Ekstremne vrućine i suša smanjile prinose kukuruza, salate i maslina, a cene hrane mogle bi ponovo da porastu širom Evropske unije
Evropska poljoprivreda suočava se sa ozbiljnim posledicama suše i ekstremnih vrućina tokom 2026. godine. Kao rezultat, proizvodnja žitarica u Španiji u sezoni 2026/27 procenjuje se na nešto više od 18,5 miliona tona, što je pad sa prošlogodišnjih 24 miliona tona. Ovakvo smanjenje, zajedno sa rastućim problemima u sektoru povrtarstva i maslinarstva, povećava rizik da cene hrane u Evropi ponovo porastu.
Poljoprivrednici širom kontinenta navode da su najteže pogođeni usevi poput kukuruza, salate, šargarepe, praziluka, kao i crnog i belog luka. U Francuskoj je, usled nedostatka padavina, izgubljeno na hiljade tona useva vrednih više desetina miliona evra. Kod određenih kultura očekuje se prepolovljena proizvodnja. Takođe, visoke temperature usporile su razvoj vinove loze u regionima kao što su Šampanja, Bordo i Burgundija, što može dovesti do manjeg roda grožđa i izuzetno rane berbe.
Pad proizvodnje žitarica i povrća u ključnim državama
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede Španije, pad proizvodnje žitarica na 18,5 miliona tona zabeležen je još pre nego što su šumski požari dodatno pogoršali situaciju. Evropska unija je istovremeno snizila prognoze prinosa za kukuruz, suncokret, krompir i soju, dok su Rumunija i Italija trenutno manje pogođene ovim trendom. U Francuskoj, štete u sektoru povrća već premašuju više desetina miliona evra, a gubici se beleže i u maslinjacima.
U voćnjacima, vinogradima i maslinjacima u Španiji, Grčkoj, Italiji i Portugalu, problemi nisu vezani samo za sušu i vrućine. Pepeo iz požara, loš kvalitet vazduha, pojava štetočina i bolesti, kao i oluje, dodatno smanjuju prinose i utiču na kvalitet plodova. Zbog toga proizvođači maslinovog ulja očekuju novo povećanje cena na tržištu tokom jeseni.
Uticaj vremenskih nepogoda na cene hrane i tržište maslinovog ulja
Cene maslinovog ulja, koje su prethodnih meseci bile niže nego tokom rekordnih skokova pre dve godine, mogle bi opet da rastu ako se suša i vrućine nastave. Proizvođači upozoravaju da će ograničena ponuda povećati troškove za potrošače širom Evrope. Takođe, Evropska unija je snizila očekivanja za prinose ključnih kultura, što može dovesti do dodatnog rasta cena hrane na tržištu.
Osim toga, šumski požari i klimatske promene stvaraju dodatne izazove za poljoprivrednike, koji se suočavaju i sa povećanom pojavom bolesti i štetočina. Na taj način, efekti vremenskih neprilika ne utiču samo na količinu, već i na kvalitet hrane.
Na kraju, nastavak ekstremnih klimatskih uslova mogao bi dodatno da pogorša stanje u evropskoj poljoprivredi. To bi, u kombinaciji sa smanjenjem ponude, moglo da dovede do daljeg rasta cena hrane tokom narednih meseci.
