Evropska komisija izrekla dve nove kazne Guglu, ukupne obaveze prelaze 10 milijardi evra u poslednjih pet godina

Google, američka tehnološka kompanija, suočio se sa novim finansijskim sankcijama u Evropskoj uniji. Evropska komisija je izrekla dve kazne u ukupnom iznosu od 890 miliona evra zbog kršenja Zakona o digitalnim tržištima (DMA). Ključni razlog su nepravilnosti koje je Google napravio favorizovanjem svojih usluga na pretraživaču i ograničavanjem korisnika da pronađu jeftinije alternative van prodavnice Google Play.

Detalji kazni za kršenje pravila digitalnog tržišta

Prva kazna iznosi 460 miliona evra i odnosi se na praksu u kojoj je Google davanjem prednosti sopstvenim servisima za kupovinu, hotele, transport i sportske rezultate narušio ravnopravnu tržišnu utakmicu. Istraga Evropske komisije pokazala je da su njegovi servisi imali napredne filtere i vizuelne prednosti u odnosu na konkurenciju. Druga kazna, vredna 430 miliona evra, izrečena je jer je Google sprečavao programere aplikacija da korisnicima nude informacije o jeftinijim opcijama izvan Google Play prodavnice. Komisija je posebno ukazala na prekomerne naknade koje su naplaćivane programerima, što je ocenjeno kao protivno zakonodavstvu Evropske unije.

Obaveze i rokovi koje je Evropska komisija postavila Guglu

Pored novčanih kazni, Evropska komisija je naložila Google-u da odmah obustavi sve sporne prakse. Kompanija mora da omogući ravnopravan i nediskriminatoran tretman svim servisima na svom pretraživaču, kao i da programerima da punu tehničku i ugovornu slobodu za promociju svojih proizvoda i sklapanje ugovora direktno sa korisnicima, izvan zvanične prodavnice aplikacija. Google ima rok od 60 dana da potpuno uskladi svoje poslovanje sa ovim odlukama. Ukoliko to ne učini, suočava se sa dodatnim kaznama koje mogu dostići i do pet odsto ukupnog godišnjeg prometa na globalnom nivou.

Istorija kazni i rast obaveza Google-a u EU

Evropska komisija je u septembru 2025. godine već kaznila Google sa 2,95 milijardi evra zbog narušavanja konkurencije u industriji oglasne tehnologije. Tada je utvrđeno da je kompanija davala prednost sopstvenoj berzi oglasa (AdX) i alatima za kupovinu oglasa, čime je ugrozila poziciju rivala. Prethodno, izrečene su i kazne od 4,1 milijardu evra za Android i 2,42 milijarde evra za uništavanje konkurencije u pretraživačima za kupovinu. U periodu između 2017. i 2019. godine, Google je sankcionisan sa ukupno 8,03 milijarde evra kroz slučajeve Google Shopping, Android i AdSense. Poslednjih pet godina obeležili su i žalbeni postupci, ali su obaveze kompanije prema Evropskoj uniji sada premašile 10 milijardi evra. Ove kazne daleko prevazilaze finansijske sankcije izrečene drugim tehnološkim gigantima, poput Apple-a, Meta-e i Microsoft-a.

Implicacije za digitalno tržište i konkurenciju

Odluke Evropske komisije imaju za cilj da obezbede ravnopravnu konkurenciju i spreče tehnološke gigante da zloupotrebljavaju dominantnu poziciju na tržištu. Zakon o digitalnim tržištima (DMA) definiše jasna pravila za platforme sa velikim brojem korisnika i značajnim tržišnim uticajem. Kao rezultat, Google se nalazi pod pojačanim nadzorom evropskih regulatora. Pre svega, kompanija mora promeniti strategiju poslovanja u regionu kako bi izbegla nove sankcije i dodatne troškove. Ove mere šalju jasnu poruku svim tehnološkim kompanijama o ozbiljnosti evropskog pristupa regulaciji digitalnog tržišta.

Tržište automobila zabeležilo 1,41 milion registracija u junu, kineski brendovi povećali udeo na 5,4 odsto

Prodaja automobila u Evropi zabeležila je značajan rast u junu, uz povećanje broja novih registracija za 13 odsto, na ukupno 1,41 milion vozila. Najvažniji pokretač ovog trenda predstavljaju električna vozila na baterije (BEV), čija je prodaja porasla 51 odsto, saopštilo je Evropsko udruženje proizvođača automobila (ACEA). Ovaj segment sada zauzima više od trećine celokupnog tržišta automobila, što ukazuje na ubrzanu tranziciju ka održivijoj mobilnosti.

Rast električnih vozila i tržišni udeli

Francuska i Nemačka, kao dva najveća tržišta električnih vozila u regionu, predvodile su rast zahvaljujući novim državnim podsticajima. Sve zemlje, osim Poljske, zabeležile su rast prodaje električnih automobila. Tržišni udeo kineskih brendova, kao što su BYD i MG, dostigao je 5,4 odsto u junu, naspram prošlogodišnjih 3,4 odsto. U Velikoj Britaniji, registracije modela BYD i MG povećane su za više od trećine, pokazuju podaci Društva proizvođača i trgovaca automobila.

Uticaj konkurencije i reakcija evropskih proizvođača

Nagli rast električnih automobila predstavlja izazov za evropske proizvođače, među kojima su Volkswagen AG i Stellantis NV. Ove kompanije sprovode restrukturiranje kako bi odgovorile na konkurenciju iz Kine i povećale efikasnost poslovanja. Istovremeno, kineski proizvođači automobila proširuju svoju prisutnost u Evropi otvaranjem lokalnih proizvodnih pogona, poput fabrike BYD-a u Mađarskoj. Ovakvi potezi dodatno pojačavaju konkurenciju i vrše pritisak na cene automobila.

Prilagođavanje tržišnim promenama i planovi za budućnost

Evropski proizvođači automobila, poput Volkswagen-a, razmatraju značajne mere smanjenja troškova. Planiraju ukidanje do 100.000 radnih mesta i zatvaranje do četiri fabrike u Nemačkoj. Takođe, planiraju da prepolove broj modela sa trenutnih 150. Slične aktivnosti sprovode i BMW, Mercedes-Benz i Renault, koji traže načine za dodatno povećanje efikasnosti. U međuvremenu, domaći proizvođači automobila suočavaju se sa visokim troškovima i smanjenjem prodaje na kineskom tržištu, što dodatno komplikuje poslovanje.

Finansijski rezultati Tesle i globalni trendovi

Tesla, američka kompanija za električna vozila, ostvarila je prihod od 28,2 milijarde dolara u drugom kvartalu 2026. godine, što predstavlja rast od 26 odsto. Međutim, zarada po akciji pala je na 0,33 dolara, dok je slobodni novčani tok iznosio minus 1,1 milijardu dolara. Prosečna prodajna cena vozila smanjena je zbog ukidanja skupljih modela i fokusa na jeftinija električna vozila. Operativni rashodi porasli su za 47 odsto, a ukupna investiciona ulaganja dostigla su 5,8 milijardi dolara. Ove promene rezultat su strateške odluke da se poslovanje usmeri prema razvoju veštačke inteligencije, autonomnih taksija i robotike.

Širi značaj rasta prodaje automobila u Evropi

Rast prodaja automobila u Evropi, posebno električnih vozila, predstavlja olakšanje za domaće proizvođače, koji se suočavaju sa izazovima na globalnom tržištu. Takav trend istovremeno podstiče inovacije i prilagođavanje poslovnih modela, uz jačanje konkurencije i snižavanje cena za potrošače. Očekuje se da će lokalizacija proizvodnje i dalje oblikovati tržište automobila u Evropi, dok će ekonomski pritisci nastaviti da utiču na strategije svih učesnika.

Opoziv obuhvata vozila proizvedena od 2. februara 2024. do 13. novembra 2025. godine, NEPRO izdao hitno upozorenje

Citroen je pokrenuo opoziv popularnog kombija jumper zbog problema sa softverom pokazivača pravca. Ovaj opoziv, prema saopštenju Nacionalne organizacije za bezbednost proizvoda (NEPRO), obuhvata vozila proizvedena u periodu od 2. februara 2024. do 13. novembra 2025. godine. Opoziv je pokrenut jer softver vozila ne prepoznaje kvar na migavcima, što znači da vozač ne dobija upozorenje kada sijalica pregori.

Softverski nedostatak povećava rizik u saobraćaju

U saopštenju NEPRO se navodi da zbog ovog softverskog nedostatka vozači modela jumper mogu nesvesno upravljati vozilom bez ispravnog signaliziranja promene pravca. To direktno utiče na bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Kao rezultat, smanjuje se mogućnost pravovremene reakcije drugih vozača i povećava rizik od saobraćajnih nezgoda. Opoziv vozila, prema navodima organizacije, sprovodi se kako bi se sprečile moguće povrede i materijalna šteta.

Detalji opoziva i uticaj na tržište komercijalnih vozila

Vozila citroen jumper proizvedena između 2. februara 2024. i 13. novembra 2025. godine moraju hitno na servisni pregled. Na tim vozilima softver ne signalizira kvar na migavcima, što je neophodna funkcija za bezbedno upravljanje. S obzirom na to da je model jumper čest izbor prevoznika i malih preduzeća, ovaj opoziv ima značajan uticaj na tržište komercijalnih vozila. Osim toga, ovaj slučaj ukazuje na važnost softverske podrške u savremenim vozilima i potrebu za stalnim nadzorom funkcionalnosti sigurnosnih sistema.

Regulatorna reakcija i širi kontekst povlačenja proizvoda

Opoziv citroen jumper kombija deo je šireg trenda povećane kontrole kvaliteta i bezbednosti proizvoda na tržištu motornih vozila. U poslednje vreme, NEPRO je izdao više sličnih upozorenja i za druge brendove, što pokazuje rastuću pažnju regulatora prema sigurnosti putnika. S druge strane, proizvođači sve češće sprovode preventivne mere kako bi izbegli posledice po reputaciju i troškove naknadnih popravki. Povlačenje proizvoda, kao što je ovaj slučaj, može privremeno uticati na poslovanje distributera i servisera, ali dugoročno doprinosi povećanju poverenja potrošača u brend.

Obaveze vlasnika i važnost bezbednosti signalizacije

Vlasnici obuhvaćenih vozila obavezni su da kontaktiraju ovlašćene servise radi besplatnog pregleda i ažuriranja softvera. Pravilno funkcionisanje signalizacije je ključno za bezbedno odvijanje saobraćaja, a nedostatak upozorenja o kvaru može dovesti do ozbiljnih posledica. Pre svega, u slučaju pregorevanja sijalice, vozač neće biti svestan da drugi učesnici u saobraćaju nisu obavešteni o njegovim namerama, čime se povećava rizik od sudara. Zbog toga je brza reakcija svih korisnika modela jumper od suštinske važnosti za očuvanje bezbednosti na putevima.