Nuklearna elektrana Kozloduj radi normalno, dok Rumunija preusmerava vodu kod Černavode radi stabilnosti
Rekordno nizak Dunav trenutno ugrožava energetsku sigurnost regiona, posebno u Bugarskoj i Rumuniji. Nuklearna elektrana Kozloduj u Bugarskoj nastavlja sa radom bez smetnji, dok Rumunija preduzima vanredne mere kako bi očuvala stabilnost kod Černavode. Bugarska ministarka energetike Iva Petrova izjavila je da timovi u Kozloduju neprekidno prate stanje reke i da postrojenje za sada funkcioniše normalno. Prema njenim rečima, izvoz električne energije iz Bugarske dostiže između 32.000 i 33.000 megavat-sati dnevno. Osim toga, zahvaljujući dobro razvijenim elektroenergetskim vezama sa susednim državama, Bugarska ostvaruje dodatne prihode od izvoza struje.
Izazovi za energetski sektor zbog niskog nivoa Dunava
Iako Kozloduj trenutno nije ugrožen, ekstremno nizak vodostaj Dunava predstavlja ozbiljan izazov za energetski sektor, naročito za nuklearne elektrane koje koriste rečnu vodu za rashladne sisteme. U Rumuniji su nadležne službe pokrenule operaciju preusmeravanja dela toka Dunava ka starom rukavcu Bala, koristeći četiri barže napunjene kamenjem. Svaka barža biće potapana po tri do četiri sata, kako bi se kontrolisano povećao nivo vode ispred nuklearne elektrane Černavoda za nekoliko centimetara. Operacija se sprovodi uz maksimalne mere bezbednosti i pažljivo je tehnički analizirana. Prve dve barže postavljene su 500 metara od ulaza u rukavac, dok su druge dve uzvodno, pod uglom prema toku reke, čime se formiraju veštački pragovi za usmeravanje vode.
Pad nivoa Dunava i mere za skladištenje energije
Prema podacima Nacionalnog instituta za hidrologiju i vodoprivredu Rumunije, protok Dunava na ulazu u zemlju iznosi samo 1.400 kubnih metara u sekundi, što je novi istorijski minimum. Kod Černavode, nivo reke je dodatno opao za dva centimetra i sada iznosi minus 220 centimetara. Hidrolozi prognoziraju moguć dalji pad do minus 230 centimetara do 13. avgusta, uz dnevni pad od jednog do dva centimetra. Kao rezultat toga, energetski sistemi zemalja kroz koje Dunav protiče suočavaju se sa sve većim izazovima, ne samo za elektrane, već i za druge privredne aktivnosti vezane za reku. Bugarska je tokom prethodne godine uvela više od šest gigavata baterijskih sistema za skladištenje energije. Ovi sistemi pomažu tokom jutarnjih perioda najveće potrošnje i omogućavaju veću fleksibilnost mreže. Razvoj skladištenja energije, zajedno sa nuklearnim kapacitetima i regionalnim vezama, doprinosi stabilnosti snabdevanja i izvozu električne energije.
Implikacije za energetsku sigurnost regiona
Rekordno nizak Dunav potvrđuje da energetska sigurnost regiona zavisi i od hidroloških uslova, a ne samo od kapaciteta proizvodnje. Dugotrajne suše i visoke temperature povećavaju potrošnju električne energije, ali i otežavaju rad elektrana koje koriste rečnu vodu za hlađenje. Zbog toga će stanje Dunava narednih dana biti pod stalnim nadzorom energetskih i hidroloških službi u regionu. Dok Bugarska za sada ne očekuje probleme u Kozloduju, Rumunija je već započela intervencije kod Černavode kako bi obezbedila nekoliko centimetara dodatne vode za rad elektrane. Ovakve mere omogućavaju kontinuitet proizvodnje struje, ali pokazuju i ranjivost energetskih sistema u uslovima klimatskih promena.
