Connect with us

Domaće

EU traži smanjenje poreza i pomoć industriji zbog dvostrukog rasta cena gasa

Cena nafte tipa brent porasla nakon napada u Iranu, a cene gasa u Evropi dvostruko više od 28. februara

Published

2 hours ago

on

g490bfe61dac84ed11eccd4795b557d606ab79a8b33fc5fbee7052cdd439fa86da25703f432d1163b9951bdf41d2a41989c5ddb55766bd9f5579ae63f8f2d2651_1280

Cena nafte tipa brent porasla nakon napada u Iranu, a cene gasa u Evropi dvostruko više od 28. februara

Lideri Evropske unije razmatraju hitne ekonomske mere zbog naglog skoka cena energenata izazvanih sukobima na Bliskom istoku i zatvaranjem Ormuskog moreuza, navode ekonomske analize. Cena nafte tipa brent ponovo je porasla nakon iranskih napada na energetske objekte u Kataru i Saudijskoj Arabiji, dok su cene gasa u Evropi dostigle dvostruko viši nivo u poređenju sa početkom sukoba 28. februara.

Prema podacima, Evropska komisija je pozvana da hitno predloži paket privremenih ciljanih mera za ublažavanje rasta cena uvoznih fosilnih goriva, uključujući izmene sistema trgovine emisijama (ETS), moguće smanjenje poreza na energente i povećanje državne pomoći industriji. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen predložila je izmene ETS-a i dodatnu podršku industriji, dok pojedine članice izražavaju sumnju u brzu efikasnost mera, s obzirom na razlike u energetskim sistemima i poreskim politikama među 27 država članica.

Povećanje državne pomoći moglo bi da produbi razlike među članicama, dok je smanjenje poreza otežano zbog povećanih budžetskih izdvajanja za odbranu. Unutar EU postoje i nesuglasice u vezi sa reformom ETS sistema, jer pojedine zemlje traže dodatne ustupke za industriju, dok druge, među kojima su Španija i Holandija, protive se slabljenju tog sistema.

Evropski samit održava se u Briselu, a na dnevnom redu su i teme kao što su eskalacija sukoba na Bliskom istoku, situacija u Ukrajini, evropska konkurentnost, bezbednost i migracije. Poseban fokus biće na jačanju odbrambene spremnosti EU i razvoju evropske odbrambene industrije, kao i pitanjima migracija i azila.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Prevoznici iz BiH najavili blokadu granica 23. marta, zahtevaju 18 tačaka i povrat PDV-a

Konzorcijum Logistika BiH traži povrat dela trošarina i PDV-a, amnestiju zabrana i rešavanje 17 i 18 ugovorenih tačaka

Published

6 minutes ago

on

March 19, 2026

By

Konzorcijum Logistika BiH traži povrat dela trošarina i PDV-a, amnestiju zabrana i rešavanje 17 i 18 ugovorenih tačaka

Konzorcijum Logistika BiH uputio je treći i poslednji apel nadležnim institucijama Bosne i Hercegovine i Evropske unije, najavljujući operativne proteste i blokadu granica prema EU koje će početi 23. marta. Kako navode, transportni procesi su dovedeni u stanje potpune neizvodljivosti, a prevoznici iz BiH su faktički onemogućeni da ostvaruju osnovno pravo na rad.

Kao ključan međunarodni problem istaknuto je pravo na rad u EU u režimu 90/180 dana. “Postavljamo jasno i nedvosmisleno pitanje – kako je moguće da profesionalni vozači iz Bosne i Hercegovine do 90 dana nisu sigurnosna pretnja, a od 91. dana postaju – iako poseduju sva potrebna dokumenta, licence i dozvole? Zahtevamo pravo na nesmetano obavljanje međunarodnog transporta, jasno definisan status profesionalnih vozača i amnestiju svih izrečenih zabrana ulaska za vozače iz BiH”, navodi se u saopštenju Konzorcijuma Logistika.

Drugi razlog protesta odnosi se na unutrašnje sektorske zahteve. Nakon 14 meseci obećanja bez realizacije, traži se hitan povrat dela trošarina na gorivo i povrat PDV-a za međunarodni transport, kao i realizacija zaključaka Uprave za indirektno oporezivanje kroz 18 tačaka radi uspostavljanja državne ravnopravnosti, ubrzanja procedura i smanjenja čekanja na granicama. Od Ministarstva komunikacija i transporta BiH očekuje se ispunjenje 17 dogovorenih tačaka, koje su već usaglašene sa predstavnicima sektora, i sprovođenje fiskalnog rasterećenja sektora.

Iz Konzorcijuma napominju da će protest biti demokratski, zakonit i profesionalno organizovan, bez incidenata i uz puno poštovanje naredbi i uputstava policije, graničnih službi i ministarstava. Koordinatori na terenu biće u stalnoj komunikaciji sa nadležnim institucijama i građanima, radi očuvanja reda, sigurnosti i dostojanstva svih učesnika.

“Ovo nije protest protiv države – ovo je borba za pravo na rad, dostojanstvo i opstanak sektora koji nosi ekonomiju Bosne i Hercegovine. Protesti će trajati do potpunog ispunjenja zahteva. Svako dalje ignorisanje problema znači direktnu odgovornost za kolaps transportnog sektora, poremećaj lanaca snabdevanja i ozbiljne ekonomske posledice po Bosnu i Hercegovinu”, poručuju iz Konzorcijuma Logistika.

Pročitaj još

Domaće

Srbija izdvojila 40.000 tona nafte iz državnih rezervi radi stabilizacije tržišta

Rezerve povećane za 72 odsto u tri godine, akcize smanjene sa 74 na 59 dinara radi ublažavanja skoka cene goriva

Published

26 minutes ago

on

March 19, 2026

By

Rezerve povećane za 72 odsto u tri godine, akcize smanjene sa 74 na 59 dinara radi ublažavanja skoka cene goriva

Republika Srbija izdvojila je danas 40.000 tona nafte iz državnih rezervi, saopštio je predsednik Aleksandar Vučić, navodeći da će popodne u Beogradu biti održan sastanak o merama za sprečavanje drastičnog rasta cene goriva na pumpama. Vučić je istakao da su kotacije za dizel prvi put u istoriji prešle 1.300, što može dovesti do realne cene od 250 dinara po litru, dok je trenutna cena 208 dinara.

Akcize su već smanjene za 20 odsto, odnosno sa 74 na 59 dinara, ali, kako je predsednik ukazao, zakonski više nije moguće dodatno smanjivati akcize. U državnim rezervama nalazi se oko 270.000 tona nafte, ne računajući operativne rezerve NIS-a i Vojske Srbije, ali je danas izdvojeno 40.000 tona za potrebe tržišta.

Vučić je naglasio da je rešenje traženo kroz kombinaciju upotrebe rezervi i refakcije akciza, pri čemu refakcija podrazumeva da naftaši preuzmu deo troškova, a država im isplati dogovoreni iznos po izdatom računu. On je dodao da je zbog ovakvih situacija u poslednje tri godine država povećala rezerve nafte za 72 odsto.

“Nama je važnije da građani imaju naftu, hleb, mleko i ostale osnovne namirnice, nego striktno tumačenje određenih zakonskih normi. Ako bude potrebno, preuzeću odgovornost za takvu odluku”, izjavio je Vučić. On je takođe istakao da ovakve mere direktno utiču na budžet i infrastrukturne investicije, kao i na mogućnosti za dodatna izdvajanja u drugim oblastima.

Srbija će nastaviti da traži pravni okvir, između ostalog kroz Zakon o trgovini i član 39, kako bi se omogućilo dalje smanjenje akciza i učešća države u profitu od nafte i derivata, naveo je predsednik. Problem dodatno komplikuje globalna nestašica nafte, zbog koje je i sama nabavka otežana.

Pročitaj još

Domaće

Srpske firme koriste teter za plaćanja, bitkoin raste na 75.000 dolara

Bitkoin dostigao 75.000 dolara, teter postaje najčešći alat za transakcije u međunarodnoj trgovini

Published

41 minutes ago

on

March 19, 2026

By

Bitkoin dostigao 75.000 dolara, teter postaje najčešći alat za transakcije u međunarodnoj trgovini

Kripto tržište u Srbiji beleži ubrzano sazrevanje, dok kompanije sve češće koriste teter (Tether, USDT) za plaćanje dobavljača iz Afrike i Kine, kao i za izmirenje faktura s partnerima iz Rusije, kojima su bankarski kanali zatvoreni. Cena bitkoina, najpoznatije kriptovalute, oporavila se sa 60.000 na raspon od 72.000 do 75.000 dolara, što je značajno u svetlu aktuelnih geopolitičkih dešavanja. Prema rečima stručnjaka iz prve srpske kripto-menjačnice ECD.rs, tržište više ne reaguje panično na oscilacije cene – sada se kupovina pojačava kada cena padne, dok se prilikom rasta beleži veći broj prodaja.

Finansijska pismenost domaćih korisnika porasla je kroz iskustvo i edukaciju, pa se sve češće primenjuje strategija „kupi kad je jeftino, prodaj kad je skupo“. Teter je postao dominantno sredstvo za svakodnevne poslovne potrebe, a ne samo za investiranje. „Sve je popularniji teter kao sredstvo plaćanja, naplate, transfera novca. Prosto, ljudi ga koriste ne investiciono, nego upotrebno – da olakšaju sebi biznis i život”, navodi kripto-stručnjak iz ECD.rs.

Bitkoin, koji se kotira između 72.000 i 75.000 dolara, nije zabeležio značajan skok uprkos sukobima na Bliskom istoku i nestabilnosti naftnog tržišta. „Nije skočio toliko koliko su ljudi smatrali da će skakati, jer ovi sukobi s Iranom su ozbiljna, strateška igrica oko nafte, oko distribucije, i to utiče na ekonomiju celog sveta. Zbog toga sam ubeđen da je krenuo da raste. Prosto, ljudi su počeli da ga kupuju, institucije su krenule da ga kupuju, ali mnogo sporije – jer se više ne srlja, i veliki kapital mnogo manje pomera samu cenu”, objašnjava sagovornik iz ECD.rs.

Profil korisnika kriptovaluta u Srbiji značajno se promenio. Dok su ranije dominirali IT preduzetnici, sada kripto koriste i softverske firme, trgovci automobilskim delovima, kao i proizvođači iz više od 20 različitih industrija. Kompanije su veće, a spektar upotrebe kripta, posebno tetera, dramatično se proširio. Uvoznici iz Srbije koriste teter za brza plaćanja bez dodatnih troškova, posebno prilikom uvoza robe iz Afrike i Azije ili izvoza u Rusiju, gde je, zbog bankarskih sankcija, kripto često jedini funkcionalni kanal.

Srpsko tržište kriptovaluta sada pokazuje zrelost, dok računovođe sve bolje savladavaju knjiženje kripto transakcija, a teter postaje svakodnevni alat za domaći biznis. Ove promene ukazuju na novi nivo integracije kriptovaluta u domaću privredu, uz fokus na efikasnost i praktičnu primenu, umesto isključivo investicionih motiva.

Pročitaj još

U Trendu