Tehnološki gigant izdaje osam tranši obveznica sa rokovima dospeća do 40 godina, investicije u AI prelaze 700 milijardi dolara

Američka tehnološka kompanija Amazon najavila je plan da prikupi najmanje 25 milijardi dolara (oko 2.700 milijardi dinara) kroz prodaju obveznica denominovanih u američkim dolarima, sa ciljem finansiranja velikih ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju, prenose ekonomske analize. Prema informacijama izvora upoznatih sa transakcijom, konačan iznos emisije može biti i veći ukoliko interesovanje investitora premaši očekivanja.

Amazon je regulatornim organima podneo dokumentaciju za izdavanje ukupno osam tranši obveznica sa fiksnom i promenljivom kamatnom stopom, a rokovi dospeća kreću se od tri do 40 godina. Kompanija je saopštila da će prikupljena sredstva biti namenjena opštim korporativnim potrebama, uključujući finansiranje kapitalnih investicija i otplatu dospelih obaveza.

Ova emisija pozicionira Amazon među velikim tehnološkim kompanijama koje sve više koriste tržište duga za finansiranje ubrzanog razvoja AI infrastrukture. Prema procenama, Amazon, Alfabet, Majkrosoft i Meta će tokom ove godine zajedno investirati više od 700 milijardi dolara (oko 75.600 milijardi dinara) u projekte veštačke inteligencije.

“Kompanija je odlučila da sredstva od prodaje obveznica iskoristi za opšte korporativne potrebe, uključujući kapitalne investicije i otplatu dospelih dugovanja”, navodi se u zvaničnom saopštenju Amazona. Konačan obim emisije zavisiće od interesovanja investitora, ističu izvori bliski transakciji.

Amazon ovim potezom nastavlja trend velikih ulaganja u AI, u skladu sa strategijom drugih tehnoloških lidera koji svoje poslovanje sve više oslanjaju na razvoj napredne infrastrukture i inovacije u oblasti veštačke inteligencije.

Crna Gora ima 620 hiljada stanovnika, PDV od 21%, a cene osnovnih namirnica porasle su 43% od 2021. godine

Nemački trgovinski lanac Lidl najavio je ulazak na crnogorsko tržište, što bi moglo uticati na promenu maloprodajnih cena u zemlji sa 620 hiljada stanovnika. Prema analizama, Lidl koristi globalnu nabavku i privatne robne marke, ali cene formira lokalno, u zavisnosti od transporta, PDV-a, marži i konkurencije. Standardna stopa PDV-a u Crnoj Gori iznosi 21%, dok je nova snižena stopa od 15% uvedena 2025. godine, uz postojeću stopu od 7% za osnovne kategorije. U Hrvatskoj, gde je tržište razvijenije, standardna stopa PDV-a je 25%, sa sniženim stopama od 13 i 5 odsto za pojedine proizvode.

Prema izveštajima, cene osnovnih životnih namirnica u Crnoj Gori su u prethodne tri godine porasle 43%, dok su zarade trgovinskih lanaca rasle. Tržište karakteriše visoka zavisnost od uvoza i dodatni troškovi distribucije, što može povećati fiksne troškove po jedinici proizvoda. Lidl u Crnoj Gori posluje po modelu sa oko 2.000 artikala, gde privatne marke čine ključni deo ponude. Kompanija nabavlja robu kroz centralizovanu evropsku mrežu, ali se lokalni troškovi poput transporta, skladištenja, carinskih procedura, rada i konkurencije direktno odražavaju na finalnu cenu na policama.

Geografsko formiranje cena znači da Lidl neće nužno imati iste cene u Crnoj Gori kao u Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji ili Nemačkoj. Moguće je da određeni akcijski proizvodi budu ponuđeni po cenama bliskim hrvatskim, ali dugoročno cene zavise od domaćih troškova. Nije realno očekivati da će Lidl u Podgorici, Nikšiću ili Baru imati identične cenovnike kao u Dubrovniku, Splitu ili Zagrebu.

Uprkos nižoj standardnoj stopi PDV-a u Crnoj Gori (21% naspram hrvatskih 25%), niže cene nisu automatski zagarantovane, jer poreske stope na prehrambene proizvode variraju u obe zemlje, a troškovi distribucije i uvoza mogu biti presudni. Na crnogorskom tržištu, gde su cene hrane već visoke i rastu, Lidl bi mogao pojačati konkurenciju, posebno zahvaljujući privatnim markama i direktnoj nabavci, ali bez garancije identičnih cena kao na hrvatskom tržištu.

U ovom trenutku, zvaničnih cena za Lidl Crna Gora još nema, ali ekonomski parametri jasno ukazuju da se finalne cene formiraju u skladu sa lokalnim troškovima, porezima i kupovnom moći stanovništva.

Izvoz pokrio 83,1 odsto uvoza, prosečna neto zarada u martu premašila minimalnu potrošačku korpu za 115,1 odsto

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije zabeležio je međugodišnji rast od 3,6 odsto u prvih pet meseci 2026. godine, prema najnovijim podacima iz Makroekonomskih analiza i trendova (MAT). Svi sektori privrede, izuzev građevinarstva koje je imalo blagi pad aktivnosti, ostvarili su realni rast proizvodnje u ovom periodu.

Industrijska proizvodnja u Srbiji je uvećana za 0,6 odsto, dok je rast u prerađivačkoj industriji iznosio 1,6 odsto. U MAT-u se navodi da je proizvodnja osnovnih metala postala glavni faktor usporavanja prerađivačkog sektora, dok je proizvodnja koksa i derivata nafte izgubila primat u tom segmentu.

Spoljnotrgovinska razmena nastavila je da beleži rast, sa značajno bržim rastom izvoza u odnosu na uvoz. U periodu januar–maj 2026. godine, izvoz je pokrio 83,1 odsto robnog uvoza, što je poboljšanje u odnosu na isti period prethodne godine kada je pokrivenost iznosila 77,9 odsto.

Srbija je, prema podacima Evrostata, u prvih pet meseci 2026. godine bila među vodećim evropskim zemljama po međugodišnjem rastu realnog prometa u trgovini na malo. U martu 2026. prosečna neto zarada bila je za 10,9 odsto viša od vrednosti prosečne potrošačke korpe i za 115,1 odsto viša od vrednosti minimalne potrošačke korpe.

Inflacija se kreće unutar ciljanih okvira Narodne banke Srbije, a privremeno odstupanje iznad gornje granice može se očekivati tek krajem godine. U maju 2026. međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je 3,8 odsto, dok je u Evropskoj uniji bila 3,3 odsto, a u evrozoni 3,2 odsto. Od 27 zemalja EU, veću međugodišnju inflaciju od Srbije u maju imalo je osam članica, među kojima su Rumunija (9,7 odsto), Bugarska (6,3 odsto) i Litvanija (5,1 odsto).

Ovi podaci ukazuju na nastavak pozitivnih trendova u srpskoj ekonomiji tokom prvih meseci 2026. godine.