Američka nafta WTI dostigla 111,50 dolara, Brent 109 dolara po barelu, Iran ograničava prolaz brodova kroz Ormuški moreuz

Američka investiciona banka JP Morgan upozorila je da bi cene nafte mogle da dosegnu 150 dolara po barelu ukoliko poremećaj u transportu energenata kroz Ormuški moreuz potraje do sredine maja. Prema navodima banke, nafta će se u narednom periodu kretati na nivou od 120 do 130 dolara po barelu, preneo je Rojters.

Cene nafte su ponovo zabeležile rast: američka sirova nafta WTI dostigla je 111,50 dolara po barelu, dok je referentna nafta Brent iznosila 109 dolara po barelu u četvrtak, nakon čega su berze zatvorene zbog uskršnjih praznika.

Prema osnovnoj pretpostavci JP Morgana, očekuje se da će se tokovi energije kroz Ormuški moreuz na kraju normalizovati, ali brodski saobraćaj je u kolapsu od početka marta. Iran trenutno selektivno dozvoljava prolazak određenim brodovima kroz ovaj ključni naftni koridor, kroz koji je pre izbijanja sukoba prolazilo 20 odsto dnevnog svetskog protoka nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG).

Analitičari ističu da bi, čak i u slučaju trenutnog i potpunog otvaranja Ormuškog moreuza za sav saobraćaj, globalnoj proizvodnji nafte i lancima snabdevanja rafinerijama bilo potrebno najmanje tri do šest meseci da se vrate na nivoe pre rata, prenosi Oil Price.

Nova naknada važi od 17. aprila za SAD i Kanadu, nezavisni prodavci snose deo troškova rasta goriva

Američka kompanija Amazon najavila je uvođenje dodatne takse od 3,5 odsto na gorivo i logistiku za prodavce u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi koji koriste FBA usluge skladištenja, slanja i pakovanja. Ova nova naknada stupa na snagu 17. aprila, dok će za artikle koje Amazon isporučuje u ime trgovaca na svojim sajtovima ili kod drugih trgovaca taksa važiti od 2. maja.

Prema zvaničnom saopštenju kompanije, cilj uvođenja takse je delimično pokrivanje rastućih troškova goriva i logistike, nastalih usled rata na Bliskom istoku. Portparolka Amazona Ešli Vanisek istakla je da će se nova taksa primenjivati na cenu dostave, a ne na cenu proizvoda, i naglasila da je ova naknada „značajno niža“ od onih koje naplaćuju drugi kurirski servisi.

Približno 60 odsto proizvoda na Amazonovoj platformi dolazi od nezavisnih prodavaca, koji pored provizije plaćaju i skladištenje i isporuku. Uvođenje dodatne takse pokazuje kako Amazon povećane troškove prenosi na svoje partnere, a ne na krajnje kupce.

Za poređenje, američka pošta je prethodne nedelje najavila poskupljenje pošiljki do osam odsto, što ukazuje na širi trend rasta logističkih troškova na tržištu. Kompanija Amazon za sada nije najavila druge promene u strukturi provizija i naknada.

Ešli Vanisek je u saopštenju navela: „Ova taksa uvedena je kako bi delimično pokrila rastuće troškove goriva i logistike.“

Prema analizama, Amazon ovom odlukom nastoji da amortizuje povećane operativne troškove bez direktnog poskupljenja proizvoda za kupce, dok nezavisni prodavci preuzimaju deo finansijskog opterećenja.

Predlog zakona uvodi obavezu za maloprodaje da javno objavljuju cene u realnom vremenu, sa ciljem bolje zaštite potrošača i usklađivanja sa propisima EU

Predlog Zakona o zaštiti potrošača, predstavljen u Skupštini Srbije, uvodi obavezu za trgovce da ažuriraju svoje maloprodajne cenovnike u realnom vremenu, saopštilo je Ministarstvo trgovine. Ova ključna novina ima za cilj povećanje transparentnosti na tržištu i omogućava potrošačima, ali i analitičarima i donosiocima odluka, da prate i analiziraju kretanja cena proizvoda i upoređuju cenovne politike različitih trgovaca.

Prema rečima Tamare Samardžić iz Ministarstva trgovine, predloženi zakon je odgovor na rast elektronske trgovine i pojavu novih oblika usluga i digitalnih sadržaja, kao i na potrebu usklađivanja domaćih propisa sa zakonodavstvom Evropske unije. “S obzirom na rast elektronske trgovine, postoji potreba da se regulišu odnosi povodom ugovora o prodaji robe, posebno kada je u pitanju roba sa digitalnim elementima, kao i isporuka digitalnog sadržaja i digitalnih usluga”, naglasila je Samardžić.

Osnovni ciljevi novog zakona su unapređenje zaštite individualnih i kolektivnih prava potrošača, jačanje položaja potrošača kao ekonomski slabije strane kroz bolje informisanje i lakše ostvarivanje prava, kao i obezbeđivanje efikasnijih mehanizama za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Dodatno, zakon predviđa prilagođavanje izazovima digitalizacije i novim oblicima trgovine, posebno u segmentu digitalnog sadržaja i digitalnih usluga.

Novim rešenjima prvi put se sistematski uređuju prava potrošača u vezi sa isporukom digitalnog sadržaja i digitalnih usluga, a pružaoci onlajn tržišta izjednačavaju se sa trgovcima u pogledu obaveza prema potrošačima. Posebno su precizirana pravila o saobraznosti robe sa digitalnim elementima, komercijalnim garancijama i unapređenju instituta vansudskog rešavanja sporova.

Predlog zakona takođe uvodi dodatne mere zaštite maloletnih lica i javnog zdravlja, uključujući zabranu prodaje maloletnicima ne samo klasičnih duvanskih i srodnih proizvoda, već i elektronskih uređaja za zagrevanje duvana, biljnih proizvoda i elektronskih cigareta. Jedan od osnovnih ciljeva je i usklađivanje sa zakonima Evropske unije iz oblasti zaštite potrošača.