Prihodi budžeta premašili očekivanja, dok su rashodi za zaposlene i kapitalne izdatke ostali kontrolisani, navodi Ministarstvo finansija
Republika Srbija zabeležila je deficit budžeta Srbije u prvom polugodištu od 51,6 milijardi dinara. Ovaj rezultat je bolji od plana za 96,8 milijardi dinara, jer je budžetom bio predviđen deficit od 148,4 milijarde dinara. Ministarstvo finansija saopštilo je ove podatke za prvih šest meseci ove godine.
Deficit budžeta Srbije i struktura prihoda
U junu je ostvaren suficit od 48,1 milijardu dinara. Prihodi su iznosili 276,9 milijardi dinara. Najveći deo prihoda čine poreski prihodi, koji su dostigli 233,2 milijarde dinara. Prihodi od PDV-a su bili 93,4 milijarde dinara, dok je porez na dobit doneo budžetu 74,8 milijardi dinara.
Prihod od akciza iznosio je 43,4 milijarde dinara. Neporeski prihodi su ostvareni u iznosu od 42 milijarde dinara. Priliv od donacija bio je 1,7 milijardi dinara. Kao rezultat toga, ukupni prihodi su premašili očekivanja, što je pozitivno uticalo na deficit budžeta Srbije.
Rashodi i fiskalni pokazatelji
Rashodi su iznosili 228,8 milijardi dinara u junu. Rashodi za zaposlene bili su 55,6 milijardi dinara, dok su kapitalni izdaci dosegnuli 41,2 milijarde dinara. Transferi za obavezno socijalno osiguranje, uključujući Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Nacionalnu službu za zapošljavanje i Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, iznosili su 30,7 milijardi dinara. Takođe, rashodi za isplatu subvencija bili su 28,8 milijardi dinara, dok su rashodi za robu i usluge iznosili 21 milijardu dinara.
Na nivou sektora države, u prvoj polovini godine ostvaren je fiskalni deficit od 55,8 milijardi dinara. Primarni fiskalni suficit iznosio je 31,4 milijarde dinara, navodi Ministarstvo finansija.
Analiza rezultata i širi ekonomski kontekst
Smanjenje deficita budžeta Srbije u odnosu na planirani nivo rezultat je viših prihoda i kontrolisanih rashoda. Važno je istaći da je naplata PDV-a i poreza na dobit bila ključna za ovakav rezultat. Uporedo sa tim, rashodi za zaposlene i kapitalne investicije ostali su u okvirima planiranih iznosa.
Deficit budžeta Srbije ima direktan uticaj na fiskalnu stabilnost zemlje. Fiskalni deficit predstavlja razliku između ukupnih prihoda i rashoda države. Kada su prihodi veći od rashoda, nastaje suficit, dok je deficit znak potrebe za dodatnim zaduživanjem ili restriktivnijom potrošnjom. U ovom slučaju, deficit je niži od plana, što pozitivno utiče na ocenu finansijske discipline.
Kao rezultat toga, bolji fiskalni pokazatelji mogu doprineti povoljnijim uslovima zaduživanja na međunarodnom tržištu. Takođe, održavanje deficita budžeta Srbije ispod planiranog nivoa šalje pozitivan signal investitorima i međunarodnim institucijama.
Sektor socijalnog osiguranja i nastavak fiskalne politike
Rashodi za socijalno osiguranje i subvencije ostali su stabilni tokom prvih šest meseci. To pokazuje da država nastavlja da podržava ključne socijalne fondove bez prekoračenja budžeta.
Izveštaji Ministarstva finansija ukazuju na to da je fiskalna politika u prvoj polovini godine bila usmerena na očuvanje stabilnosti i kontrolu troškova. Takođe, struktura prihoda i rashoda ukazuje na nastavak trenda fiskalne odgovornosti, što je važno za održivi ekonomski rast.
