Cene nafte porasle 40 odsto, smanjena akciza na gorivo za 20 odsto radi zaštite tržišta

Vlada Republike Srbije donela je odluku o produženju zabrane izvoza nafte i naftnih derivata za pogon motora do 2. aprila, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike. Zabrana se odnosi na izvoz dizela, benzina i sirove nafte svim vidovima transporta, a ova mera produžena je kako bi se zaštitili građani i privreda od nastavka rasta cena nafte na svetskom tržištu.

Pored toga, Vlada je odlučila da iz državnih rezervi pusti dodatnih 40.000 tona dizela kao vanrednu meru za stabilizaciju domaćeg tržišta, što će biti realizovano u narednim danima. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su sve mere usmerene na sprečavanje nestašica i ublažavanje poskupljenja na domaćem tržištu.

“Zabrana izvoza produžena je kao jedna od mera za zaštitu naših građana i privrede od skoka cena nafte na svetskom tržištu koje i dalje traje. Dodatno, odlučeno je da se iz rezervi pusti 40.000 tona dizela, što će biti realizovano u narednim danima”, naglasila je Đedović Handanović.

Među ključnim merama koje su na snazi istaknuto je i smanjenje akcize na gorivo za 20 odsto, što ima za cilj zaštitu domaćeg tržišta od nestašica derivata i daljeg rasta cena. Prema podacima Ministarstva, cena nafte na svetskom tržištu u poslednjim nedeljama porasla je za 40 odsto, a globalna nestabilnost, posebno konflikt na Bliskom Istoku, doprinosi ovom trendu.

Vlada Srbije nastavlja da prati situaciju na tržištu energenata i spremna je da reaguje dodatnim merama ukoliko se poremećaji nastave.

Strani kapital ulazi u energiju, infrastrukturu i nekretnine u Evropi, dok vlade pooštravaju kontrolu nad akvizicijama

Kompanije iz Azije i Bliskog istoka sve više investiraju u evropske sektore energije, turizma, infrastrukture i nekretnina, pokazuju analize tržišta spajanja i akvizicija (M&A) u 2026. godini. Investitori iz regiona Zaliva, kao i iz Kine i Singapura, traže dugoročne prilike na evropskom tržištu zbog stabilnih institucija i velikih infrastrukturnih projekata, navodi se u izveštajima konsultantskih kuća i investicionih analitičara.

Prema izveštaju HVCA (Hungarian Venture Capital Association), evropska tržišta su sve češća meta međunarodnih investitora koji žele da diversifikuju portfelje i obezbede stabilan prinos u dugom roku. Posebno je zabeležen rast kapitala u energetskim projektima, logistici, turističkoj infrastrukturi, luksuznim nekretninama, ali i tehnološkim kompanijama koje se bave digitalnim rešenjima i veštačkom inteligencijom.

Analitičari ističu da je povećano interesovanje za ulaganja povezano sa restrukturiranjem i digitalnom transformacijom mnogih evropskih kompanija, što otvara prostor za strateške strane investitore. Istovremeno, evropske vlade pooštrile su poslednjih godina kontrolu nad preuzimanjem kompanija u sektorima kao što su tehnologija, energetika i infrastruktura, pokušavajući da balansiraju između privlačenja stranog kapitala i zaštite strateških industrija.

Uprkos regulatornim ograničenjima, stručnjaci smatraju da će strani kapital ostati jedan od ključnih pokretača evropskog tržišta spajanja i akvizicija. “Evropska tržišta sve više postaju meta međunarodnih investitora koji žele da diversifikuju portfelje i obezbede stabilan prinos u dugom roku”, prenosi izveštaj HVCA.

Analitičari tržišta kapitala navode da globalni investitori u Evropi prepoznaju kombinaciju stabilnosti, tehnološkog potencijala i velikog tržišta, što ovu regiju čini atraktivnom destinacijom za ulaganja u narednim godinama.

Cena nafte prelazi 110 dolara po barelu, električna vozila čine 31 odsto prodaje u Francuskoj

Italijanska vlada saopštila je 19. marta 2026. godine da će akcize na gorivo biti smanjene na period od 20 dana, kao odgovor na ekonomske posledice rata u Iranu i rast cena nafte na berzi, koji je premašio 110 dolara za barel brenta. Mera je usvojena na sastanku kabineta, a osim smanjenja akciza, uključuje i pomoć drumskoj transportnoj delatnosti i ribarstvu.

“Savet ministara odobrio je dekret o gorivu, koji predviđa značajno smanjenje akciza koje će se odraziti na snižavanje cena dizela i benzina”, izjavio je Mateo Salvini, zamenik premijera i ministar saobraćaja Italije. On je dodao da će Italijani u narednim satima plaćati gorivo manje nego Nemci, Francuzi i Španci, naglašavajući da je reč o privremenoj pomoći.

Slične mere sprovedene su i u drugim evropskim državama: Srbija i Mađarska su smanjile akcize na gorivo, dok je Makedonija privremeno smanjila porez. U Sloveniji je zbog pojačane tražnje uvedeno ograničenje za kupovinu goriva na benzinskim stanicama kompanija MOL i Shell – 30 litara za automobile i 200 litara za kamione, dok je Shell dodatno ograničio isporuku na 100 litara. Tržišni lider Petrol nije uveo ovakva ograničenja.

Slovačka je reagovala na povećani “prekogranični promet” tako što je dozvolila benzinskim pumpama da strancima naplaćuju dizel po višim cenama. Prema navodima premijera Roberta Fica, niže cene dizela u Slovačkoj dovele su do naglog rasta kupovine u severnim okruzima uz granicu sa Poljskom, uz posledicu povremenih nestašica na pumpama.

U Francuskoj i Nemačkoj beleži se rast interesovanja za električna vozila kao dugoročno rešenje za porast cena goriva. Prema poslednjim podacima, električna vozila čine 31 odsto ukupne prodaje u Francuskoj, dok su porudžbine porasle za oko 40 odsto u odnosu na mart prošle godine. Filip, vlasnik Renoove garaže, prodao je rekordnih 45 električnih automobila tokom vikenda, što je za 10 više nego inače. U Nemačkoj je udeo električnih automobila porastao sa 55 odsto na 63 odsto od 28. februara.

Studija evropske organizacije “Transport i životna sredina” pokazuje da vozač električnog automobila troši u proseku 77 evra manje za prelazak 1.000 kilometara u odnosu na vozača automobila sa unutrašnjim sagorevanjem, dok je pre energetske krize ta razlika iznosila 39 evra.

Sve ove mere i trendovi pokazuju da evropska tržišta traže različite načine da odgovore na posledice rasta cene nafte, koja je zbog rata na Bliskom istoku porasla za više od pet odsto, a posredno utiče na strukturu potrošnje i strategije snabdevanja gorivom.