Nekadašnji lider Beogradske berze ostao bez državnog udela nakon što je Upravni sud poništio rešenje o preuzimanju
Energoprojekt Holding je ostao bez državnog vlasništva nakon što je država prodala svoj kontrolni udeo od 33,89% akcija. Ova prodaja usledila je svega nekoliko dana nakon odluke Upravnog suda kojom je, posle devet godina, poništeno rešenje Komisije za hartije od vrednosti na osnovu kojeg je sprovedeno neprijateljsko preuzimanje kompanije. Energoprojekt Holding – školski primer zloupotrebe na tržištu akcija – pokazuje složenost procesa vlasničke transformacije na domaćem tržištu kapitala.
Vlasnička transformacija i mesto na berzi
Energoprojekt je osnovan 1951. godine unutar tadašnjeg Ministarstva energetike, a ubrzan razvoj u prvim decenijama omogućio mu je širenje poslovanja i na inostrana tržišta. Osamdesetih godina, kompanija se svrstala među najveće izvođačke i inženjerske firme globalno. U skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji iz 1997. godine, Energoprojekt je 1998. promenio pravni oblik i postao akcionarsko društvo. Veliki broj zaposlenih i penzionera tada je upisao akcije, dok je država zadržala 33,89% kako bi kontrolisala kompaniju.
Akcije Energoprojekta kotiraju se na Beogradskoj berzi od 2001. godine. Kompanija je među prvima uvrštena na A listing (današnji Prime listing) 19. jula 2007. godine. Na tom segmentu tada su bile samo još dve firme: Tigar iz Pirota i Sojaprotein iz Bečeja. Zahvaljujući dobrom korporativnom upravljanju i rezultatima, Energoprojekt je dugo bio simbol berzanskog uspeha. Danas ovaj sistem posluje u oko 15 zemalja sveta.
Sporni proces preuzimanja i sudska odluka
Povezana lica – Napred Razvoj, Montinvest, Jopag, GP Napred i Dobroslav Bojović – tokom više godina su povećavala učešće i prešla kontrolni prag od 25% običnih akcija sa pravom glasa. Umesto oduzimanja prava glasa, Komisija za hartije od vrednosti odobrila je neprijateljsku ponudu za preuzimanje. Nakon završetka tog procesa, ova lica su zajednički stekla 55,61% akcija. Prema Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, obaveza objave ponude nastaje kada pojedinac ili grupa pređe prag od 25% akcija sa pravom glasa. Od tog trenutka do isteka roka ponude, nije dozvoljeno dalje sticanje akcija sa glasačkim pravima. Dodatno, kada je reč o preuzimanju osiguravajućih društava, potrebna je i saglasnost Narodne banke Srbije. U slučaju Energoprojekta, ta saglasnost je izostala, jer je ćerka firma Energoprojekt Garant poslovala u sektoru osiguranja.
Implikacije sudske odluke i izlazak države iz vlasništva
Upravni sud je 26. jula 2026. usvojio tužbu bivšeg menadžmenta, poništivši rešenje Komisije za hartije od vrednosti iz 2017. godine, kojim je odobrena neprijateljska ponuda za preuzimanje. Sudska odluka zasnovana je na tome što je izostala obavezna saglasnost Narodne banke Srbije i što je dovedeno u pitanje pravo glasa po osnovu stečenih akcija. Kao rezultat, država je ubrzo nakon toga prodala svoj udeo od 33,89% i time potpuno izašla iz vlasničke strukture Energoprojekt Holdinga. Ova situacija izaziva zabrinutost u vezi sa zaštitom akcionara, naročito u slučajevima gde Akcionarski fond ubrzava rasprodaju akcija u drugim kompanijama. Iskustvo Energoprojekta otvara pitanje pravne sigurnosti na domaćem tržištu kapitala, kao i buduće uloge države u strateškim firmama.
