Connect with us

Domaće

Centar za politike emancipacije izračunao: Plata za život dostiže 154.740 dinara, jaz sa minimalcem ostaje

Minimalna zarada u Srbiji pokriva tek 42 odsto plate za život, a najavljeno povećanje i dalje ne dostiže granicu dostojanstvenog života

Objavljeno pre

3 sata

,

Centar za politike emancipacije izračunao: Plata za život dostiže 154.740 dinara, jaz sa minimalcem ostaje Foto Izvor: Pexels / Timur Weber

Minimalna zarada u Srbiji pokriva tek 42 odsto plate za život, a najavljeno povećanje i dalje ne dostiže granicu dostojanstvenog života

Centar za politike emancipacije (CPE) objavio je da plata za život u Srbiji za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara. Ova cifra, prema CPE, predstavlja iznos potreban za pokrivanje osnovnih socijalnih i egzistencijalnih potreba radnika i njihovih porodica. Izračun je sproveden na osnovu inflatornih kretanja tokom 2025. godine i definicije minimalne zarade iz Zakona o radu i standarda Međunarodne organizacije rada.

Jaz između minimalne zarade i plate za život

Aktuelna minimalna zarada u Srbiji iznosi 65.000 dinara. To je dovoljno za pokrivanje svega 42 odsto iznosa koji predstavlja plata za život, saopštio je CPE. S druge strane, Vlada Republike Srbije najavljuje da bi od januara 2027. godine minimalna zarada mogla dostići 70.000 dinara. Međutim, ni to povećanje ne bi obezbedilo dostojanstven život za tročlano domaćinstvo, jer je prag rizika od siromaštva za 2025. godinu iznosio 82.213 dinara. Stoga, minimalna zarada ostaje ispod nivoa neophodnog za život bez siromaštva. Prema saopštenju CPE, minimalna primanja i dalje održavaju radnike i njihove porodice u stanju siromaštva, iako se jaz između minimalca i plate za život postepeno smanjuje.

Potreba za razvojem politike plate za život

CPE naglašava da je potrebno sistemsko određivanje plate za život i razvojne politike koje će omogućiti dostojanstvenu zaradu svim građanima. „Svako povećanje minimalnih zarada treba gledati kao pozitivnu tendenciju, ali treba imati u vidu da su te zarade i dalje daleko od iznosa koji je potreban za dostojanstven život“, ističe se u saopštenju CPE. Takođe, podsećaju da zakonski okvir predviđa da minimalna primanja treba da garantuju život dostojan čoveka, ali praksa pokazuje drugačije.

Međunarodni kontekst i inicijative sindikata

Obračun plate za život rađen je prema metodologiji međunarodne mreže Clean Clothes Campaign. Ova mreža okuplja organizacije i sindikate širom sveta i bori se za bolje uslove rada, posebno u tekstilnoj industriji. Deklaraciju o plati za život, prema navodima iz saopštenja, potpisale su četiri sindikalne centrale, više od dvadeset organizacija i 3.000 ljudi. Dokument je javno dostupan na sajtu platazazivot.rs. Na ovaj način, CPE i partnerske organizacije nastavljaju da insistiraju na sistemskim promenama koje bi omogućile prelazak sa preživljavanja na dostojanstven život za sve radnike u Srbiji.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Nemačke kompanije predviđaju pad plata za manje iskusne radnike zbog AI primene

Polovina firmi očekuje smanjenje zarada za početnike kroz pet godina, a AI ulazi u svakodnevno poslovanje

Objavljeno pre

14 minuta

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Nemačke kompanije predviđaju pad plata za manje iskusne radnike zbog AI primene – pad plata zbog veštačke inteligencije

Polovina firmi očekuje smanjenje zarada za početnike kroz pet godina, a AI ulazi u svakodnevno poslovanje

Institut za ekonomska istraživanja iz Minhena objavio je da mnoge kompanije u Nemačkoj očekuju pad plata zbog veštačke inteligencije u narednih pet godina. U junskom istraživanju, sprovedenom među više od 3.000 firmi koje već koriste AI, oko polovine anketiranih najavilo je da će zarade radnika sa manje iskustva opasti. Istovremeno, 40 odsto kompanija smatra da će napredak veštačke inteligencije umanjiti plate i zaposlenima sa višegodišnjim iskustvom.

Uticaj veštačke inteligencije na tržište rada i plate

Najveći pritisak na zarade očekuje se kod manje iskusnih i slabije kvalifikovanih radnika. Osim toga, kompanije su navele da AI može da smanji potražnju za početničkim pozicijama. S druge strane, kod visokoobrazovanih i iskusnijih zaposlenih, veštačka inteligencija se doživljava kao faktor koji može povećati njihovu vrednost na tržištu i uvećati zarade. Kao rezultat, promena u strukturi plata može povećati jaz između različitih grupa zaposlenih.

Rasprostranjenost AI i promene u poslovanju nemačkih firmi

Prema odvojenom istraživanju Ifo instituta, više od polovine kompanija u Nemačkoj već koristi veštačku inteligenciju u svakodnevnom poslovanju. Godinu dana ranije, taj procenat iznosio je oko 41 odsto. Stopa uvođenja AI tehnologija raste i prelazi iz eksperimentalne u operativnu fazu u sve više sektora. Zbog toga se očekuju značajne promene u organizaciji rada i strukturi poslova. Uporedo sa tim, tržište rada u Nemačkoj se prilagođava novim zahtevima koje donosi digitalizacija i automatizacija procesa.

Perspektive i izazovi za nemačke radnike

Kompanije očekuju da će veštačka inteligencija imati najjači uticaj na pozicije koje zahtevaju rutinske zadatke i manji stepen specijalizacije. Zaposleni sa nižim nivoom obrazovanja i manje radnog iskustva mogu se suočiti sa većim rizikom od smanjenja plata ili gubitka posla. Pored toga, firme razmatraju mogućnosti za prekvalifikaciju i dodatnu edukaciju radne snage kako bi odgovorile na nove izazove. Ipak, stručnjaci ukazuju da se tržište rada menja brže nego ikada, te će fleksibilnost i kontinuirano učenje biti ključni faktori za dugoročnu sigurnost zaposlenih.

Pročitaj još

Domaće

Minimalna zarada u Srbiji: Vlada predlaže 70.000 dinara, sindikati traže 650 evra

Pregovori o minimalnoj zaradi za 2027. godinu bez dogovora, konačna odluka očekuje se na sednici Socijalno-ekonomskog saveta

Objavljeno pre

2 sata

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Minimalna zarada u Srbiji: Vlada predlaže 70.000 dinara, sindikati traže 650 evra

Pregovori o minimalnoj zaradi za 2027. godinu bez dogovora, konačna odluka očekuje se na sednici Socijalno-ekonomskog saveta

Vlada Srbije predložila je povećanje minimalne zarade na 70.000 dinara (oko 600 evra), dok sindikati insistiraju na iznosu od 650 evra. Na drugom sastanku pregovaračkog tima za utvrđivanje minimalne zarade, koji je održan danas, ponovo nije postignut dogovor. Sastanak Socijalno-ekonomskog saveta, na kome se očekuje dalja rasprava o minimalna zarada u Srbiji, zakazan je za utorak, 18. avgusta.

Predlozi i zahtevi u pregovorima

Prema izjavi Dragana Todorovića iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, vlada je predložila povećanje minimalne zarade od 9,2 odsto, odnosno sa 371 dinar po satu na 405 dinara po satu. Takva korekcija bi minimalnu mesečnu zaradu podigla na oko 70.000 dinara, što je približno 600 evra. Pored toga, Todorović je naglasio da sindikati zahtevaju da minimalac iznosi 650 evra, ukazujući na rast životnih troškova. Rad Radne grupe, u kojoj učestvuju predstavnici vlade, sindikata i Unije poslodavaca, danas je zaključen bez konačne odluke.

Dalji koraci i implikacije za radnike

Konačno rešenje minimalne zarade očekuje se tokom naredne sedmice, kada će socijalni partneri pokušati da postignu dogovor o procentu povećanja. Ukoliko konsenzus izostane, vlada Srbije će samostalno utvrditi iznos minimalca za 2027. godinu. Pre svega, značaj ovih pregovora ogleda se u tome što prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali ističe kako je trenutna minimalna zarada 65.554 dinara (551 evro), te da prvi put minimalna potrošačka korpa može biti pokrivena minimalnom zaradom. Takođe, pregovori o minimalnoj ceni rada za narednu godinu zvanično su otpočeli 10. avgusta.

Širi ekonomski kontekst i značaj minimalca

U međuvremenu, minimalna zarada ima značajan uticaj na standard zaposlenih sa najnižim primanjima u Srbiji. Minimalna plata je često referentna tačka za druge zarade u privredi, kao i za poreske i socijalne politike. Pored toga, dogovor između vlade, sindikata i poslodavaca šalje signal celokupnom tržištu rada i ima direktan uticaj na domaću potrošnju. S obzirom na to da sindikati traže rast minimalca do 650 evra, dok vlada nudi 70.000 dinara, razlika u zahtevima ukazuje na postojeće izazove u usklađivanju interesa različitih partnera. Na kraju, odluka o minimalnoj zaradi za 2027. godinu imaće dugoročan uticaj na položaj zaposlenih, konkurentnost privrede i stabilnost socijalnog dijaloga.

Pročitaj još

Domaće

Prirodna i organska kozmetika iz Srbije proizvela 2,5 miliona jedinica u 2025.

Mikro kompanije čine 84,1 odsto sektora, sa 79 procenata zaposlenih žena, pokazuje analiza Privredne komore Srbije

Objavljeno pre

2 sata

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Prirodna i organska kozmetika iz Srbije proizvela 2,5 miliona jedinica u 2025.

Mikro kompanije čine 84,1 odsto sektora, sa 79 procenata zaposlenih žena, pokazuje analiza Privredne komore Srbije

Prirodna i organska kozmetika iz Srbije beleži snažan rast i globalni potencijal, prema najnovijoj analizi Privredne komore Srbije (PKS). Tokom 2025. godine, domaće kompanije proizvele su 2,5 miliona jedinica ovih proizvoda i razvile 308 formulacija, dok gotovo 20 odsto proizvođača redovno izvozi na svetska tržišta. U sektoru dominiraju mikro kompanije, koje čine 84,1 odsto ukupnog broja, a čak 79 procenata zaposlenih su žene, što ovaj segment čini primerom uspešnog ženskog preduzetništva. Ove podatke objavila je Služba za organsku proizvodnju PKS-a, navodeći da se sektor razvija na osnovu domaćih sirovina, stručnog znanja i preduzetničke inicijative.

Struktura sektora i potencijal za rast

Analiza PKS-a obuhvatila je proizvođače kozmetike na bazi prirodnih sastojaka, a podaci su prikupljeni anketiranjem i terenskim posetama. Do sada je anketom obuhvaćena polovina identifikovanih proizvođača, dok se terenske posete nastavljaju radi potpune slike sektora. Kompanije su razvrstane po poslovnim modelima: proizvođači gotovih proizvoda, prerađivači sirovina, integrisani proizvođači koji sami uzgajaju i prerađuju sirovine, kao i kreatori robnih marki. Takvo detaljno sagledavanje omogućava da se bolje identifikuju potrebe sektora i usmeri podrška. Pre svega, cilj je jačanje kapaciteta, konkurentnosti i međunarodne pozicije domaćih proizvođača.

Žensko preduzetništvo i izvozna orijentacija

Osim toga, udeo žena u sektoru ostaje značajan, sa 79 procenata zaposlenih, što dodatno naglašava važnost podrške ženskom preduzetništvu. „Takvo sagledavanje omogućava da se obuhvati ceo lanac vrednosti – od uzgoja biljaka i prerade sirovina do gotovog proizvoda – i da se podrška usmeri prema specifičnim potrebama kompanija. Cilj je jačanje njihovih kapaciteta, konkurentnosti i mogućnosti za rast“, izjavila je Ivana Slijepčević iz Službe za organsku proizvodnju PKS-a. Domaći proizvođači prirodne i organske kozmetike već pokazuju potencijal za nastup na međunarodnim tržištima. Neki redovno izvoze, dok drugi planiraju širenje poslovanja van Srbije. U tom kontekstu, PKS planira dodatnu podršku razvoju i internacionalizaciji, uključujući povezivanje sa naučno-istraživačkim institucijama i saradnju sa programima poput švajcarskog SIPPO-a.

Dalji koraci i širi značaj za privredu

Dalje aktivnosti biće usmerene na unapređenje proizvodnje, razvoj inovativnih proizvoda i jačanje saradnje sa relevantnim institucijama. Kao rezultat toga, očekuje se da će sektor prirodne i organske kozmetike iz Srbije nastaviti da jača konkurentnost i povećava izvoz. Ovaj trend može doprineti ukupnom ekonomskom rastu i pozicioniranju Srbije na globalnom tržištu kozmetike, pri čemu žensko preduzetništvo ostaje ključni faktor razvoja.

Pročitaj još

U Trendu