Bahreinska Alba smanjuje proizvodnju za 19 odsto, zalihe padaju, cene aluminijuma blizu četvorogodišnjeg maksimuma

Globalno tržište aluminijuma zabeležilo je snažan rast cena nakon izbijanja sukoba između SAD, Izraela i Irana krajem februara. Tromesečni terminski ugovori za aluminijum na LME berzi skočili su za čak 10 odsto do 12. marta, potom su deo dobitaka izgubili, ali su ipak zabeležili rast od oko 8 odsto, usled poremećaja u snabdevanju izazvanih zatvaranjem Ormuskog moreuza. Cene aluminijuma su sada tek neznatno ispod četvorogodišnjeg maksimuma, iznoseći 3.370 dolara po toni, prema podacima sa berze u Londonu.

Bahreinska kompanija Alba, koja je domaćin najveće svetske topionice aluminijuma, smanjila je proizvodnju za 19 odsto sa prethodnih 1,6 miliona tona godišnje. Ovaj potez pojačao je zabrinutost zbog moguće globalne nestašice osnovnog metala.

Prema analizama CRU Group, niži nivoi zaliha i dalje mogućnosti poremećaja snabdevanja sa Bliskog istoka mogli bi da gurnu cenu aluminijuma na 4.000 dolara po toni. Glavni analitičar CRU-a, Guillaume Osouf, ističe da bi, da nije slabe globalne potražnje, cena na LME berzi verovatno bila još viša. “Dugotrajni sukob verovatno će drastično promeniti naše tržišne izglede za ostatak godine zbog trajnog uticaja koji će imati na globalnu ponudu i potencijalnih negativnih učinaka na potražnju”, navodi Osouf.

Analitičari smatraju da dalji razvoj situacije zavisi pre svega od Kine, koja je najveći proizvođač aluminijuma i ograničava svoju godišnju proizvodnju na 45,5 miliona tona radi smanjenja emisija i izbegavanja prekapacitiranja. “Ako kineska vlada odluči da su cene previsoke, može ponovo pokrenuti niz neaktivnih topionica u zemlji i svet će biti pun aluminijuma”, izjavio je Artem Volynets, izvršni direktor kompanije ACG Metals.

Uprkos naglom porastu cene, analitičari ne vide aluminijum kao atraktivnu opciju za male ulagače, za razliku od plemenitih metala poput srebra i bakra.

U Srbiji nema potvrđenih slučajeva, dok je u BiH i Crnoj Gori potvrđen visoko patogeni soj H5N1, a u Evropi prijavljeno 707 epidemija u sezoni 2025–2026.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je da na teritoriji Srbije trenutno nema potvrđenih slučajeva visoko patogene avijarne influence (ptičjeg gripa) kod domaće živine, dok je pojačan epizootiološki nadzor nad živinom i divljim pticama. Uprava za veterinu preduzima sve neophodne preventivne i kontrolne mere kako bi sprečila unošenje i širenje bolesti, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, standardima Svetske organizacije za zdravlje životinja (WOAH) i relevantnim propisima Evropske unije.

U saopštenju se navodi da su veterinarske službe u stanju povećane pripravnosti, a kontrola kretanja životinja i proizvoda životinjskog porekla sprovodi se prema proceni rizika. Situacija u regionu se redovno prati, a nadležne institucije međusobno razmenjuju informacije.

Ptičji grip je potvrđen u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. U Republici Srpskoj, na farmi u Petrovu, nakon potvrde bolesti eutanazirano je oko 62.000 primeraka živine, čime je zabeležena prva epidemija visokopatogene infektivne pseudopatske infekcije (HPAI) u sezoni 2025–2026. Prema navodima, reč je o soju H5N1 za koji se pretpostavlja da je potekao od divlje ptice. Nakon što je na farmi u Petrovu registrovano neuobičajeno veliko uginuće, Veterinarski institut je odmah reagovao, a promet živine i proizvoda sa te farme je zabranjen.

Evropske institucije su saopštile da je između 1. avgusta 2025. i 1. marta 2026. godine u 34 evropske zemlje prijavljeno ukupno 707 epidemija visoko patogenog ptičjeg gripa kod živine, 196 epidemija kod ptica u zatočeništvu i 5.762 slučaja kod divljih ptica koje slobodno žive. Od septembra 2025. dominantni soj je podlinija EA-2024-DI.2.1.

Francuska je 27. februara 2026. otkrila tri nova izbijanja bolesti kod ptica u zatočeništvu u departmanima Žironda, Sart i Majen, kao i dodatne slučajeve kod divljih ptica u Ivelinu. Nemačka je do 1. marta 2026. prijavila najveći broj slučajeva u Evropi, sa 195 epidemija kod živine i 2.921 slučajem kod divljih ptica. Među 21 evropskom zemljom koje su prijavile epidemije kod živine, Francuska je imala 118, Poljska 84, Ujedinjeno Kraljevstvo 81 i Italija 61 slučaj. Kada je reč o divljim pticama, Ujedinjeno Kraljevstvo je drugo sa 776 slučajeva, a slede Belgija (333), Holandija (326) i Francuska (309).

Nafta na berzi između 115 i 118 dolara, dizel u Banjaluci već na 3,29 KM, benzin dostiže 3 KM po litru

Cene dizela u Bosni i Hercegovini mogle bi dostići 3,80 KM (1,94 evra) po litru ukoliko se vrednost nafte na svetskim berzama zadrži između 115 i 118 dolara po barelu do sredine naredne sedmice, prema rečima stručnjaka za energetiku Almira Bečarevića. On je naglasio da bi u tom scenariju i benzin mogao koštati oko 3 KM (1,53 evra) po litru, dok su istorijski rekordi zabeleženi 2022. godine kada je dizel dostigao 3,87 KM (1,98 evra).

Bečarević je istakao da će rast cene nafte direktno uticati na rafinerijske cene, a da bi premašivanje nivoa od 3,87 KM bilo moguće ukoliko nafta pređe 120 dolara po barelu. “Sada smo već blizu tog nivoa, a da bismo ga premašili, cena nafte na berzama trebala bi dostići 120 dolara po barelu. U tom slučaju sigurno bismo prešli te cene”, izjavio je Bečarević.

Prema podacima sa terena, cena dizela na pojedinim pumpama u Banjaluci već je 3,29 KM (1,68 evra) po litru, a očekuje se dalji rast, potvrđuje Milovan Bajić, potpredsednik Grupacije za promet nafte i naftnih derivata Privredne komore Republike Srpske i direktor Krajinapetrola. Cena gasa je od početka sukoba na Bliskom istoku porasla za oko 100 odsto.

U poređenju sa tržištem Srbije, gde je cena goriva trenutno između 1,58 i 1,77 evra po litru, predviđa se novi rast administrativne cene već narednog petka, što može dodatno opteretiti budžete domaćinstava i kompanija. Ove promene dolaze u trenutku kada se cene goriva u regionu kreću u rasponu od 1 odsto do 30 odsto rasta, a vlasti prate situaciju i na polju smanjenja akciza i kontrole prodaje.