Promet robe u maloprodaji u stalnim cenama veći za 4,6 odsto, najviše rastu hrana, piće i duvan

Republički zavod za statistiku objavio je da je u Srbiji promet robe u trgovini na malo tokom februara 2026. godine porastao za 4,8 odsto u tekućim cenama, dok je u stalnim cenama zabeležen rast od 4,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Kada se uporede prvi i drugi mesec 2026. sa istim periodom 2025. godine, promet robe u trgovini na malo bio je veći za 5,3 odsto u tekućim cenama i za 5,1 odsto u stalnim cenama.

Analizom po delatnostima, tokom februara 2026. godine, promet u stalnim cenama najviše je porastao u sektoru hrane, pića i duvana – rast od 5,3 odsto u odnosu na februar 2025. godine. Sektor neprehrambenih proizvoda zabeležio je rast prometa od 4,8 odsto, dok je trgovina na malo motornim gorivima imala rast od 2,3 odsto.

Ovi podaci ukazuju na nastavak pozitivnog trenda u maloprodaji u Srbiji na početku 2026. godine, sa izraženijim oporavkom i povećanjem prometa u svim ključnim segmentima trgovine na malo.

Cene energenata skočile 4,9 odsto na godišnjem nivou, dok je industrijska inflacija iznosila 0,5 odsto

Godišnja inflacija u evrozoni dostigla je 2,5 odsto u martu, prema preliminarnoj “fleš” proceni Evrostata, što predstavlja rast u odnosu na februarskih 1,9 odsto. Ovaj porast inflacije pre svega je rezultat značajnog povećanja cena energenata, koje su u martu skočile za 4,9 odsto na godišnjem nivou, nakon što su u februaru zabeležile pad od 3,1 odsto.

Cene usluga porasle su 3,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što je blago usporavanje u odnosu na 3,4 odsto iz februara. Inflacija u kategoriji hrane, alkohola i duvana iznosila je 2,4 odsto, nešto manje nego u februaru kada je bila 2,5 odsto. Industrijski proizvodi osim energije zabeležili su najniži rast cena, od svega 0,5 odsto, što je pad u poređenju sa 0,7 odsto iz prethodnog meseca.

Najveće privrede evrozone takođe beleže rast inflacije merene harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP). U Nemačkoj je inflacija porasla sa dva odsto na 2,8 odsto, u Francuskoj sa 1,1 odsto na 1,9 odsto, dok je u Španiji zabeležen rast sa 2,5 odsto na 3,3 odsto. Italija je zadržala stabilnu stopu inflacije od 1,5 odsto.

Prema podacima Evrostata, najsnažniji uticaj na ukupnu inflaciju u evrozoni imao je rast cena energenata, dok su ostale kategorije zabeležile manja odstupanja u odnosu na prethodni mesec. Ovakav trend ukazuje na pojačanu volatilnost na energetskom tržištu, što direktno utiče na troškove života i poslovanja u evrozoni.

Zatvaranje prolaza ugrožava 20 odsto svetskih naftnih isporuka, cena nafte može dostići 200 dolara po barelu

Američki predsednik Donald Tramp signalizirao je spremnost da okonča vojne operacije protiv Irana i bez ponovnog otvaranja Hormuškog moreuza, što je izazvalo snažnu reakciju na finansijskim tržištima. Prema zvaničnim izveštajima, Tramp je poručio saradnicima da bi dugotrajna operacija otvaranja prolaza produžila sukob van njegovog željenog vremenskog okvira od četiri do šest nedelja, fokusirajući se na slabljenje iranske mornarice i raketnog potencijala.

Portparolka Bele kuće Karolin Levit navela je da slobodan prolaz za tankere kroz Hormuški moreuz nije među ključnim ciljevima za kraj američke vojne kampanje. Trampova prva opcija ostaje diplomatsko rešenje uz pregovore sa iranskim vlastima, dok bi druga opcija bila angažovanje saveznika SAD, posebno država Persijskog zaliva i NATO-a, u procesu otvaranja prolaza. Državni sekretar Marko Rubio izjavio je da će Hormuški moreuz „biti otvoren na ovaj ili onaj način”, i to ili dogovorom s Iranom ili intervencijom međunarodne koalicije.

Vojna kampanja SAD za otvaranje prolaza pokrenuta je 19. marta 2026. godine. Od tada je Iran izveo 21 potvrđeni napad na trgovačke brodove, što je dovelo do gotovo potpunog zaustavljanja saobraćaja tankera i ugrozilo oko 20 odsto globalnih dnevnih isporuka nafte. Tramp je na društvenoj mreži Truth Social upozorio da će SAD „u potpunosti” uništiti iranska električna postrojenja, naftne bušotine i ostrvo Karg ukoliko se moreuz ne otvori „odmah”, a novi rok za napade postavljen je za 6. april.

Vest je izazvala mešane reakcije na svetskim berzama. Indeks S&P 500 pao je više od 7 odsto u odnosu na rekordni nivo iz januara, dok je međunarodna agencija za energetiku ovu krizu ocenila kao „najveći poremećaj ponude u istoriji globalnog naftnog tržišta”, sa posledicama koje podsećaju na energetsku krizu 1970-ih: nestašice, valutna nestabilnost, inflaciju i rizik od stagflacije. Analitičari upozoravaju da, ukoliko moreuz ne bude otvoren do sredine aprila, posledice po tržište energenata mogu biti znatno ozbiljnije, a Goldman Sachs razmatra scenario u kome cena nafte raste do 200 dolara po barelu.

Obveznice su pojeftinile, prinosi su porasli, a zlato je tokom marta izgubilo blizu 17 odsto vrednosti, što je najgori mesečni rezultat od oktobra 2008. godine. Iako su najave o mogućem završetku rata bez vojnog otvaranja prolaza unele kratkoročni optimizam, tržišta ostaju nestabilna dok ne dođe do konkretnog diplomatskog rešenja.