Grupa imućnih Britanaca, među kojima su Gari Lineker i Brajan Ino, pozvala vladu da poveća poreze najbogatijima radi pravednije raspodele bogatstva

Britanski milioneri zatražili su da im vlada uvede porez od 2% na bogatstvo iznad 10 miliona funti. U otvorenom pismu upućenom novom premijeru, grupa od 120 najbogatijih građana navela je da povećanje poreza za najbogatije može doprineti stvaranju pravednijeg društva, preraspodeli bogatstva i investicionih kapaciteta. Pismo su potpisali i poznate ličnosti kao što su Gari Lineker, bivši fudbaler, i Brajan Ino, muzički producent.

Porez na bogatstvo iznad 10 miliona funti kao ključna mera

Poziv na uvođenje poreza od 2% na bogatstvo iznad 10 miliona funti istaknut je kao efikasan način za povećanje državnih prihoda bez opterećenja građana sa prosečnim ili ispodprosečnim primanjima. Inicijativu je pokrenula organizacija „Patriotski milioneri“, koja smatra da porez treba da pogodi one čiji prihodi dolaze pretežno od akumuliranog bogatstva, a ne od svakodnevnog rada. „Mi to možemo da priuštimo. Ne govorimo o višim porezima za one koji svakog dana odlaze na posao, već o onima najbogatijima čiji prihodi potiču od bogatstva koje poseduju“, navodi se u pismu.

Reakcije političara i javnosti na zahtev za porez na bogatstvo

Liderka Konzervativne stranke Kemi Badenoh izjavila je da niko ne sprečava bogate da dobrovoljno doniraju novac ili plaćaju veći porez. Prema njenim rečima, svaki pojedinac može uplatiti sredstva direktno u državnu blagajnu koristeći postojeći sistem za donacije. S druge strane, potpisnici pisma naglašavaju da je sistemski porez na bogatstvo efikasniji od pojedinačnih donacija i da bi država na taj način obezbedila stabilan izvor prihoda za javne investicije. „Milioneri su patriote. Volimo ovu zemlju i želimo njen uspeh, ali to zahteva ulaganja, a značajan izvor neiskorišćenog kapitala nalazi se upravo kod nas, u vidu neoporezovanog potencijala“, ističe se u dokumentu.

Istaknuti potpisnici i potencijalni uticaj na poresku politiku

Među potpisnicima nalaze se i Ričard Kertis, scenarista filma Noting Hil, Ijan Greg, bivši generalni direktor kompanije Gregs, škotska spisateljica Val Mekdermid i bivši finansijski trgovac Gari Stivenson. Ovaj zahtev dolazi nakon više sličnih inicijativa poslednjih godina, a nova vlada na čelu sa Endijem Bernamom nije isključila mogućnost uvođenja poreza na bogatstvo. Premijer je, naime, izjavio da će možda biti potrebno „zatražiti malo više“ od najbogatijih u budućnosti.

Kontekst i značaj poreza na bogatstvo u Velikoj Britaniji

Trenutno, građani koji žele mogu dobrovoljno preneti novac ili akcije u državnu blagajnu, ali sistemski porez na bogatstvo nije uveden. Procenjuje se da je Gari Lineker godišnje zarađivao oko 1,3 miliona funti, dok njegovo bogatstvo iznosi 30 miliona funti. Ovakav porez bi, prema predlogu, uticao samo na one čije bogatstvo premašuje 10 miliona funti i tako bi mogao obezbediti značajna sredstva za javne potrebe. Inicijativa za porez na bogatstvo ponovo je pokrenula debatu o socijalnoj pravdi i fiskalnoj odgovornosti najbogatijih slojeva društva.

Projekat uključuje 13,3 kilometra nove deonice, dodatna sredstva od Svetske banke i grant EU za tehničku pomoć

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je kredit Bosni i Hercegovini od 60 miliona evra za izgradnju nove deonice puta od Foče do graničnog prelaza Hum prema Crnoj Gori. Ključna investicija u putnu infrastrukturu unaprediće saobraćajnu povezanost regiona i deo je šireg plana za transportnu integraciju Zapadnog Balkana.

Investicija EBRD u put od Foče do granice

EBRD finansira izgradnju 13,3 kilometra nove deonice puta, od mesta Donji Kopilovi kod Foče do graničnog prelaza Hum. Ova trasa ima strateški značaj jer povezuje Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru i deo je buduće evropske transportne mreže TEN-T. Kao rezultat, projekat će olakšati kretanje ljudi, robe i usluga između dve zemlje.

Dodatna sredstva i širi finansijski okvir

Pored sredstava EBRD, projekat će biti podržan i kreditom Svetske banke u iznosu od 39,4 miliona evra. Evropska unija obezbedila je grant od 700.000 evra za tehničku pomoć i izradu studije izvodljivosti. Ukupna vrednost angažovanih sredstava pokazuje koordinisanu podršku međunarodnih finansijskih institucija za razvoj infrastrukture u regionu. Takođe, projekat je deo šire investicije koja uključuje obnovu i izgradnju dodatnih deonica puta, kao i novi most preko reke Tare dužine oko 380 metara.

Uticaj na bezbednost i regionalnu integraciju

Postojeći put od Foče prema Crnoj Gori prolazi kroz zahtevne planinske predele i često je izložen rizicima od klizišta i poplava. Nova deonica bi, prema navodima EBRD, trebalo da donese veću bezbednost i otpornost infrastrukture na ekstremne vremenske uslove. Time se povećava pouzdanost saobraćaja, što je ključno za regionalnu ekonomiju i investitore.

Širi značaj investicije EBRD

EBRD je do sada u Bosni i Hercegovini uložila više od 3,5 milijardi evra kroz projekte usmerene na razvoj privatnog sektora, održivu infrastrukturu i energetsku tranziciju. Ova nova investicija u put od Foče do granice dodatno potvrđuje strateški pristup banke u podršci regionalnoj povezanosti i ekonomskom rastu. S obzirom na izazove koje donose klimatske promene i potrebu za modernizacijom infrastrukture, ovakvi projekti imaju dugoročne pozitivne efekte na privredu i društvo.

Rast zarada u Srbiji premašio 6% realno, razlika u proseku i medijani pokazuje širu ekonomsku sliku regiona

Republički zavod za statistiku saopštio je da su plate u Srbiji porasle 6,2 odsto realno u maju 2026. godine. Prosečna neto zarada iznosila je 118.398 dinara (1.008 evra), dok je medijalna neto zarada za maj dostigla 93.277 dinara, odnosno 795 evra. Ovi podaci potvrđuju da je rast plata u Srbiji nastavljen, ali i da postoji razlika između prosečnih i medijalnih primanja.

Detaljni podaci o rastu plata u Srbiji

U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečna bruto zarada za maj 2026. godine veća je nominalno 9,8 odsto, a realno 6,1 odsto. Prosečna neto zarada porasla je 9,9 odsto nominalno, odnosno 6,2 odsto realno. U periodu januar-maj 2026. godine, rast bruto zarada iznosio je 11,1 odsto nominalno, odnosno 8,0 odsto realno. Neto zarada u istom periodu povećana je 11,3 odsto nominalno i 8,2 odsto realno.

Poređenje plata u regionu i značenje medijalne zarade

Medijalna zarada prikazuje vrednost ispod i iznad koje je tačno polovina zaposlenih, što je realnija slika od proseka. U Srbiji je u maju medijalna neto plata bila 795 evra, dok je u Hrvatskoj iznosila 1.324 evra. Hrvatska statistika navodi da je tamo prosečna neto plata u maju bila 1.552 evra, uz realni rast od 1,7 odsto na godišnjem nivou. U Crnoj Gori je za isti mesec prosečna neto zarada iznosila 1.033 evra, što predstavlja realan pad od 1,7 odsto međugodišnje. Bruto plata u Crnoj Gori bila je 1.234 evra.

Analiza razlika između prosečne i medijalne zarade

Razlika između prosečne i medijalne zarade ukazuje na to da značajan deo zaposlenih u Srbiji prima platu ispod proseka. Pre svega, prosečna zarada često je viša zbog uticaja visokih plata u pojedinim sektorima ili regionima. S druge strane, medijalna zarada preciznije osvetljava koliko zapravo prima većina zaposlenih. Ovakve razlike se beleže i u drugim državama regiona, što je važno za širu ekonomsku analizu.

Uticaj rasta plata u Srbiji na privredu i širi region

Povećanje zarada u Srbiji ima direktan uticaj na potrošnju i standard građana. Takođe, poređenje sa Hrvatskom i Crnom Gorom pokazuje da Srbija i dalje zaostaje po visini plata u odnosu na Hrvatsku, ali beleži stabilan rast. S druge strane, Crna Gora u poslednjem periodu beleži realan pad zarada. Ovi trendovi odražavaju različite ekonomske politike i tržišna kretanja u regionu, ali i izazove sa kojima se suočavaju radnici.

Zaključak: rast plata i izazovi za budućnost

Podaci Republičkog zavoda za statistiku za maj 2026. godine ukazuju na nastavak pozitivnih kretanja kada su u pitanju rast plata u Srbiji. Međutim, razlika između prosečne i medijalne zarade ostaje izazov za ekonomske politike koje bi trebalo da podstaknu ravnomerniju raspodelu prihoda. Kao rezultat, dalji rast plata zavisiće od ukupnog privrednog rasta i strukturnih reformi na tržištu rada.