Nacionalna avio-kompanija ostvarila neto dobit pre oporezivanja od 45,3 miliona evra i povećala prosečnu popunjenost na 77,3 odsto

Er Srbija je u 2025. godini ostvarila ukupne prihode od 719,5 miliona evra, čime je drugi put zaredom premašila prag od 700 miliona evra, saopštila je kompanija. Tokom iste godine, nacionalna avio-kompanija prevezla je 4,57 miliona putnika, što predstavlja rast od 3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Neto dobit pre oporezivanja iznosila je 45,3 miliona evra, dok je prosečna popunjenost putničke kabine dostigla 77,3 odsto, za 2,4 procentna poena više nego 2024. godine.

Ukupan broj letova koje je Er Srbija realizovala u prošloj godini bio je 48.925, odnosno 4 odsto više nego prethodne godine. Kompanija je optimizovala kapacitete prilagođavanjem frekvencija i tipova letelica na ključnim rutama. Mreža destinacija proširena je na 103 linije, od kojih je 90 u redovnom saobraćaju, dok 13 predstavljaju čarter linije ka 34 zemlje na četiri kontinenta. Tokom 2025. godine otvoreno je šest novih destinacija, a povećane su i frekvencije na postojećim linijama.

Generalni direktor Er Srbije Jirži Marek izjavio je: “Ponosni smo na činjenicu da smo tokom 2025. godine ostvarili rekord u iznosu prihoda i broju prevezenih putnika, pokazujući odgovorno i strateško poslovanje kako u interesu kompanije, tako i države Srbije i svih njenih građana. Uprkos dinamičnim i nepredvidivim kretanjima u globalnoj avio industriji, uključujući povećane operativne troškove i rast cena u lancu snabdevanja, Er Srbija je pokazala sposobnost da se brzo prilagodi i održi stabilan rast.”

Flota Er Srbije je modernizovana sa još dva aviona embraer E-195 i jednim novim avionom za dugolinijski saobraćaj u EXPO bojama, koji će doprineti promociji specijalizovane izložbe u Beogradu naredne godine. Putničko iskustvo unapređeno je digitalizacijom i inovacijama, uključujući uvođenje Premijum šaltera za prijavu na let za biznis putnike i Duty Free usluge tokom letova.

Za tekuću godinu Er Srbija planira nastavak širenja mreže destinacija i jačanje konkurentske pozicije na regionalnom i međunarodnom tržištu, sa fokusom na digitalnu transformaciju, održivi rast i personalizaciju usluga, kao i nove programe lojalnosti i partnerstva radi unapređenja kvaliteta usluge.

Zatvaranje prolaza ugrožava 20 odsto svetskih naftnih isporuka, cena nafte može dostići 200 dolara po barelu

Američki predsednik Donald Tramp signalizirao je spremnost da okonča vojne operacije protiv Irana i bez ponovnog otvaranja Hormuškog moreuza, što je izazvalo snažnu reakciju na finansijskim tržištima. Prema zvaničnim izveštajima, Tramp je poručio saradnicima da bi dugotrajna operacija otvaranja prolaza produžila sukob van njegovog željenog vremenskog okvira od četiri do šest nedelja, fokusirajući se na slabljenje iranske mornarice i raketnog potencijala.

Portparolka Bele kuće Karolin Levit navela je da slobodan prolaz za tankere kroz Hormuški moreuz nije među ključnim ciljevima za kraj američke vojne kampanje. Trampova prva opcija ostaje diplomatsko rešenje uz pregovore sa iranskim vlastima, dok bi druga opcija bila angažovanje saveznika SAD, posebno država Persijskog zaliva i NATO-a, u procesu otvaranja prolaza. Državni sekretar Marko Rubio izjavio je da će Hormuški moreuz „biti otvoren na ovaj ili onaj način”, i to ili dogovorom s Iranom ili intervencijom međunarodne koalicije.

Vojna kampanja SAD za otvaranje prolaza pokrenuta je 19. marta 2026. godine. Od tada je Iran izveo 21 potvrđeni napad na trgovačke brodove, što je dovelo do gotovo potpunog zaustavljanja saobraćaja tankera i ugrozilo oko 20 odsto globalnih dnevnih isporuka nafte. Tramp je na društvenoj mreži Truth Social upozorio da će SAD „u potpunosti” uništiti iranska električna postrojenja, naftne bušotine i ostrvo Karg ukoliko se moreuz ne otvori „odmah”, a novi rok za napade postavljen je za 6. april.

Vest je izazvala mešane reakcije na svetskim berzama. Indeks S&P 500 pao je više od 7 odsto u odnosu na rekordni nivo iz januara, dok je međunarodna agencija za energetiku ovu krizu ocenila kao „najveći poremećaj ponude u istoriji globalnog naftnog tržišta”, sa posledicama koje podsećaju na energetsku krizu 1970-ih: nestašice, valutna nestabilnost, inflaciju i rizik od stagflacije. Analitičari upozoravaju da, ukoliko moreuz ne bude otvoren do sredine aprila, posledice po tržište energenata mogu biti znatno ozbiljnije, a Goldman Sachs razmatra scenario u kome cena nafte raste do 200 dolara po barelu.

Obveznice su pojeftinile, prinosi su porasli, a zlato je tokom marta izgubilo blizu 17 odsto vrednosti, što je najgori mesečni rezultat od oktobra 2008. godine. Iako su najave o mogućem završetku rata bez vojnog otvaranja prolaza unele kratkoročni optimizam, tržišta ostaju nestabilna dok ne dođe do konkretnog diplomatskog rešenja.

Knjiga narudžbi otvorena sa rasponom od 1,70 do 2,20 odsto, emisija predstavlja 500 miliona evra

Republika Slovenija je 24. marta objavila mandat za izdavanje panda obveznica na kineskom tržištu, a ukupna vrednost emisije iznosi 4 milijarde juana (oko 500 miliona evra). Glavni organizator emisije bila je Bank of China, u saradnji sa China Construction Bank Corporation, Industrial and Commercial Bank of China, HSBC Bank (Kina) i The Export-Import Bank of China. Knjiga narudžbi za obveznice otvorena je sa početnim rasponom kamatnih stopa od 1,70% do 2,20%.

Zahvaljujući snažnoj potražnji među kineskim međubankarskim ulagačima, konačna kuponska kamatna stopa iznosi 1,89%. Ministarstvo finansija Slovenije ocenilo je ovu emisiju kao najveću prvu emisiju panda obveznica na tržištu gde je izdavaoc država, naglašavajući da time Slovenija jača poziciju inovativnog izdavaoca na azijskim tržištima kapitala i diverzifikuje izvore finansiranja.

U strukturi investitora, 98,2% čine banke, 1,2% brokerske kuće, a 0,6% strani investitori. Geografski posmatrano, investitori iz Kine učestvuju sa 93,4%, iz Hong Konga (Kina) 6%, a iz Afrike 0,6%. Mogućnost izdavanja panda obveznica dogovorena je tokom radne posete Kini ministra finansija Klemena Boštjančiča prošle jeseni.

Slovenija je prethodnih godina izdala i samurajske obveznice na japanskom tržištu. Pre dve godine veličina emisije bila je 50 milijardi jena (311 miliona evra po tadašnjem kursu), a prošle godine 31 milijarda jena (oko 175 miliona evra). Ovog puta, emisija panda obveznica predstavlja mali deo godišnjih potreba za finansiranjem državnog budžeta, dok Evropska unija i dalje ostaje glavno tržište finansiranja kroz sindicirane euroobveznice.