Agencija Fič predviđa da će dug bogatih država porasti za 4,2 biliona dolara i dostići 104 odsto globalnog BDP-a
Agencija Fič saopštila je da će dug razvijenih zemalja u 2026. godini porasti za 4,2 biliona dolara (oko 3,6 biliona evra). Ukupan iznos duga razvijenih ekonomija dosegnuće rekordnih 75,8 biliona dolara (oko 65,2 biliona evra). Ovaj nivo duga predstavlja 104 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP), navodi agencija Fič.
Rast deficita i pritisak na javne finansije
Dug razvijenih zemalja bio je pre dve decenije 26 biliona dolara (oko 22,4 biliona evra), odnosno 68 odsto tadašnjeg BDP-a. Sada, zbog trajno visokih budžetskih deficita, geopolitičkih tenzija i većih rashoda, dug kontinuirano raste. Prema proceni agencije Fič, deset najvećih razvijenih ekonomija, uključujući Sjedinjene Američke Države, Japan, Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju, imaće ukupno oko 69 biliona dolara (oko 59,3 biliona evra) duga, što čini 114,5 odsto njihovog zajedničkog BDP-a.
Najveći budžetski deficit u Sjedinjenim Američkim Državama
Sjedinjene Američke Države ove godine beleže najveći budžetski deficit među razvijenim zemljama, koji iznosi 7,8 odsto BDP-a ili 2,5 biliona dolara (oko 2,15 biliona evra). Slede Francuska sa deficitom od pet odsto BDP-a, Velika Britanija sa 4,8 odsto, Nemačka sa 3,7 odsto i Japan sa 3,1 odsto.
Uzroci rasta duga i posledice
Prema navodima agencije Fič, rast javnog duga podstakli su globalna finansijska kriza, dužnička kriza u evrozoni, pandemija kovida, rat u Ukrajini i aktuelni sukob Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Dodatni pritisak na javne finansije stvaraju povećana izdvajanja za odbranu, starenje stanovništva, prilagođavanje klimatskim promenama i rast troškova zaduživanja. Evropske zemlje će, prema procenama, od 2025. do 2029. u proseku povećati izdvajanja za odbranu za 0,6 odsto BDP-a.
Rizici na finansijskim tržištima i buduće projekcije
Fič upozorava da rast duga razvijenih zemalja povećava rizik na finansijskim tržištima. Prinosi na desetogodišnje državne obveznice u najvećim ekonomijama ostali su za 0,51 procentni poen viši nego pre poslednje krize, iako su blago pali posle sukoba SAD i Irana. Do 2030. godine, procenjuje se da bi odnos američkog javnog duga prema BDP-u mogao dostići 131,5 odsto, sa oko 120 odsto koliko se očekuje za 2026. godinu. Japan će i dalje imati najviši odnos duga i BDP-a među razvijenim državama, blizu 192 odsto, uprkos blagom smanjenju.
Veštačka inteligencija i održivost javnog duga
Agencija Fič navodi da razvoj veštačke inteligencije može podstaći privredni rast i dugoročnu održivost javnog duga, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, ističu da istovremeno može doći do većih izdvajanja za socijalnu zaštitu i smanjenja poreskih prihoda, zbog promena na tržištu rada.
Značaj duga razvijenih zemalja za globalnu ekonomiju
Dug razvijenih zemalja ima značajan uticaj na stabilnost globalne ekonomije. Visok nivo duga ograničava manevarski prostor država za fiskalne intervencije u kriznim situacijama. Takođe, povećava se rizik od poremećaja na finansijskim tržištima, što može uticati na troškove zaduživanja i ekonomski rast širom sveta.
