Na konferenciji u Privrednoj komori Srbije istaknuto da autorska prava i AI zahtevaju usklađivanje sa EU direktivom

U sektoru kreativne industrije u Srbiji zaposleno je skoro 190.000 ljudi, a značajan potencijal ovog sektora ogleda se u otvaranju novih radnih mesta, jačanju kulturnog identiteta i inovacijama, rečeno je na konferenciji ‘Internet dijalog 2026’, održanoj 3. i 4. juna u Privrednoj komori Srbije. Prema rečima sekretarke Udruženja za kreativnu industriju PKS, Jelene Vasić, ovaj sektor obuhvata grafičku industriju, muzičku i filmsku industriju, marketing, digitalne medije, a ključnu ulogu imaju autori, umetnici, producenti, scenaristi i kompozitori.

Na drugom danu konferencije, poseban akcenat stavljen je na izazove koje donosi veštačka inteligencija u korišćenju tuđeg lika, glasa i dela. Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dušan Popović naglasio je da tehnološke kompanije ostvaruju profit koristeći AI sisteme trenirane na autorskim delima bez naknade nosiocima autorskih i srodnih prava. Popović je istakao da je potrebno usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije, posebno sa Direktivom o autorskom pravu na jedinstvenom digitalnom tržištu, kroz donošenje novog zakona o autorskim pravima.

Vasić je ocenila da veštačka inteligencija ne može da zameni ljudsku kreativnost, već predstavlja alat koji može unaprediti stvaralački proces. “Veštačka inteligencija može da obradi ogromne količine podataka, generiše tekst, muziku ili vizuelni sadržaj, ali ne može da doživi lično iskustvo iz kojeg nastaje umetnost. Budućnost kreativne industrije nije borba čoveka i tehnologije, već njihova saradnja”, izjavila je Vasić.

Konferencija ‘Internet dijalog’ okuplja stručnjake iz oblasti prava digitalnih tehnologija od 2015. godine, a ovogodišnji partneri su organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava: Sokoj, Prava interpretatora i UFUS-AFA Zaštita. Prvi dan konferencije bio je posvećen digitalnim platformama i njihovom sagledavanju iz ugla trgovinskog, naslednog, prava intelektualne svojine i međunarodnog privrednog prava, dok je drugi dan bio rezervisan za teme kreativne industrije i digitalnih platformi.

Na deonici kroz Mađarsku najveće naselje ima 27.000 stanovnika, a investicija se vraća kroz minimalni saobraćaj

Rekonstrukcija pruge Beograd-Budimpešta završena je kroz zajedničku inicijativu Srbije, Mađarske i Kine, započetu pre više od 10 godina u okviru projekta Pojas i put. Modernizacija ovog železničkog koridora povezuje grčke luke Pirej i Solun sa Budimpeštom i Evropskom unijom. Projekat je sproveden uz različite prioritete partnera: Srbija je prednost dala putničkom saobraćaju i ubrzavanju veze između Beograda, Novog Sada, Subotice i većih mesta poput Vrbasa i Bačke Topole, dok su Mađarska i Kina više insistirale na razvoju kargo segmenta, polazeći od toga da prevoz robe donosi prihod, a putnici gubitak.

Mađarska se odlučila za trasu kroz slabije naseljene delove zemlje; najveće mesto na trasi ima 27.000 stanovnika. Prema podacima mađarskih medija, od puštanja pruge u upotrebu u februaru 2026. godine, ka Srbiji u proseku ide šest kargo vozova dnevno, dok je najprometniji dan zabeležio 14 vozova. U mađarskoj javnosti procenjuje se da bi investicija mogla da se povrati za nekoliko hiljada godina ako se ovaj tempo zadrži. Istovremeno, radi kineskih investicija u Segedinu, mađarska vlada je uložila dodatna sredstva u modernizaciju te trase.

U izboru izvođača, Srbija je angažovala China Railway International Corporation (CRIC) i China Communications Construction Company (CCCC), dok su u Mađarskoj radili konzorcijum China Tiejiuju Engineering & Construction (China Railway No. 9 Bureau Group) i China Railway Electrification Engineering Group, u partnerstvu sa kompanijom poznatog mađarskog biznismena Lerinca Mesaroša. Raspoložive informacije pokazuju da je CRIC bolje pozicioniran izvođač, sa većim političkim autoritetom i mogućnošću rešavanja zastoja, što je doprinelo efikasnijem usklađivanju srpske deonice sa evropskim standardima (ETCS).

Ipak, srpski rezultati su stavljeni pod znak pitanja nakon nesreće u Novom Sadu, gde je tokom rekonstrukcije nadstrešnice poginulo 16 putnika. Ovaj tragični događaj ostavio je senku na realizaciju projekta, iako su radovi sa srpske strane ocenjeni kao efikasniji po pitanju saradnje sa kineskim partnerima i tehničkog usklađivanja.

Novi mađarski ministar saobraćaja i investicija David Vitezi izjavio je da Mađarska može očekivati minimalni kargo i putnički saobraćaj na ovom pravcu na duži rok, što dodatno potvrđuje procene o dugom periodu povraćaja investicije.

Kompanije razvijaju opremu za veštačku inteligenciju i servere sa Intel Xeon procesorima, šireći saradnju na industriju, gradove i robotiku

Američki proizvođač poluprovodnika Intel i tajvanski tehnološki gigant Fokskon postigli su strateški dogovor o zajedničkom razvoju infrastrukture za veštačku inteligenciju sledeće generacije, saopšteno je 4. juna 2026. godine. Saradnja uključuje objedinjavanje Intelove tehnologije procesora i AI akceleratora sa proizvodnim i integracionim kapacitetima Fokskona, sa ciljem odgovora na rastuću globalnu potražnju za računarskom infrastrukturom namenjenom primeni veštačke inteligencije.

Prema dogovoru, kompanije će razvijati opremu za AI data centre, uključujući servere zasnovane na Intel Xeon procesorima. Fokus je i na unapređenju tehnologija brzog prenosa podataka, sistema hlađenja i energetske efikasnosti, kako bi se obezbedila konkurentnost u rastućem AI sektoru. Planirano je proširenje saradnje i na razvoj AI rešenja za industrijsku proizvodnju, pametne gradove i robotiku, što će omogućiti širu primenu veštačke inteligencije izvan tradicionalnih data centara.

Predsednik i izvršni direktor Fokskona Young Liu izjavio je: “Saradnja objedinjuje stručnost naših kompanija u oblastima računarskih platformi, sistemske integracije i globalnih lanaca snabdevanja.” Intel i Fokskon su najavili i mogućnost zajedničkog rada na razvoju prilagođenih AI čipova i naprednih sistemskih rešenja, ali vrednost sporazuma i vremenski okvir za komercijalnu primenu nisu objavljeni.

Fokskon je poslednjih godina širio poslovanje u oblasti AI infrastrukture, oslanjajući se na povećanu potražnju za serverima i data centar opremom, dok Intel jača poziciju na tržištu kroz razvoj procesora i akceleratora za AI radna opterećenja.