Kompanija menja pravnu formu u DOO, a Centralni registar evidentirao je ispis akcija nominalne vrednosti 200 dinara po akciji

Kluz padobrani povukao je 250.000 akcija sa Beogradske berze ukupne vrednosti 50 miliona dinara. Ova odluka doneta je nakon što je Centralni registar izvršio ispis akcija kao deo prelaska kompanije iz akcionarskog društva u društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO). Nominalna vrednost svake akcije bila je 200 dinara, a ispis je sproveden 24. jula 2026. godine, prema zvaničnoj objavi Centralnog registra.

Povlačenje sa berze i promena pravne forme

Odluka o promeni pravne forme usvojena je na vanrednoj sednici skupštine akcionara Kluz padobrani održanoj 9. jula 2026. Jedini akcionar, ABG Ventures d.o.o. Beograd, odlučio je da kompanija postane društvo sa ograničenom odgovornošću. Prema dokumentaciji koja je objavljena na sajtu kompanije, cilj ove odluke je racionalizacija troškova upravljanja, brže donošenje poslovnih odluka i povećanje fleksibilnosti u upravljanju kapitalom. Kao rezultat, Beogradska berza je ostala bez još jedne kompanije, iako je reč o manjoj firmi u ukupnom portfoliju tržišta kapitala.

Uticaj povlačenja i tržišni kontekst

Promena pravne forme i povlačenje sa berze znače da investitori više neće moći da trguju akcijama Kluz padobrani na otvorenom tržištu. Ova promena dolazi u trenutku kada se na Beogradskoj berzi beleži trend smanjenja broja izlistanih kompanija. S druge strane, kompanije se često odlučuju na ovakve poteze kako bi pojednostavile vlasničku strukturu i smanjile regulatorne troškove. Povlačenje 250.000 akcija ukupne vrednosti 50 miliona dinara predstavlja značajan korak za vlasnika, jer omogućava brže poslovno odlučivanje van javnog tržišta kapitala.

Razlozi za prelazak u DOO i širi značaj

Prelazak iz akcionarskog društva u DOO omogućava kompaniji veću fleksibilnost u upravljanju i niže administrativne troškove. U zvaničnoj odluci, ABG Ventures d.o.o. je naveo da će se ovim potezom omogućiti brže donošenje poslovnih odluka i racionalizacija troškova upravljanja. Takav trend je prisutan i kod drugih kompanija na domaćem tržištu, što ukazuje na šira kretanja u korporativnom sektoru Srbije. U međuvremenu, tržište kapitala suočava se sa izazovima zbog povlačenja kompanija sa berze, čime se smanjuje likvidnost i atraktivnost za nove investitore.

Šta dalje za investitore i tržište kapitala

Povlačenje Kluz padobrani sa Beogradske berze deo je šireg procesa konsolidacije vlasništva i optimizacije poslovanja u Srbiji. Investitori koji su do sada držali akcije ove kompanije više neće imati mogućnost javne trgovine. Ova odluka podseća na aktuelne procese prinudnog otkupa kod drugih kompanija, što može imati dugoročan uticaj na atraktivnost domaćeg tržišta kapitala. Iako ovakve promene često donose koristi za same kompanije kroz smanjenje troškova i veću agilnost, istovremeno predstavljaju izazov za razvoj berzanskog tržišta u Srbiji.

Javne konsultacije o e-otpremnicama i elektronskom fakturisanju traju do 31. jula, privreda i građani mogu slati primedbe

Ministarstvo finansija produžilo je javne konsultacije o e-otpremnicama do 31. jula, dok je maksimalna novčana kazna za kršenje obaveze slanja e-otpremnica utvrđena na 2.000.000 dinara. Konsultacije o izmenama Zakona o elektronskim otpremnicama i Zakona o elektronskom fakturisanju omogućavaju privrednim subjektima, udruženjima građana i ostalima da do kraja meseca dostave svoje predloge, komentare i sugestije. Svi zainteresovani mogu primedbe poslati putem portala eKonsultacije ili na adresu konsultacije.digitalizacija@mfin.gov.rs, što olakšava učešće u procesu.

Novčane kazne i obuhvat e-otpremnica

Nacrt zakona predviđa da će preduzeća koja ne poštuju obavezu slanja elektronskih otpremnica biti kažnjena novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara. Ove propise Ministarstvo finansija uvodi radi preciznijeg praćenja kretanja dobara i jačanja inspekcijskog nadzora. E-otpremnice se odnose na subjekte javnog i privatnog sektora, dok fizička lica koja nisu obveznici poreza na prihod od samostalne delatnosti nisu obuhvaćena novim pravilima. Uporedo sa tim, izmene regulišu procedure slanja, prijema, obrade, odbijanja i prihvatanja elektronskih otpremnica, što treba da unapredi transparentnost i efikasnost.

Konsultacije o elektronskom fakturisanju

Istovremeno, Ministarstvo finansija sprovodi javne konsultacije i o izmenama Zakona o elektronskom fakturisanju. Predstavnici firmi, organizacija i civilnog društva mogu do 31. jula dati mišljenja na predložene izmene. Tekst Nacrta sa svim izmenama i dopunama dostupan je na zvaničnom sajtu ministarstva, a predlozi se mogu dostaviti elektronski ili pisanim putem na adresu ministarstva.

Kroz ove izmene, država nastoji da poboljša elektronske tokove dokumenata, što bi trebalo da doprinese većoj pravnoj sigurnosti i boljoj kontroli prometa dobara. Kao rezultat, očekuje se unapređenje poslovne klime kroz smanjenje administrativnih barijera i efikasniju razmenu informacija između privrede i javnih institucija.

Širi značaj digitalizacije poslovanja

Zbog toga što e-otpremnice postaju obavezne za sve firme, digitalizacija poslovanja u Srbiji dobija dodatni značaj. S druge strane, propisane novčane kazne motivisaće pravna lica da se blagovremeno prilagode novim pravilima. U međuvremenu, stručna javnost ukazuje da transparentno sprovođenje konsultacija može doprineti boljem razumevanju i primeni propisa u praksi. Uvođenje elektronskih otpremnica i elektronskog fakturisanja deo je šire strategije digitalne transformacije, što Srbiju svrstava u red zemalja koje ubrzano modernizuju poslovno okruženje.

Grupa imućnih Britanaca, među kojima su Gari Lineker i Brajan Ino, pozvala vladu da poveća poreze najbogatijima radi pravednije raspodele bogatstva

Britanski milioneri zatražili su da im vlada uvede porez od 2% na bogatstvo iznad 10 miliona funti. U otvorenom pismu upućenom novom premijeru, grupa od 120 najbogatijih građana navela je da povećanje poreza za najbogatije može doprineti stvaranju pravednijeg društva, preraspodeli bogatstva i investicionih kapaciteta. Pismo su potpisali i poznate ličnosti kao što su Gari Lineker, bivši fudbaler, i Brajan Ino, muzički producent.

Porez na bogatstvo iznad 10 miliona funti kao ključna mera

Poziv na uvođenje poreza od 2% na bogatstvo iznad 10 miliona funti istaknut je kao efikasan način za povećanje državnih prihoda bez opterećenja građana sa prosečnim ili ispodprosečnim primanjima. Inicijativu je pokrenula organizacija „Patriotski milioneri“, koja smatra da porez treba da pogodi one čiji prihodi dolaze pretežno od akumuliranog bogatstva, a ne od svakodnevnog rada. „Mi to možemo da priuštimo. Ne govorimo o višim porezima za one koji svakog dana odlaze na posao, već o onima najbogatijima čiji prihodi potiču od bogatstva koje poseduju“, navodi se u pismu.

Reakcije političara i javnosti na zahtev za porez na bogatstvo

Liderka Konzervativne stranke Kemi Badenoh izjavila je da niko ne sprečava bogate da dobrovoljno doniraju novac ili plaćaju veći porez. Prema njenim rečima, svaki pojedinac može uplatiti sredstva direktno u državnu blagajnu koristeći postojeći sistem za donacije. S druge strane, potpisnici pisma naglašavaju da je sistemski porez na bogatstvo efikasniji od pojedinačnih donacija i da bi država na taj način obezbedila stabilan izvor prihoda za javne investicije. „Milioneri su patriote. Volimo ovu zemlju i želimo njen uspeh, ali to zahteva ulaganja, a značajan izvor neiskorišćenog kapitala nalazi se upravo kod nas, u vidu neoporezovanog potencijala“, ističe se u dokumentu.

Istaknuti potpisnici i potencijalni uticaj na poresku politiku

Među potpisnicima nalaze se i Ričard Kertis, scenarista filma Noting Hil, Ijan Greg, bivši generalni direktor kompanije Gregs, škotska spisateljica Val Mekdermid i bivši finansijski trgovac Gari Stivenson. Ovaj zahtev dolazi nakon više sličnih inicijativa poslednjih godina, a nova vlada na čelu sa Endijem Bernamom nije isključila mogućnost uvođenja poreza na bogatstvo. Premijer je, naime, izjavio da će možda biti potrebno „zatražiti malo više“ od najbogatijih u budućnosti.

Kontekst i značaj poreza na bogatstvo u Velikoj Britaniji

Trenutno, građani koji žele mogu dobrovoljno preneti novac ili akcije u državnu blagajnu, ali sistemski porez na bogatstvo nije uveden. Procenjuje se da je Gari Lineker godišnje zarađivao oko 1,3 miliona funti, dok njegovo bogatstvo iznosi 30 miliona funti. Ovakav porez bi, prema predlogu, uticao samo na one čije bogatstvo premašuje 10 miliona funti i tako bi mogao obezbediti značajna sredstva za javne potrebe. Inicijativa za porez na bogatstvo ponovo je pokrenula debatu o socijalnoj pravdi i fiskalnoj odgovornosti najbogatijih slojeva društva.