Strani kapital ulazi u energiju, infrastrukturu i nekretnine u Evropi, dok vlade pooštravaju kontrolu nad akvizicijama

Kompanije iz Azije i Bliskog istoka sve više investiraju u evropske sektore energije, turizma, infrastrukture i nekretnina, pokazuju analize tržišta spajanja i akvizicija (M&A) u 2026. godini. Investitori iz regiona Zaliva, kao i iz Kine i Singapura, traže dugoročne prilike na evropskom tržištu zbog stabilnih institucija i velikih infrastrukturnih projekata, navodi se u izveštajima konsultantskih kuća i investicionih analitičara.

Prema izveštaju HVCA (Hungarian Venture Capital Association), evropska tržišta su sve češća meta međunarodnih investitora koji žele da diversifikuju portfelje i obezbede stabilan prinos u dugom roku. Posebno je zabeležen rast kapitala u energetskim projektima, logistici, turističkoj infrastrukturi, luksuznim nekretninama, ali i tehnološkim kompanijama koje se bave digitalnim rešenjima i veštačkom inteligencijom.

Analitičari ističu da je povećano interesovanje za ulaganja povezano sa restrukturiranjem i digitalnom transformacijom mnogih evropskih kompanija, što otvara prostor za strateške strane investitore. Istovremeno, evropske vlade pooštrile su poslednjih godina kontrolu nad preuzimanjem kompanija u sektorima kao što su tehnologija, energetika i infrastruktura, pokušavajući da balansiraju između privlačenja stranog kapitala i zaštite strateških industrija.

Uprkos regulatornim ograničenjima, stručnjaci smatraju da će strani kapital ostati jedan od ključnih pokretača evropskog tržišta spajanja i akvizicija. “Evropska tržišta sve više postaju meta međunarodnih investitora koji žele da diversifikuju portfelje i obezbede stabilan prinos u dugom roku”, prenosi izveštaj HVCA.

Analitičari tržišta kapitala navode da globalni investitori u Evropi prepoznaju kombinaciju stabilnosti, tehnološkog potencijala i velikog tržišta, što ovu regiju čini atraktivnom destinacijom za ulaganja u narednim godinama.

Cena nafte prelazi 110 dolara po barelu, električna vozila čine 31 odsto prodaje u Francuskoj

Italijanska vlada saopštila je 19. marta 2026. godine da će akcize na gorivo biti smanjene na period od 20 dana, kao odgovor na ekonomske posledice rata u Iranu i rast cena nafte na berzi, koji je premašio 110 dolara za barel brenta. Mera je usvojena na sastanku kabineta, a osim smanjenja akciza, uključuje i pomoć drumskoj transportnoj delatnosti i ribarstvu.

“Savet ministara odobrio je dekret o gorivu, koji predviđa značajno smanjenje akciza koje će se odraziti na snižavanje cena dizela i benzina”, izjavio je Mateo Salvini, zamenik premijera i ministar saobraćaja Italije. On je dodao da će Italijani u narednim satima plaćati gorivo manje nego Nemci, Francuzi i Španci, naglašavajući da je reč o privremenoj pomoći.

Slične mere sprovedene su i u drugim evropskim državama: Srbija i Mađarska su smanjile akcize na gorivo, dok je Makedonija privremeno smanjila porez. U Sloveniji je zbog pojačane tražnje uvedeno ograničenje za kupovinu goriva na benzinskim stanicama kompanija MOL i Shell – 30 litara za automobile i 200 litara za kamione, dok je Shell dodatno ograničio isporuku na 100 litara. Tržišni lider Petrol nije uveo ovakva ograničenja.

Slovačka je reagovala na povećani “prekogranični promet” tako što je dozvolila benzinskim pumpama da strancima naplaćuju dizel po višim cenama. Prema navodima premijera Roberta Fica, niže cene dizela u Slovačkoj dovele su do naglog rasta kupovine u severnim okruzima uz granicu sa Poljskom, uz posledicu povremenih nestašica na pumpama.

U Francuskoj i Nemačkoj beleži se rast interesovanja za električna vozila kao dugoročno rešenje za porast cena goriva. Prema poslednjim podacima, električna vozila čine 31 odsto ukupne prodaje u Francuskoj, dok su porudžbine porasle za oko 40 odsto u odnosu na mart prošle godine. Filip, vlasnik Renoove garaže, prodao je rekordnih 45 električnih automobila tokom vikenda, što je za 10 više nego inače. U Nemačkoj je udeo električnih automobila porastao sa 55 odsto na 63 odsto od 28. februara.

Studija evropske organizacije “Transport i životna sredina” pokazuje da vozač električnog automobila troši u proseku 77 evra manje za prelazak 1.000 kilometara u odnosu na vozača automobila sa unutrašnjim sagorevanjem, dok je pre energetske krize ta razlika iznosila 39 evra.

Sve ove mere i trendovi pokazuju da evropska tržišta traže različite načine da odgovore na posledice rasta cene nafte, koja je zbog rata na Bliskom istoku porasla za više od pet odsto, a posredno utiče na strukturu potrošnje i strategije snabdevanja gorivom.

Na aukciji 10. marta prodato samo 8,23 odsto petogodišnjih obveznica, uz rast prinosa i oprez investitora zbog globalnih tenzija

Prodaja državnih obveznica Republike Srbije zabeležila je značajan pad u martu 2026. godine, kada je na poslednjoj aukciji realizovan promet od svega 8,23 odsto petogodišnjih dinarskih hartija, po izršnoj stopi od 4,55 odsto, pokazuju najnoviji podaci Uprave za javni dug. Ova aukcija, održana 10. marta, zaključila je prvi kvartal, tokom kojeg je početni optimizam investitora bio izraženiji, a realizacija na prethodnim emisijama znatno viša.

Na aukciji 27. januara, desetogodišnje dinarske obveznice vrednosti 180 milijardi dinara bile su u potpunosti prodane uz izršnu stopu od 5,07 odsto. Slično je bilo i 12. februara, kada je kompletan iznos od 200 miliona evra petnaestogodišnjih obveznica plasiran po izršnoj stopi od 5 odsto. Prva aukcija petogodišnjih dinarskih obveznica 8. januara ostvarila je realizaciju od 51,59 odsto (izršna stopa 4,49 odsto), dok je već u februaru taj procenat pao na 32,99 odsto.

Kao glavni razlog ovakvog obrta, analitičari ističu uticaj globalnih makroekonomskih faktora i neizvesnosti izazvanih ratom na Bliskom istoku, što je uticalo na očekivanja investitora i politiku Evropske centralne banke. “S obzirom da je evrozona prilično zavisna od stanja na globalnom tržištu energenata, izvesno je da će se povećati inflatorni pritisci, i samim tim će monetarna politika ECB-a morati da se menja”, izjavio je Nenad Gujaničić, glavni broker društva Momentum Securities.

U februaru su investitori očekivali nepromenjenu ključnu kamatu ECB-a tokom cele godine, dok sada postoji očekivanje da će doći do dva podizanja kamate po 25 baznih poena do kraja godine. Ovakva promena odrazila se i na srpske hartije – prinosi na evroobveznice na međunarodnom tržištu uvećani su u proseku za 40-50 baznih poena. Na domaćem tržištu, učestalost aukcija nije omogućila brzu prilagodbu, zbog čega su investitori u martu pokazali oprez i niže učešće.

Gujaničić ocenjuje da će naredne aukcije dati jasniji signal o budućim prinosima, ali iz trenutne perspektive očekuje se dalji rast zahtevanih prinosa. Ova situacija potvrđuje koliko geopolitičke tenzije, promena monetarne politike i globalna ekonomska kretanja direktno utiču na uslove zaduživanja i potražnju za srpskim državnim obveznicama.