Privatna kompanija preuzela dostavu pisama nakon gašenja nacionalnog operatora, 271.000 građana pogođeno ukidanjem javne usluge
Danska je postala prva država Evropske unije koja je ugasila javnu poštansku službu. Gašenje nacionalnog poštanskog operatora dovelo je do ukidanja 1.500 radnih mesta i ukidanja tradicionalne dostave pisama na svaku adresu. Sada dostavu pisama u Danskoj obavlja privatna logistička kompanija sa monopolom nad ključnom infrastrukturom. Kao rezultat toga, cene su značajno porasle, a najviše su pogođeni građani, posebno 271.000 ljudi koji nisu uključeni u digitalnu komunikaciju i zavise od fizičkih pisama.
Uticaj ukidanja javne poštanske službe na tržište
Ova odluka ima velike posledice za tržište poštanskih usluga. Prethodno je postojala tzv. obaveza univerzalne usluge, što je značilo da su svi građani imali pravo na pristupačnu dostavu pisama i paketa. Ovaj model je omogućavao da i ruralna područja dobijaju istu uslugu kao i gradski centri, uz ravnomernu raspodelu troškova. Međutim, posle liberalizacije tržišta koja je u EU započela 2008. godine, javne pošte su pod pritiskom. U Danskoj su, osim gubitka poslova, posledice vidljive u rastu cena i smanjenju dostupnosti usluge. S druge strane, privatne kompanije često preuzimaju najprofitabilnije gradske rute, dok javnim službama ostaju manje isplative oblasti.
Rastuća fragmentacija tržišta i izazovi gig ekonomije
Fragmentacija tržišta postala je izraženija pojavom platformi i dostavnih servisa zasnovanih na gig ekonomiji. Ove platforme često izbegavaju tradicionalne poštanske propise i fokusiraju se na profitabilna tržišta. Poštanske službe suočavaju se sa nelojalnom konkurencijom, jer privatni operateri koriste javnu infrastrukturu ali ne doprinose njenom održavanju. Pored toga, radnici u gig ekonomiji često rade u nesigurnim uslovima, sa niskim platama i bez adekvatne zaštite. Na taj način, lokalne zajednice u ruralnim oblastima ostaju bez osnovnih usluga, dok radnici snose najveći teret promena na tržištu.
Budućnost poštanskih usluga u Evropskoj uniji
Evropska komisija priprema predlog „EU Delivery Act“ koji bi trebalo da redefiniše regulativu u sektoru. Sindikati koji okupljaju 1,8 miliona poštanskih radnika u EU upozoravaju da je neophodno očuvati javni interes i obaveznu univerzalnu uslugu. Oni smatraju da bi svi operateri trebalo da podležu istim pravilima i da poštanske mreže ostanu javno dobro, posebno zbog sve većeg značaja dostave paketa u savremenoj ekonomiji. Organizacija UNI Europe naglašava da su poštanske mreže građene javnim ulaganjima i da predstavljaju ključnu logističku infrastrukturu za sve građane Evrope. Odluka Evropske komisije o novim pravilima očekuje se naredne godine, a ona će odrediti da li će poštanske usluge ostati javna usluga ili će tržište potpuno preći u ruke privatnih kompanija.
