Connect with us

Domaće

Er Srbija pokreće direktne letove Beograd-Toronto dva puta nedeljno u saradnji sa Vestdžetom

Letovi sredom i subotom avionima A330-200, specijalni ugovor otvara pristup mreži gradova širom Kanade

Published

50 minutes ago

on

Foto Izvor: Pexels / Andres escalona vergara

Letovi sredom i subotom avionima A330-200, specijalni ugovor otvara pristup mreži gradova širom Kanade

Nacionalna avio-kompanija Er Srbija i kanadski Vestdžet uspostavili su komercijalnu saradnju kroz specijalni prorate ugovor (Special Prorate Agreement, SPA), čime je unapređena povezanost između Evrope i Kanade. Prodaja karata počela je 5. juna 2026. godine, a dostupna je putem zvaničnih kanala obe kompanije.

Saradnjom Er Srbije i Vestdžeta, putnici dobijaju pristup proširenoj mreži destinacija u Kanadi, sa mogućnošću jednostavnijeg planiranja putovanja. Direktni letovi Er Srbije između Beograda i Toronta sada omogućavaju povezivanje sa gradovima poput Otave, Montreala, Halifaksa, Vinipega, Edmontona, Kalgari i Vankuvera u okviru Vestdžet mreže.

Letovi na liniji Beograd–Toronto Pearson International Airport obnovljeni su krajem maja 2026. godine, prvi put posle više od 30 godina, i obavljaju se dva puta nedeljno – sredom i subotom, avionom tipa erbus A330-200.

“Uspostavljanje saradnje sa kompanijom Vestdžet predstavlja važan korak u daljem jačanju našeg prisustva na tržištu Severne Amerike. Ovim partnerstvom našim putnicima omogućavamo još veći izbor destinacija širom Kanade, uz jednostavnije i efikasnije povezivanje preko Toronta”, izjavio je Jirži Marek, generalni direktor Er Srbije.

Iz Vestdžeta poručuju: „Zadovoljstvo nam je da poželimo dobrodošlicu kompaniji Er Srbija kao našem najnovijem interlajn partneru. Vestdžet i Er Srbija olakšavaju putnicima da sa sigurnošću i komforom istraže veći deo Kanade. Sa značajnom dijasporom širom Kanade, radujemo se što ćemo preko našeg čvorišta na aerodromu Toronto Pearson ugostiti putnike iz Srbije iz cele naše mreže, omogućavajući im da stignu do ljudi i mesta koja su im najvažnija“, rekao je izvršni potpredsednik Vestdžet grupe i glavni komercijalni direktor Džon Vederil.

Obe kompanije najavile su nastavak saradnje i razmatranje mogućnosti za dodatno unapređenje ponude i usluga putnicima na relaciji između Evrope i Kanade.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Capgemini izveštaj: broj milionera u Luksemburgu porastao 13,5 odsto u 2025.

Evropa zabeležila rast broja milionera od 6,5 odsto, dok najbogatijih 1 odsto drži 34,8 odsto ukupnog bogatstva

Published

14 minutes ago

on

June 5, 2026

By

Evropa zabeležila rast broja milionera od 6,5 odsto, dok najbogatijih 1 odsto drži 34,8 odsto ukupnog bogatstva

Prema najnovijem izveštaju World Wealth Report kompanije Capgemini, broj osoba sa više od milion dolara investicione imovine u Luksemburgu porastao je za 13,5 odsto u 2025. godini. U istom periodu, Nemačka je zabeležila rast od 11,1 odsto, dok je Francuska imala povećanje od 2,7 odsto. Ukupno, Evropa je ostvarila rast broja milionera od 6,5 odsto, nakon pada zabeleženog godinu ranije.

U izveštaju se precizira da u obračun investicione imovine nisu uključene nekretnine u kojima osobe žive, već samo sredstva koja se mogu investirati. Capgemini navodi da je rast bogatstva u prethodnoj godini prvenstveno rezultat dešavanja na berzama, sa posebnim naglaskom na akcije povezane sa veštačkom inteligencijom, koje su bile jedan od glavnih pokretača rasta u većini regiona.

Na globalnom nivou, broj osoba sa više od milion dolara investicione imovine dostigao je 25,3 miliona. Izveštaj takođe ukazuje na visoku koncentraciju bogatstva – 1 odsto najbogatijih među osobama sa velikom neto imovinom poseduje 34,8 odsto ukupnog bogatstva te grupe.

Najveći regionalni rast broja milionera u 2025. godini zabeležen je u Aziji i Pacifiku, gde je iznosio 9,4 odsto, zahvaljujući snažnom doprinosu Japana, Kine i sektora poluprovodnika. Severna Amerika je imala rast od 9,1 odsto, pre svega zahvaljujući Sjedinjenim Američkim Državama, u kojima je broj milionera uvećan za 736.000. Jedini region sa padom bio je Bliski istok, sa smanjenjem od 1,4 odsto, što se povezuje sa nižim cenama nafte.

Rast je zabeležen i među najbogatijima: broj osoba sa najmanje 30 miliona dolara imovine povećan je za 9,4 odsto, na oko 250.000. Istraživanje je sprovedeno u januaru i obuhvatilo je 6.510 bogatih pojedinaca iz Amerike, Evrope, Azije i Pacifika i Bliskog istoka.

Pročitaj još

Domaće

Evropska unija povećala broj radnih mesta u zelenoj ekonomiji na 5,8 miliona

Zaposlenost u sektoru zaštite životne sredine rasla po stopi od 6 odsto godišnje od 2014. godine

Published

1 hour ago

on

June 5, 2026

By

Zaposlenost u sektoru zaštite životne sredine rasla po stopi od 6 odsto godišnje od 2014. godine

Broj zaposlenih sa punim radnim vremenom u zelenoj ekonomiji Evropske unije dostigao je 5,8 miliona u 2023. godini, uz prosečan godišnji rast od 6 odsto od 2014, prema podacima Evrostat-a. Najveći rast zaposlenosti zabeležen je u građevinskom sektoru, gde je broj radnih mesta povezanih sa zaštitom životne sredine i održivim razvojem porastao sa 700.000 na 1,6 miliona između 2014. i 2023. godine.

Građevinarstvo je sada sektor sa najviše zaposlenih u zelenoj ekonomiji, zahvaljujući poslovima na izgradnji energetski efikasnih objekata, postrojenja za obnovljive izvore energije i energetsku obnovu zgrada. Pored toga, značajan rast zaposlenosti ostvaren je u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, kao i u prerađivačkoj industriji, gde je broj zaposlenih u ekološkim delatnostima dostigao oko milion radnika.

Najveći relativni rast zaposlenosti među pojedinačnim oblastima zabeležen je u sektoru obnovljivih izvora energije, gde je broj radnih mesta povećan za 79 odsto u odnosu na 2014. godinu. Takođe, rast je zabeležen u oblastima zaštite zemljišta i voda, kvaliteta vazduha i reciklaže materijala.

Upravljanje otpadom ostalo je najveći pojedinačni segment zelene ekonomije sa 900.000 zaposlenih, što predstavlja 16 odsto ukupne zaposlenosti u ekološkim delatnostima Evropske unije.

Podaci su objavljeni povodom Evropske zelene nedelje i Svetskog dana zaštite životne sredine. Evropska komisija navodi da Unija, u okviru svojih klimatskih i energetskih politika, nastoji da ubrza razvoj održivih privrednih aktivnosti i poveća zaposlenost u sektorima koji doprinose smanjenju emisija štetnih gasova i efikasnijem korišćenju resursa.

Pročitaj još

Domaće

APR objavljuje nove bonitetne izveštaje za 2025. godinu od 8. juna

Skoring na osnovu finansijskih izveštaja za period 2021-2025 zameniće dosadašnje ocene, dostupne elektronski ili pisanim putem

Published

2 hours ago

on

June 5, 2026

By

Skoring na osnovu finansijskih izveštaja za period 2021-2025 zameniće dosadašnje ocene, dostupne elektronski ili pisanim putem

Agencija za privredne registre (APR) najavila je da će od ponedeljka, 8. juna, biti dostupne usluge boniteta sa podacima iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu. Istovremeno, od tog datuma prestaje da važi dosadašnji skoring koji je bio utvrđen na osnovu finansijskih izveštaja za period od 2020. do 2024. godine. Za privredna društva će biti primenjena nova ocena boniteta, odnosno skoring za period od 2021. do 2025. godine, navedeno je na sajtu APR-a.

APR precizira da evidencija svih izdatih skoringa, kao i datumi prestanka njihovog važenja, mogu da se pronađu na internet stranici APR-a, u delu Finansijski izveštaji, pod linkom Evidencija izdatih skoringa. Izveštaji o bonitetu izrađuju se za privredna društva, ustanove i preduzetnike, a sadrže podatke iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za poslednje tri izveštajne godine, odnosno za period od 2023. do 2025. godine.

Skoring, odnosno ukupna ocena boniteta, izrađuje se za privredna društva na osnovu podataka iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za poslednjih pet godina, a najmanje tri, i izdaje se u formi skoring izveštaja za period od 2021. do 2025. godine. Korisnicima se preporučuje da pre naručivanja izveštaja o bonitetu ili skoringa, putem linka Pretraga objavljenih finansijskih izveštaja u odeljku Objavljeni finansijski izveštaji, provere da li je za određeno privredno društvo, ustanovu ili preduzetnika izveštaj za 2025. godinu objavljen kao potpun i računski tačan.

Ako izveštaj nije objavljen, potrebno je na istom linku, u odeljku Lista primljenih zahteva, proveriti da li je izveštaj dostavljen APR-u i koji je status njegove obrade. Ukoliko dostavljeni izveštaj ima nedostataka, obveznik je u obavezi da ih otkloni prema proceduri za obradu, kako bi izveštaj mogao biti javno objavljen i uključen u bonitetne izveštaje i skoring.

Usluge boniteta dostupne su elektronski, preko internet stranice APR-a (eNaručivanje izveštaja i potvrda), kao i podnošenjem zahteva pisanim putem, lično ili poštom. Detaljnije informacije o pružanju usluga boniteta objavljene su na internet stranici APR-a u delu Finansijski izveštaji, u odeljcima APR bonitet i Podaci iz finansijskih izveštaja na zahtev korisnika.

Pročitaj još

U Trendu