Četvorica državljana Češke zadržana u Brazilu, debate o očuvanju retkih vrsta i ekonomskim posledicama trgovine

U februaru 2026. godine na aerodromu Gvaruljos u Sao Paulu uhapšena su četvorica čeških državljana pod optužbom za krijumčarenje autohtonih vrsta kaktusa. Biljke su poticale iz države Rio Grande do Sul, poznate po vrstama koje ne rastu nigde drugde. Nakon nekoliko meseci provedenih u pritvoru, uz kauciju su pušteni i vratili su se u Češku Republiku.

Ovaj slučaj izazvao je pažnju javnosti, posebno jer je među uhapšenima bio bivši predsednik Češko-slovačkog društva ljubitelja kaktusa. Deo pristalica smatrao je da su oni istraživači koji kaktuse prikupljaju u nekomercijalne svrhe, dok su drugi tvrdili da su postupci kolekcionara opravdani zbog doprinosa očuvanju retkih vrsta.

Češki kolekcionari su, zbog iskustva života iza Gvozdene zavese i izolacije od svetskog tržišta, razvili veštine klijanja semena i razmnožavanja biljaka. Nakon Hladnog rata, mnogi su putovali u Južnu Ameriku kako bi prikupljali semena i primerke retkih biljaka, koje su kasnije razmenjivali ili prodavali. Kolekcionari su navodili da njihovo uzimanje semena ili manjeg broja biljaka može smanjiti pritisak na divlje populacije, jer bi time zadovoljili potražnju bez većeg uništavanja prirodnih staništa.

Međutim, hapšenja u Brazilu ukazuju na slabosti ovakvog pristupa, jer su kod uhapšenih pronađeni i veliki broj biljaka, a ne samo seme. Iako mnogi kolekcionari više ne uzimaju biljke iz prirode, postoji grupa kupaca spremnih da plati visoke sume za retke primerke, što dodatno podstiče ilegalnu trgovinu.

Debata se vodi oko moralne opravdanosti ovakvih postupaka, s obzirom na to da su čitave vrste kaktusa u Americi nestale zbog krivolova, dok su pojedine sukulentne vrste u Africi gotovo iskorenjene iz prirode. Pripadnici češke zajednice tvrdili su da je ekspedicija bila usmerena na biljke iz Urugvaja, a ne Brazila, i da je sprovedena uz dozvolu vlasnika zemljišta.

Uprkos ovim tvrdnjama, brazilski slučaj pokazuje da zabrane ne uklanjaju potražnju, već ilegalno tržište čine profitabilnijim. Kao alternativu, pojedine zemlje pokušavaju da razviju legalnu trgovinu i ekonomske podsticaje za lokalne zajednice, kao što je slučaj u Južnoafričkoj Republici, gde lokalno stanovništvo uzgaja i prodaje sukulente. Ipak, zemlje poput Brazila i Meksika teško se takmiče na svetskom tržištu ukrasnog bilja, uprkos bogatstvu autohtonih vrsta kaktusa.

Kinesko kreditiranje smanjeno sa 2,42 milijarde dolara u 2017. na 750 miliona dolara u 2025. godini

Svetska banka će od 2031. godine u potpunosti zaustaviti odobravanje razvojnih kredita Kini, u skladu sa novim petogodišnjim partnerstvom koje odražava ekonomski napredak te zemlje. Prema dogovorenom planu, ukupno kreditiranje Pekinga biće ograničeno na dve milijarde dolara do 2031. godine, nakon čega će svi razvojni zajmovi biti obustavljeni. Odbor direktora Svetske banke razmatraće ovaj plan tokom nedelje koja počinje 20. jula, a formalno glasanje nije predviđeno.

Zvaničnik Svetske banke, koji je želeo da ostane anoniman, naveo je da je Kina tokom proteklih decenija ostvarila značajan razvojni napredak, uz podršku Svetske banke i drugih međunarodnih institucija. ‘Sada ulazimo u novu fazu naših odnosa, koja odražava tu stvarnost’, izjavio je taj predstavnik.

Kreditiranje Kine iz sredstava Svetske banke poslednjih godina konstantno opada, prateći snažan privredni rast i smanjenje siromaštva u zemlji. Najveći obim zajmova zabeležen je 2017. godine, kada je Kina dobila 2,42 milijarde dolara, dok je u 2025. godini iznos smanjen na 750 miliona dolara.

Svetska banka navodi da se njena uloga prema Kini menja – iz kreditora u partnera koji pruža stručnu i tehničku podršku razvoju. Kina ostaje jedan od najvećih finansijera Međunarodnog udruženja za razvoj (IDA), fonda Svetske banke namenjenog najsiromašnijim državama, sa doprinosom od 1,5 milijardi dolara u poslednjem ciklusu finansiranja, čime je peta po veličini donatora.

Kao deo šire strategije, Svetska banka postepeno smanjuje izloženost prema državama sa višim nivoom ekonomskog razvoja i ranije ovog meseca donela je sličnu odluku za Poljsku, kojoj će razvojni krediti biti ukinuti nakon 2031. godine.

Sjedinjene Američke Države i još nekoliko zemalja godinama su zahtevale da Svetska banka obustavi kreditiranje Kine, ukazujući da Peking više ne ispunjava kriterijume za razvojne zajmove. Portparol američkog Ministarstva finansija ocenio je da je plan Svetske banke ‘korak u dobrom pravcu’ i izrazio očekivanje da će i druge međunarodne finansijske institucije slediti isti pristup.

Privredna komora Turske: ulaganja doprinela razvoju i otvaranju novih radnih mesta, nastavak projekata u najavi

Ukupna vrednost investicija koje su turske kompanije realizovale u Crnoj Gori u periodu od 2006. do ove godine iznosi približno 635 miliona evra, saopštila je Turska privredna komora u Crnoj Gori (TurkCham Montenegro). Izvršni direktor TurkCham, Barış Polat, izjavio je da poverenje turskih investitora u ekonomski potencijal Crne Gore ostaje snažno.

“Turske investicije predstavljaju najkonkretniji dokaz tog poverenja. Verujemo da će u narednom periodu biti realizovani novi projekti, posebno u oblastima proizvodnje, turizma, energetike, poljoprivredno-prehrambene industrije i infrastrukture. Kao TurkCham, nastavićemo da jačamo ekonomski most između Crne Gore i Turske i pružamo podršku investitorima iz obje zemlje”, naveo je Polat u saopštenju.

Iz Privredne komore ističu da ekonomski odnosi između Crne Gore i Turske nastavljaju da se razvijaju stabilnim tempom. “Navedene investicije dale su značajan doprinos ekonomskom razvoju Crne Gore, stvarajući nova radna mjesta i dodatnu vrijednost za nacionalnu ekonomiju”, navodi se u saopštenju.

Saradnja dve zemlje ocenjena je kao nastavak snažnih političkih, kulturnih i istorijskih veza. U saopštenju je naglašeno da napredak Crne Gore na evropskom putu, očekivani ulazak u Evropsku uniju 2028. godine, kao i unapređenje poslovnog ambijenta i regionalna stabilnost, dodatno podstiču interesovanje turskih investitora za ulaganja.