Kompanija iz Loznice koristi sertifikate EU IFS, BRCS, HALAL i KOSHER kako bi zadovoljila zahteve globalnih tržišta i potrošača

Nelly, proizvođač čokolade iz Loznice, ostvario je uspeh plasmanom svojih proizvoda na tržišta u čak 22 zemlje. Ključ za ovaj rezultat leži u inovativnim čokoladama koje odgovaraju zahtevima savremenih potrošača. Zahvaljujući procesu koji kombinuje tržišna istraživanja, razvoj receptura i laboratorijska testiranja, kompanija razvija proizvode kojima se kupci rado vraćaju.

Kompanija je dobila brojne sertifikate, uključujući nemački EU IFS, britanski BRCS, HALAL za arapska tržišta i KOSHER za jevrejske potrošače. Ovi sertifikati omogućavaju Nelly čokoladama izvoz u različite regione i zadovoljenje raznovrsnih standarda bezbednosti i kvaliteta. Takođe, potrošači sve više traže proizvode sa više tekstura, inovativnim punjenjima i novim ukusima, što kompanija prepoznaje i prati kroz razvoj novih linija čokolada.

Razvoj novih proizvoda i tržišni trendovi

Proces razvoja novih proizvoda u Nelly kompaniji podrazumeva praćenje globalnih trendova, analizu tržišta i pažljiv izbor sirovina. Tek nakon što proizvod prođe laboratorijska testiranja i degustacije sa partnerima, spreman je za tržište. Kao rezultat, Nelly nudi čokolade sa slojevitim teksturama i neočekivanim kombinacijama sastojaka. Na primer, Dubai Style čokolada postala je globalni fenomen zahvaljujući digitalnim platformama i društvenim mrežama. Proizvodi kao što su mlečna čokolada sa crnim keksom i varijante sa nugatom prilagođeni su potrošačima koji traže savremen, prepoznatljiv ukus u praktičnom formatu.

Pored toga, kompanija razvija proteinske čokolade i čokolade bez šećera, prateći trendove funkcionalne ishrane. U segmentu Kids asortimana, Nelly nudi mlečne čokolade sa crnim keksom, ukuse jagode i čizkejka, namenjene svakodnevnim porodičnim trenucima. Iz kompanije navode da je za njih vrhunski proizvod onaj sa jasno definisanim ukusom i doslednim kvalitetom, što potvrđuje i poverenje potrošača na međunarodnim tržištima.

Sertifikati i standardi kao preduslov za izvoz

Važnu ulogu u rastu izvoza ima tehnološki tim koji godinama standardizuje proizvodnju i obezbeđuje ispunjenje strogih međunarodnih standarda. Sertifikati kao što su EU IFS (International Featured Standards), BRCS (British Retail Consortium Standard), HALAL i KOSHER otvaraju vrata za plasman proizvoda na različita tržišta. Na taj način, Nelly uspešno odgovara potrebama zahtevnih kupaca u Evropi, Velikoj Britaniji i zemljama Bliskog istoka.

Prema rečima vlasnika Mitara Obradovića, „za nas razvoj nije puko praćenje trendova. Važno nam je da razumemo zbog čega se određeni proizvod dopada kupcima i da tu ideju prilagodimo našem tržištu, tehnologiji i standardima kvaliteta. Samo tako nastaje proizvod koji nije prolazna atrakcija, već ima potencijal da dugo ostane u ponudi. Za nas je vrhunska čokolada ona koja ima jasno definisan ukus čokolade, punjenja i dodataka, prijatnu teksturu, kao dugotrajan, čist i pun ukus koji ostaje i nakon konzumacije (aftertaste). Jednako važna nam je i doslednost kvaliteta kako bi svaki proizvedeni komad pružio isto vrhunsko iskustvo.“

Konačno, trendovi u prehrambenoj industriji se brzo menjaju, ali kvalitet i poverenje potrošača ostaju ključni za dugoročan uspeh. Izvoz čokolade iz Loznice u 22 zemlje potvrđuje snagu inovacija i ulaganja u standarde, kao i sposobnost kompanije da odgovori na potrebe globalnog tržišta.

Povećanje minimalca sa 550 na 600 evra predviđeno je u okviru plana rasta plata i penzija, uz dodatno poresko rasterećenje poslodavaca

Vlada Srbije predložila je povećanje minimalne zarade na 600 evra počev od 2027. godine. Ova inicijativa deo je šire strategije za povećanje životnog standarda i usklađena je sa ranijim najavama o rastu prosečnih plata i penzija, potvrdio je Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija. Predlog je iznet na sastanku sa predstavnicima sindikata i poslodavaca, uz napomenu da je trenutni minimalac 550 evra.

Povećanje minimalne zarade i poreska politika

Povećanje minimalca na 600 evra predstavlja prelaznu fazu ka cilju da minimalna zarada do kraja sledeće godine dostigne 650 evra. Ministar finansija naglasio je da Vlada planira da najveći deo tereta ovog povećanja preuzme na sebe, kroz podizanje neoporezivog dela dohotka za 9,2 odsto. Na taj način država želi da olakša poslodavcima prelazak na viši minimalac, istovremeno podižući sigurnost radnika. Ova mera je deo fiskalne politike koja balansira između zaštite radničkih prava i stimulisanja privredne aktivnosti.

Socijalno-ekonomski kontekst i očekivani efekti

Pored povećanja minimalne zarade, plan Vlade uključuje i rast prosečne plate na 1.400 evra i prosečne penzije na 650 evra tokom sledeće godine. Kao rezultat, očekuje se da će povećanje minimalca pozitivno uticati na potrošnju domaćinstava i ukupnu ekonomsku aktivnost. S druge strane, poslovna zajednica očekuje dodatne olakšice kako bi se rasteretili troškovi rada. Socijalno-ekonomski savet će na sledećoj sednici odlučivati o konačnoj visini minimalne zarade za narednu godinu.

Izjave zvaničnika i dalji koraci

„Mi ono što obećamo, to i uradimo. U okviru toga smo izašli sa današnjim predlogom, da se minimalna zarada sa 550 evra, poveća na 600 evra, što je korak do obećane cifre, i da do kraja naredne godine ona bude 650 evra“, izjavio je Siniša Mali. Odluka o minimalcu za 2027. godinu biće doneta na sednici Socijalno-ekonomskog saveta. Vlada ističe da je ovaj predlog deo kontinuiranih napora da se unapredi ekonomski položaj zaposlenih.

Širi ekonomski značaj povećanja minimalca

Povećanje minimalne zarade na 600 evra pozicionira Srbiju među zemljama regiona sa višim nivoom zaštite najnižih primanja. Ova politika može doprineti smanjenju siromaštva i povećanju motivacije na tržištu rada. Istovremeno, poresko rasterećenje poslodavaca ima za cilj očuvanje konkurentnosti privrede. Uporedo sa tim, Vlada očekuje da će rast minimalca imati pozitivan uticaj na ukupnu fiskalnu stabilnost i ekonomski rast.

Kreativna reciklaža stakla dobija na značaju u Srbiji i EU, dok tradicionalni modeli pokrivaju samo deo otpada

Industrija stakla u Evropskoj uniji godišnje proizvodi čak 37,5 miliona tona raznih vrsta stakla, od čega je najviše ravnog i ambalažnog, sa ukupnom vrednošću od 75 milijardi evra. Pored toga, EU uvozi još 18 miliona tona staklenih materijala, uglavnom iz Nemačke, Francuske i Italije, sa tržišnom vrednošću od oko 30 milijardi evra. Ovi podaci ukazuju da kreativna reciklaža stakla postaje sve značajnija tema, posebno u kontekstu sve većih količina otpada.

Razlike u stopama reciklaže stakla i tržišna struktura

Pojedine zemlje EU značajno se razlikuju po stepenu reciklaže stakla. Portugal reciklira čak 112% ambalažnog stakla, dok Grčka reciklira samo 23%. U proseku, po stanovniku nastaje 37 kilograma staklenog otpada godišnje, a ukupno se generiše oko 16 miliona tona ambalažnog stakla koje završava kao otpad. Veći deo te količine se reciklira, ali procenat zavisi od razvijenosti sistema sortiranja i logistike.
U Srbiji ne postoje precizni podaci o veličini tržišta stakla. Poznato je da se u Paraćinu proizvodi šuplje staklo, dok još tridesetak firmi izrađuje građevinsko staklo, vunu i druge proizvode. Srbija godišnje uveze približno 140.000 tona stakla, najviše iz Hrvatske, Kine, Austrije i Bugarske, a trećinu čini ambalažno staklo vredno preko 300 miliona evra. Prema proceni, u Srbiji se proizvede oko 51 kilogram staklenog otpada po stanovniku godišnje, što je više od 280 miliona tona ukupno, dok se reciklira oko 40%.

Kreativna reciklaža stakla kao alternativni model

Međutim, slabost tradicionalnih poslovnih modela reciklaže stakla je što fabrike proces smatraju isplativim samo za obično, pretežno ambalažno staklo, i to kada postoji organizovan sistem prikupljanja i sortiranja. S druge strane, deo staklenog otpada, posebno specijalnih vrsta poput borosilikatnog ili optičkog stakla, ne ulazi u industrijsku reciklažu.
Kao rezultat toga, kreativna reciklaža stakla dobija na značaju kroz alternativne modele prerade. Kako ističe Hristina Mikić, direktorka inicijative Kreativno staklo Srbije, umetnici i preduzetnici koriste inovativne tehnike za obradu otpada, dajući mu novu funkciju. Na primer, kroz radionice se odbačene staklene tegle pretvaraju u skladišta, dekorativne predmete ili saksije. Kreativna ekonomija uglavnom prerađuje male serije, ali eksperimenti sa specijalnim vrstama stakla mogu dovesti do komercijalnih rešenja.

Primeri uspeha i ekonomske implikacije

Jedan od zapaženih primera jeste danska dizajnerka Pernila Bulov, koja u saradnji sa kompanijom Novo Nordisk godišnje reciklira oko 200 tona borosilikatnih epruveta iz farmaceutske proizvodnje. Nakon što su postojeći sistemi reciklaže odbacili ove materijale, Bulov je razvila novi proizvod – viseću lampu u obliku mehura, koristeći specifična svojstva materijala. Novo Nordisk je isporučio tone epruveta, a proizvedeno je 16.500 lampi kao korporativni pokloni.
Takvi primeri pokazuju da kreativna reciklaža stakla može postati značajan segment u cirkularnoj ekonomiji, posebno kada tradicionalna industrija nije ekonomski motivisana da ulaže u posebne linije za specijalne vrste stakla. Uvođenje inovativnih pristupa može smanjiti količinu otpada na deponijama i doneti dodatnu vrednost sektoru, dok šira primena ovih modela zavisi od logističkih i regulatornih rešenja u lancu prikupljanja i prerade.