Connect with us

Domaće

EPS održava stabilno snabdevanje strujom uprkos istorijski niskom vodostaju Dunava

Vodostaj Dunava kod Bezdana pao na -167 centimetara, Đerdap 1 radi sa dotokom od 1.400 kubika u najnižem režimu

Objavljeno pre

3 sata

,

EPS održava stabilno snabdevanje strujom uprkos istorijski niskom vodostaju Dunava – snabdevanje strujom stabilno Foto Izvor: Pexels / Quang Nguyen Vinh

Vodostaj Dunava kod Bezdana pao na -167 centimetara, Đerdap 1 radi sa dotokom od 1.400 kubika u najnižem režimu

Elektroprivreda Srbije (EPS) saopštila je da je snabdevanje strujom stabilno uprkos tome što je vodostaj Dunava kod Bezdana pao na -167 centimetara, što je najniži nivo u istoriji. Prema rečima generalnog direktora Dušana Živkovića, EPS je preduzeo sve potrebne mere kako bi obezbedio redovno snabdevanje električnom energijom za građane i privredu Srbije. On je naglasio da su svi termokapaciteti u pogonu, osim dva koja su trenutno u remontu, dok hidroelektrane funkcionišu u skladu sa trenutnim dotokom vode.

Stanje hidroelektrana i dotoci vode

Vodostaj Dunava, ključnog za rad hidroelektrana, dostigao je rekordno nizak nivo. Na Đerdapu 1 prosečan dotok iznosi 1.400 kubika, što je istorijski minimum. Hidroelektrana Đerdap 1 radi sa oko 20 odsto kapaciteta, dok je Đerdap 2 na oko 30 odsto. S obzirom na ovakve hidrometeorološke uslove, Živković je istakao da ne treba očekivati značajniji rast dotoka Dunava u narednom periodu. S druge strane, Drina ima pristojan dotok za ovako sušan period. Zbog toga EPS održava postojeći nivo akumulacija i deponija uglja, što garantuje sigurnost snabdevanja iz domaćih izvora.

EPS: snabdevanje strujom stabilno uprkos rekordno niskom Dunavu

„Mi smo preduzeli uglavnom sve mere. Kontinuitet snabdevanja električnom energijom i obezbeđivanje potrebnih količina, eventualno i na tržištu, ostaju naš prioritet. Ključni cilj je da zadržimo sigurnost snabdevanja iz sopstvenih kapaciteta“, izjavio je Dušan Živković, generalni direktor EPS-a. On je dodao da je snabdevanje električnom energijom stabilno u prethodnom i sadašnjem periodu, a očekuje se da tako ostane i ubuduće. „Ovo jeste period velikog izazova, ali želim još jednom da naglasim da građani i privreda ne treba da brinu o redovnom snabdevanju električnom energijom“, poručio je Živković.

Istorijski minimumi i širi značaj za energetiku

Nivo Dunava kod Bezdana, prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, pao je na -167 centimetara. Prethodno najniži nivo zabeležen je 1909. godine i iznosio je -143 centimetra. Ovakav pad vodostaja ima posledice ne samo za hidroenergetski sektor, već i za rečni transport i turizam. U poređenju sa drugim evropskim državama, slične probleme beleže i susedne zemlje, što dodatno podvlači značaj upravljanja energetskim resursima tokom ekstremnih vremenskih prilika. Pored toga, EPS ističe da se sistem kontinuirano prilagođava izazovima kako bi održao stabilnost snabdevanja električnom energijom. Na taj način, kompanija nastoji da zaštiti i privredni rast i svakodnevni život građana Srbije.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Nemačka auto-industrija povećala indeks na minus 15,6 poena, i dalje planira otpuštanja

Poslovna klima beleži poboljšanje zahvaljujući rastu porudžbina iz evrozone, ali smanjenje broja zaposlenih ostaje prioritet

Objavljeno pre

4 minuta

,

avgust 5, 2026

Objavio:

Nemačka auto-industrija povećala indeks na minus 15,6 poena, i dalje planira otpuštanja

Poslovna klima beleži poboljšanje zahvaljujući rastu porudžbina iz evrozone, ali smanjenje broja zaposlenih ostaje prioritet

Nemačka automobilska industrija zabeležila je poboljšanje poslovne klime tokom jula, dok indeks koji meri sentiment sektora raste sa minus 21,6 poena u junu na minus 15,6 poena u julu, navodi Institut za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena. Iako su knjige porudžbina u sektoru ponovo počele da se pune, naročito zahvaljujući rastu tražnje iz Nemačke i evrozone, automobilske kompanije i dalje planiraju smanjenje broja zaposlenih u narednim mesecima. Zvanični podaci o novim porudžbinama do maja potvrđuju oporavak, što se posebno vidi u segmentima izvozno orijentisane proizvodnje.

Rast porudžbina iz evrozone i promena očekivanja

Očekivanja kompanija za naredne mesece značajno su se popravila, pa je indeks očekivanja porastao sa minus 30,7 poena u aprilu na gotovo neutralnih minus 0,1 poen u julu. Međutim, trenutna poslovna situacija ostala je na nivou prethodnog meseca, što ukazuje da je oporavak još uvek ograničen. Kao rezultat, i pored bolje perspektive izvoza, nemački proizvođači automobila ostaju oprezni u pogledu zapošljavanja i nastavka investicija u domaće pogone. Stručnjaci iz Minhenskog instituta ističu da bi deo industrije mogao da profitira od rasta ulaganja u evropsku odbranu, jer pojedini proizvođači karoserija, elektronskih sistema i komponenti već isporučuju delove za vojnu industriju.

Planovi za smanjenje broja zaposlenih i širi ekonomski kontekst

Uprkos rastu porudžbina, planovi za smanjenje broja zaposlenih ostaju aktuelni, što potvrđuje i analiza Ifo instituta. Nemačka automobilska industrija se u prethodnim godinama suočavala sa smanjenjem radne snage — za godinu dana, prema ranijim podacima, otpušteno je gotovo 52.000 radnika. Pored toga, zvanični podaci beleže gubitak više od 48.700 radnih mesta u sektoru u pojedinim periodima. Ovakva kretanja posledica su restrukturiranja, ali i prelaska na električne i digitalne tehnologije. Istovremeno, povećana potrošnja za naoružanje u Evropi potencijalno otvara nove prilike za pojedine kompanije, što može biti važan faktor za dalji razvoj sektora. Pored navedenog, industrija se i dalje suočava sa izazovima poput globalne konkurencije, promena u preferencijama potrošača i potrebe za tehnološkom transformacijom.

Uticaj na sektor i dalji izgledi

Uporedo sa tim, rast porudžbina iz Nemačke i evrozone može delimično ublažiti efekat otpuštanja, ali trenutna strategija kompanija ostaje usmerena na optimizaciju troškova i povećanje efikasnosti. Planovi za smanjenje broja zaposlenih, iako ostaju na snazi, mogli bi se prilagoditi u zavisnosti od daljih tržišnih kretanja i potencijalnog rasta investicija u druge sektore, uključujući odbrambenu industriju. Sve ove promene pokazuju da nemačka auto-industrija prolazi kroz fazu oporavka, ali i dalje ostaje izložena izazovima restrukturiranja i potrebe za inovacijama kako bi zadržala konkurentnost na globalnom tržištu.

Pročitaj još

Domaće

Javni dug Srbije dostigao 41,29 milijardi evra, 43,8 odsto BDP krajem juna

Javni dug povećan na 41,29 milijardi evra u junu, blagi rast u odnosu na maj, ali niži udelom u BDP-u nego krajem 2025.

Objavljeno pre

10 minuta

,

avgust 5, 2026

Objavio:

Javni dug Srbije dostigao 41,29 milijardi evra, 43,8 odsto BDP krajem juna

Javni dug povećan na 41,29 milijardi evra u junu, blagi rast u odnosu na maj, ali niži udelom u BDP-u nego krajem 2025.

Javni dug Srbije na kraju juna ove godine iznosio je 41,29 milijardi evra, što predstavlja 43,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovu informaciju objavilo je Ministarstvo finansija. Ključni pokazatelj, javni dug Srbije, beleži blagi rast u apsolutnom iznosu, ali ostaje stabilan u odnosu na veličinu privrede.

Kretanje javnog duga Srbije tokom godine

Na kraju maja javni dug iznosio je 41,14 milijardi evra, odnosno 43,7 odsto BDP-a. To pokazuje da je u periodu od mesec dana došlo do povećanja od 0,15 milijardi evra. Ipak, udeo javnog duga u BDP-u ostao je gotovo nepromenjen. Krajem 2025. godine, javni dug je iznosio 39,34 milijarde evra, što je bilo 44,4 odsto BDP-a. Na taj način, udeo duga u odnosu na BDP beleži blagi pad, dok apsolutni iznos duga raste.

Značaj javnog duga Srbije za ekonomiju

Javni dug Srbije predstavlja ukupne obaveze države prema domaćim i inostranim poveriocima. Udeo duga u BDP-u koristi se kao ključni pokazatelj fiskalne stabilnosti. Kada je taj procenat ispod 60 odsto, u skladu je sa kriterijumima iz Mastrihta koji važe u Evropskoj uniji. Zbog toga, nivo od 43,8 odsto BDP-a ukazuje na održivu poziciju Srbije u poređenju sa mnogim evropskim državama, gde je javni dug često viši. Osim toga, stabilan odnos duga i BDP-a signalizira investitorima i analitičarima da država kontroliše fiskalne rizike.

Istorijsko poređenje i fiskalni kontekst

Uporedo sa tim, poređenje sa krajem 2025. godine pokazuje da, iako je apsolutni iznos javnog duga porastao, relativni udeo u BDP-u je blago smanjen. To može biti posledica rasta privrede ili povoljnijih fiskalnih kretanja. Međutim, održavanje duga na ovom nivou zahteva kontinuiranu pažnju na budžetski deficit i dinamiku javnih investicija. Kao rezultat, fiskalna politika u narednim mesecima biće usmerena na očuvanje stabilnosti i minimizaciju troškova zaduživanja. Ministarstvo finansija nije iznelo nove projekcije, ali aktuelni podaci potvrđuju da Srbija ostaje u okviru međunarodno prihvatljivih granica zaduženosti.

Pročitaj još

Domaće

Komisija za hartije od vrednosti objavila vodič za ulaganje u digitalne tokene

Novi vodič detaljno objašnjava prava investitora i rizike pri kupovini digitalnih tokena u Srbiji

Objavljeno pre

20 minuta

,

avgust 5, 2026

Objavio:

Komisija za hartije od vrednosti objavila vodič za ulaganje u digitalne tokene

Novi vodič detaljno objašnjava prava investitora i rizike pri kupovini digitalnih tokena u Srbiji

Komisija za hartije od vrednosti Srbije objavila je vodič za ulaganje u digitalne tokene, sa ciljem da investitorima pruži jasne informacije o ovom tipu imovine. Vodič je, prema saopštenju Komisije, namenjen svima koji razmatraju ulaganje u digitalne tokene i pokriva ključne aspekte kao što su šta je beli papir, koje su procedure njegovog odobravanja, kao i koja prava investitor može steći kupovinom digitalnog tokena. Pored toga, vodič ističe i najvažnije rizike koji prate ulaganje u digitalne tokene.

Informacije o digitalnim tokenima i pravima investitora

Vodič za ulaganje u digitalne tokene detaljno objašnjava osnovne pojmove i procedure, uključujući pojam „beli papir“ koji predstavlja zvanični dokument sa detaljima o projektu i pravima investitora. Takođe, pojašnjava se šta znači odobrenje ovog dokumenta od strane regulatornog tela i kako to utiče na sigurnost ulaganja. Kao rezultat, investitori dobijaju bolji uvid u svoja prava i obaveze pre nego što ulože sredstva u digitalne tokene.

Rizici ulaganja u digitalne tokene i regulatorni okvir

U vodiču su posebno navedeni rizici povezani sa digitalnim tokenima, uključujući mogućnost gubitka investicije, volatilnost tržišta i moguće regulatorne promene. Komisija za hartije od vrednosti naglašava značaj pravovremenog informisanja i edukacije investitora, s obzirom na specifičnosti digitalne imovine i njenu sve veću zastupljenost na domaćem tržištu. Pored toga, vodič je deo širih aktivnosti Komisije usmerenih na jačanje zaštite investitora u oblasti digitalne imovine. Zbog toga je ovaj dokument važan korak u unapređenju transparentnosti i sigurnosti srpskog tržišta digitalnih tokena. S obzirom na rast interesovanja za digitalnu imovinu, edukacija i informisanost postaju ključni faktori za donošenje odgovornih investicionih odluka.

Digitalni tokeni na domaćem tržištu: značaj i perspektive

Uvođenje vodiča dolazi u trenutku kada je globalna i domaća pažnja usmerena na digitalnu imovinu, a digitalni tokeni postaju sve prisutniji u investicionim portfolijima. U Srbiji je poslednjih godina primećen rast broja projekata koji nude digitalne tokene, dok regulatorni okvir nastoji da prati ove promene i obezbedi adekvatnu zaštitu za sve učesnike tržišta. Kroz ovaj vodič, Komisija za hartije od vrednosti nastoji da poveća transparentnost i smanji rizike za domaće investitore. Kao rezultat toga, očekuje se da će povećana informisanost doprineti većoj stabilnosti i poverenju u sektor digitalne imovine. Iako vodič ne garantuje sigurnost ulaganja, pruža okvir za bolje razumevanje i procenu rizika, što je od ključnog značaja za svakog potencijalnog investitora.

Pročitaj još

U Trendu