BMW vozila najčešće oštećena sa 74,9 odsto, Porsche beleži najveću prosečnu štetu od 7.000 evra

Polovina najtraženijih polovnih automobila na domaćem tržištu tokom 2025. godine imala je zabeleženu istoriju oštećenja, pokazuje analiza onlajn servisa carVertical. Prema ovoj analizi, čak 74,9 odsto proverenih BMW modela u Srbiji imalo je najmanje jedan slučaj oštećenja, dok su Porsche sa 69,8 odsto, Seat sa 50,8 odsto, Audi sa 49,3 odsto i Land Rover sa 48,7 odsto bili sledeći na listi najčešće oštećenih vozila.

Kod marki sa najmanjim udelom evidentiranih oštećenja izdvajaju se Kia sa 32,4 odsto, Nissan sa 33,1 odsto i Ford sa 34,9 odsto. Analiza navodi da se značajan broj polovnih automobila uvozi iz inostranstva, popravlja po niskoj ceni i prodaje kao ispravan, dok i vozila korišćena u Srbiji često imaju oštećenja. U proseku, automobili učestvuju u saobraćajnim nezgodama svakih pet do deset godina, zbog čega kupovina polovnog automobila nosi rizik, navodi stručnjak za automobilsko tržište Matas Buzelis iz kompanije carVertical.

Od svih vozila proverenih u Srbiji, 41,5 odsto imalo je zabeleženo oštećenje. Osiguravajuće kuće procenile su prosečnu vrednost jedne štete na 3.200 evra. Najveću prosečnu vrednost štete među markama ima Porsche sa 7.000 evra i prosečno 2,8 oštećenja po modelu. Land Rover je na drugom mestu sa prosečnom štetom od 4.700 evra i 2,7 zabeleženih oštećenja, dok Mercedes-Benz ima 4.100 evra prosečne štete i 2,3 evidentirana slučaja po vozilu.

Kod marki sa nižim prosečnim vrednostima štete, Kia ima prosečnu vrednost popravke od 2.200 evra i 2 zapisa o oštećenju, Hyundai 2.300 evra i 2,9 zapisa, a Opel 2.400 evra i 1,9 zapisa.

Istraživanje je pokazalo da su i u drugim evropskim zemljama BMW, Hyundai i Subaru najčešće marke sa evidentiranim oštećenjima, sa udelima od 65,2 odsto, 59,3 odsto i 58 odsto. Najugroženiji model u 24 zemlje je BMW Serije 7 sa 77,3 odsto, zatim Audi A8 sa 71 odsto i BMW X6 sa 70,4 odsto. U Srbiji, BMW Serija 5 prednjači sa 77,2 odsto oštećenih, prate je Serija 3 sa 76,5 i X5 sa 75,9 odsto.

“Kupci automobila, u želji da uštede novac ili priušte model koji prevazilazi njihov budžet, često zanemaruju stvarno stanje vozila. Međutim, kupovina ozbiljno oštećenog automobila kasnije može doneti brojne neplanirane troškove popravki, a pritom se dovodi u pitanje i bezbednost takvog vozila. Izveštaj o istoriji omogućava kupcima da odmah isključe iz razmatranja vozila koja su učestvovala u teškim udesima. Ipak, bez obzira na nalaze izveštaja, preporučuje se da se svaki polovni automobil dodatno pregleda u ovlašćenom servisu”, naglašava Buzelis.

Akcize snižene za 25 odsto, zabrana izvoza nafte i derivata produžena do kraja juna zbog globalnih poremećaja

Vlada Republike Srbije donela je odluku da iz robnih rezervi pusti dodatnih 30.000 tona dizela, čime je ukupna količina plasirana na tržište, zajedno sa prethodno preuzetim količinama od strane naftnih kompanija, dostigla 65.000 tona. Ovu odluku saopštila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Kako je precizirano, produžena je i zabrana izvoza nafte i naftnih derivata za pogon motora do kraja juna, uključujući dizel, benzin i sirovu naftu, i to svim vidovima transporta. Ova mera je doneta radi zaštite snabdevenosti domaćeg tržišta usled globalnih poremećaja i rasta cena nafte.

Ministarka Đedović Handanović je naglasila da su akcize na dizel smanjene za 25 odsto. “Situacija na svetskom tržištu je sve složenija i izazovnija i nema naznaka koliko će još poremećaji trajati, što stvara velike pritiske na našu ekonomiju. Mere koje donosimo da zaštitimo naše građane nisu lake za državu, jer značajno umanjuju budžetske prihode i povećavaju rashode, ali smo spremno odgovorili na izazove i ponosna sam što uspešno štitimo naše građane i privredu od naglog skoka cena goriva već dva meseca”, navela je Đedović Handanović.

U prethodne četiri godine, obavezne rezerve nafte i naftnih derivata povećane su sa 31 dana prosečne potrošnje na 55 dana, dok su od 2022. godine obavezne rezerve evro dizela duplirane, a rezerve benzina povećane dva puta.

Odluka doneta odnosom glasova osam prema četiri, najdublja podela u vrhu banke od 1992. godine

Američke Federalne rezerve zadržale su referentnu kamatnu stopu u rasponu od 3,5 do 3,75 odsto, saopšteno je nakon poslednje sednice održane krajem aprila 2026. godine. U obrazloženju odluke istaknuto je da inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama ostaje povišena, što je dodatno podstaknuto rastom globalnih cena energenata i geopolitičkom neizvesnošću na Bliskom istoku.

Odluka je doneta odnosom glasova osam prema četiri, što predstavlja najizraženiju podelu među članovima američke centralne banke još od 1992. godine. Troje zvaničnika usprotivilo se formulaciji koja sugeriše moguća buduća smanjenja kamatnih stopa, dok je jedan član glasao za trenutno smanjenje referentne stope.

U saopštenju je naglašeno da američka ekonomija nastavlja sa solidnim rastom, a stopa nezaposlenosti ostaje stabilna. Federalne rezerve su ukazale na povećane inflatorne pritiske usled rasta cena energenata, uz napomenu da dešavanja na Bliskom istoku dodatno povećavaju neizvesnost oko ekonomskih izgleda.

Ova odluka dolazi u trenutku kada se očekuje smena na čelu Federalnih rezervi, jer bi Kevin Vorš trebalo da nasledi Džerouma Pauela u maju, po isteku njegovog mandata.

Analitičari ocenjuju da ovako izraženo neslaganje unutar Federalnih rezervi može uticati na očekivanja tržišta i povećati verovatnoću promene kamatnih stopa do kraja godine.