Rast cene nafte brent na najviši nivo u šest nedelja izazvan sukobima SAD i Irana, uz pretnje blokadama isporuka
Cena nafte dostiže najviši nivo u poslednjih šest nedelja, dok investitori pažljivo prate napetosti na Bliskom istoku. U trgovanju 23. jula 2026, cena brent nafte dostigla je 94,4 dolara po barelu, a kasnije se stabilizovala oko 94 dolara. Istovremeno, američka laka nafta WTI zabeležila je rast do 88,6 dolara po barelu, zatim se povukla na oko 86,5 dolara.
Rast cena nafte usled sukoba i rizika po globalno snabdevanje
Glavni razlog za skok cene nafte je eskalacija sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, što je izazvalo zabrinutost za stabilnost isporuka energenata sa Bliskog istoka. Tržišni učesnici procenjuju rizike eventualne blokade naftnih isporuka iz ovog regiona, koji obezbeđuje značajan deo globalne potrošnje sirove nafte. Pretnje jemenskih Huta brodovima u Crvenom moru dodatno su pojačale strah od novih poremećaja u međunarodnoj trgovini energentima.
Pritisak na tržište pojačan je i napadom na terminal Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma (CPC) na obali Crnog mora, koji je ključna izvozna ruta za naftu iz Kazahstana. Kao rezultat, investitori analiziraju mogući domino efekat na globalno snabdevanje.
Cena nafte dostigla maksimum u šest nedelja
Cena nafte brent dostigla je 94,4 dolara po barelu — najviši nivo od početka juna. Ovaj rast rezultat je višestrukih faktora, pre svega političkih tenzija i vojnih udara u regionu Persijskog zaliva. Takođe, američka laka nafta WTI privremeno je porasla do 88,6 dolara po barelu, pre nego što se vratila na 86,5 dolara.
Podaci američke Uprave za energetske informacije (EIA) pokazuju da su zalihe sirove nafte u SAD prošle sedmice neočekivano povećane za 1,4 miliona barela. Analitičari su, međutim, očekivali pad zaliha, pa je ovo delimično ublažilo dalji rast cena. Ipak, tržište ostaje pod snažnim uticajem geopolitičkih rizika i neizvesnosti oko daljeg toka sukoba.
Implikacije za globalno tržište energije
Zbog toga bi svaka nova eskalacija na Bliskom istoku mogla izazvati dodatne poremećaje i ubrzati rast cena energenata. Pored toga, brojne zemlje, uključujući članice Saveta za saradnju država Persijskog zaliva (GCC), suočavaju se sa izazovima u izvozu nafte i naftnih derivata. S druge strane, povećanje američkih zaliha trenutno je glavni faktor koji ograničava nagli skok cena nafte.
Tržišni analitičari nastaviće da pomno prate razvoj situacije, jer svaka promena u dostupnosti nafte sa Bliskog istoka može imati dalekosežne posledice za globalnu ekonomiju i energetsku sigurnost.
