernice za borbu protiv ove prakse. Istovremeno, pojavljuje se i greenhushing – izbegavanje komunikacije o ESG aktivnostima zbog straha od kritike, što dodatno komplikuje poziciju kompanija koje balansiraju između transparentnosti i reputacionog rizika.

Većina ispitanika (57 odsto) smatra da je komunikacija o ESG i DEI temama neophodno da bude bazirana na činjenicama, dok skoro 40 odsto ukazuje na globalno prisustvo dezinformacija i skepticizma, uključujući negiranje klimatskih promena i otpor prema DEI inicijativama. Kao ključne mere za unapređenje etičkih standarda, ispitanici navode jasne interne smernice, edukaciju zaposlenih i menadžmenta, proaktivnu komunikaciju zasnovanu na transparentnim podacima i objavljivanje merljivih rezultata i ciljeva.

Prema rečima Milene Avramović Bjelice, izvršne direktorke agencije Chapter 4, “rezultati ankete pokazuju da se organizacije nalaze u različitim fazama razumevanja i primene ESG i DEI principa, ali i da postoji jasna svest o potrebi za odgovornijom i transparentnijom komunikacijom. Istraživanje pruža realan uvid u trenutno stanje i pravce budućeg razvoja tržišta, sa ciljem jačanja poverenja javnosti kroz činjenicama potkrepljenu komunikaciju o održivosti”.

Cena sirove nafte porasla 2,48 odsto na 114,883 dolara, dok evro slabi na 1,15316 dolara u odnosu na dolar

Na međunarodnim tržištima energenata, cena nafte Brent porasla je na 111,287 dolara po barelu, uz rast od 1,38 odsto, dok je sirova nafta dostigla 114,883 dolara uz povećanje od 2,48 odsto, pokazuju podaci sa berzi. Ovaj skok cena dolazi nakon što je američki predsednik Donald Tramp zapretio Iranu da će Sjedinjene Američke Države uništiti svaki most i elektranu u toj zemlji u roku od četiri sata, ukoliko do srede u tri ujutru po srednjoevropskom vremenu ne bude omogućen transport kroz Ormuski moreuz, ključni prolaz za izvoz energenata iz Persijskog zaliva.

Evropska tržišta, koja su se vratila u rad nakon četvorodnevne pauze zbog Uskrsa po gregorijanskom kalendaru, pretežno beleže pad berzanskih indeksa. Indeks Frankfurtske berze DAX smanjen je za 0,22 odsto na 23.113,45 poena, britanski FTSE 100 pao je za 0,27 odsto na 10.410,95 poena, dok je MOEX indeks u Moskvi oslabio za 0,12 odsto na 2.781,35 poena. Jedini izuzetak je francuski CAC 40, koji je porastao za 0,32 odsto i sada iznosi 7.987,64 poena.

Na valutnom tržištu, evro je blago oslabio prema američkom dolaru za 0,01 odsto, i sada vredi 1,15316 dolara. Cena zlata na međunarodnom tržištu pala je na 4.638,24 dolara za trojsku uncu, dok je pšenica na 5,9003 dolara za bušel, pri čemu jedan bušel iznosi 27,216 kilograma.

Investitori prate i podatke o proizvodnji PMI za Veliku Britaniju i evrozonu za mart, tražeći nove pokazatelje uticaja rata na Bliskom istoku na evropsku privredu.

Na američkom tržištu, berzanski indeksi su na zatvaranju ponedeljka zabeležili rast: Dow Jones porastao je za 0,36 odsto na 46.669,88 poena, S&P 500 za 0,44 odsto na 6.611,83 poena, dok je Nasdaq ojačao za 0,54 odsto i dostigao 21.996,34 poena.