Grupa imućnih Britanaca, među kojima su Gari Lineker i Brajan Ino, pozvala vladu da poveća poreze najbogatijima radi pravednije raspodele bogatstva

Britanski milioneri zatražili su da im vlada uvede porez od 2% na bogatstvo iznad 10 miliona funti. U otvorenom pismu upućenom novom premijeru, grupa od 120 najbogatijih građana navela je da povećanje poreza za najbogatije može doprineti stvaranju pravednijeg društva, preraspodeli bogatstva i investicionih kapaciteta. Pismo su potpisali i poznate ličnosti kao što su Gari Lineker, bivši fudbaler, i Brajan Ino, muzički producent.

Porez na bogatstvo iznad 10 miliona funti kao ključna mera

Poziv na uvođenje poreza od 2% na bogatstvo iznad 10 miliona funti istaknut je kao efikasan način za povećanje državnih prihoda bez opterećenja građana sa prosečnim ili ispodprosečnim primanjima. Inicijativu je pokrenula organizacija „Patriotski milioneri“, koja smatra da porez treba da pogodi one čiji prihodi dolaze pretežno od akumuliranog bogatstva, a ne od svakodnevnog rada. „Mi to možemo da priuštimo. Ne govorimo o višim porezima za one koji svakog dana odlaze na posao, već o onima najbogatijima čiji prihodi potiču od bogatstva koje poseduju“, navodi se u pismu.

Reakcije političara i javnosti na zahtev za porez na bogatstvo

Liderka Konzervativne stranke Kemi Badenoh izjavila je da niko ne sprečava bogate da dobrovoljno doniraju novac ili plaćaju veći porez. Prema njenim rečima, svaki pojedinac može uplatiti sredstva direktno u državnu blagajnu koristeći postojeći sistem za donacije. S druge strane, potpisnici pisma naglašavaju da je sistemski porez na bogatstvo efikasniji od pojedinačnih donacija i da bi država na taj način obezbedila stabilan izvor prihoda za javne investicije. „Milioneri su patriote. Volimo ovu zemlju i želimo njen uspeh, ali to zahteva ulaganja, a značajan izvor neiskorišćenog kapitala nalazi se upravo kod nas, u vidu neoporezovanog potencijala“, ističe se u dokumentu.

Istaknuti potpisnici i potencijalni uticaj na poresku politiku

Među potpisnicima nalaze se i Ričard Kertis, scenarista filma Noting Hil, Ijan Greg, bivši generalni direktor kompanije Gregs, škotska spisateljica Val Mekdermid i bivši finansijski trgovac Gari Stivenson. Ovaj zahtev dolazi nakon više sličnih inicijativa poslednjih godina, a nova vlada na čelu sa Endijem Bernamom nije isključila mogućnost uvođenja poreza na bogatstvo. Premijer je, naime, izjavio da će možda biti potrebno „zatražiti malo više“ od najbogatijih u budućnosti.

Kontekst i značaj poreza na bogatstvo u Velikoj Britaniji

Trenutno, građani koji žele mogu dobrovoljno preneti novac ili akcije u državnu blagajnu, ali sistemski porez na bogatstvo nije uveden. Procenjuje se da je Gari Lineker godišnje zarađivao oko 1,3 miliona funti, dok njegovo bogatstvo iznosi 30 miliona funti. Ovakav porez bi, prema predlogu, uticao samo na one čije bogatstvo premašuje 10 miliona funti i tako bi mogao obezbediti značajna sredstva za javne potrebe. Inicijativa za porez na bogatstvo ponovo je pokrenula debatu o socijalnoj pravdi i fiskalnoj odgovornosti najbogatijih slojeva društva.

Zaposleni u CIA zloupotrebio ovlašćenja i pribavio 303 kilograma zlata, gotovinu i luksuzne satove, navode američke vlasti

David Rush, bivši visoko rangirani zvaničnik Centralne obaveštajne agencije (CIA), optužen je za proneveru 303 kilograma zlata, oko dva miliona dolara u gotovini i 35 luksuznih satova. Ovaj slučaj pronevere državnih sredstava otkriven je nakon što su agenti Federalnog istražnog biroa (FBI) 18. maja 2026. godine izvršili pretres njegove kuće i pronašli navedene dragocenosti. Prema optužnici, zlato je bilo u polugama po jedan kilogram, a ukupna vrednost procenjena je na oko 40 miliona dolara.

Pronevera zlata i gotovine iz CIA

Između novembra 2025. i marta 2026. godine, Rush je od finansijske službe CIA tražio i dobio ukupno 303 kilograma zlata, ogromne količine gotovine i desetine ručnih satova visoke vrednosti. Kao razlog naveo je troškove za „ultra tajni projekat” vezan za nastavak funkcionisanja vlade u slučaju katastrofe. Projekat je bio klasifikovan kao „Special Access Program”, što podrazumeva najviši nivo tajnosti, iznad standardne „Top Secret/SCI” bezbednosne dozvole. Ova klasifikacija omogućila je Rushu da zaobiđe standardne procedure kontrole i da zloupotrebi poverenje institucije.

Otkrivanje lažnih kvalifikacija i zloupotrebe

Slučaj pronevere zlata i gotovine u CIA otkriven je kada je finansijska služba agencije, prilikom redovne inventure, uočila nestanak 303 kilograma zlata. Nakon toga je CIA obavestila FBI, što je dovelo do pretresa Rushove kuće. Istraga je pokazala da je Rush lažno prikazivao svoje kvalifikacije, uključujući navodnu diplomu sa Univerziteta Clemson i magisterijum sa Rensselaer politehničkog instituta. Takođe, nikada nije bio vojni pilot, već je radio kao IT tehničar u mornarici. Prilikom apliciranja za posao u CIA 2009. godine, dostavio je lažne diplome i sertifikate, što bezbednosne provere tada nisu otkrile.

Posledice za CIA i poreske obveznike

Ovaj slučaj pronevere zlata i zloupotrebe položaja razotkrio je ozbiljne propuste u procedurama bezbednosne provere i finansijske kontrole u CIA. Kao rezultat, američki poreski obveznici su direktno oštećeni za vrednost zlata i gotovine, ukupno procenjenu na oko 40 miliona dolara samo u zlatu, uz dodatna dva miliona dolara u gotovini i vrednost luksuznih satova. Istraga je u toku, a slučaj je izazvao raspravu o neophodnosti strožih kontrola pristupa tajnim projektima i boljim mehanizmima provere zaposlenih u bezbednosnim agencijama.

S obzirom na visinu proneverenih sredstava i način na koji je sistem zloupotrebljen, ovaj slučaj pronevere zlata u CIA postao je predmet široke pažnje i analize u američkim bezbednosnim i finansijskim krugovima. Očekuju se dodatne mere za sprečavanje sličnih zloupotreba u budućnosti.

Projekat uključuje 13,3 kilometra nove deonice, dodatna sredstva od Svetske banke i grant EU za tehničku pomoć

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je kredit Bosni i Hercegovini od 60 miliona evra za izgradnju nove deonice puta od Foče do graničnog prelaza Hum prema Crnoj Gori. Ključna investicija u putnu infrastrukturu unaprediće saobraćajnu povezanost regiona i deo je šireg plana za transportnu integraciju Zapadnog Balkana.

Investicija EBRD u put od Foče do granice

EBRD finansira izgradnju 13,3 kilometra nove deonice puta, od mesta Donji Kopilovi kod Foče do graničnog prelaza Hum. Ova trasa ima strateški značaj jer povezuje Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru i deo je buduće evropske transportne mreže TEN-T. Kao rezultat, projekat će olakšati kretanje ljudi, robe i usluga između dve zemlje.

Dodatna sredstva i širi finansijski okvir

Pored sredstava EBRD, projekat će biti podržan i kreditom Svetske banke u iznosu od 39,4 miliona evra. Evropska unija obezbedila je grant od 700.000 evra za tehničku pomoć i izradu studije izvodljivosti. Ukupna vrednost angažovanih sredstava pokazuje koordinisanu podršku međunarodnih finansijskih institucija za razvoj infrastrukture u regionu. Takođe, projekat je deo šire investicije koja uključuje obnovu i izgradnju dodatnih deonica puta, kao i novi most preko reke Tare dužine oko 380 metara.

Uticaj na bezbednost i regionalnu integraciju

Postojeći put od Foče prema Crnoj Gori prolazi kroz zahtevne planinske predele i često je izložen rizicima od klizišta i poplava. Nova deonica bi, prema navodima EBRD, trebalo da donese veću bezbednost i otpornost infrastrukture na ekstremne vremenske uslove. Time se povećava pouzdanost saobraćaja, što je ključno za regionalnu ekonomiju i investitore.

Širi značaj investicije EBRD

EBRD je do sada u Bosni i Hercegovini uložila više od 3,5 milijardi evra kroz projekte usmerene na razvoj privatnog sektora, održivu infrastrukturu i energetsku tranziciju. Ova nova investicija u put od Foče do granice dodatno potvrđuje strateški pristup banke u podršci regionalnoj povezanosti i ekonomskom rastu. S obzirom na izazove koje donose klimatske promene i potrebu za modernizacijom infrastrukture, ovakvi projekti imaju dugoročne pozitivne efekte na privredu i društvo.