Srpski ugostiteljski lanac ulazi na bugarsko tržište sa više od 60 lokala, planira mrežu od 120 objekata u regionu

Kafeterija, poznati srpski lanac specijalizovanih kafića, napravila je prvi korak ka međunarodnom širenju akvizicijom bugarskog lanca kafića Edis. Ova transakcija deo je dugoročne strategije kompanije da osigura vodeću poziciju u segmentu specijalizovane kafe u jugoistočnoj Evropi, saopštio je investicioni fond BlackPeak Capital, koji finansijski podržava Kafeteriju. Kompanija cilja mrežu od 120 lokala i godišnji prihod od 70 miliona evra, što bi značajno ojačalo njenu prisutnost na regionalnom tržištu.

Detalji akvizicije i finansijski ciljevi

Kafeterija ulazi u Bugarsku nakon uspešnog širenja u Srbiji i Crnoj Gori, gde već upravlja sa više od 60 lokala. Prema saopštenju BlackPeak Capital, akvizicija lanca Edis omogućava proširenje ponude napitaka u Bugarskoj, uključujući prepoznatljivu Kafeterijinu kafu. Bugarski brend Edis zadržaće svoju snagu i lojalnu bazu kupaca, dok će Kafeterija uvesti svoje operativne standarde i iskustvo stečeno na domaćem tržištu.

Tržišni kontekst i šira ekonomska slika

Kafeterija je u 2025. godini dobila investiciju od fonda BlackPeak Capital. Od tada je otvorila 17 novih lokala i sprovela više akvizicija u Srbiji. Ovaj rast prati trend konsolidacije i regionalnog širenja u sektoru specijalizovanih kafića u jugoistočnoj Evropi. Bugarsko tržište kafe beleži stabilan rast poslednjih godina, što ga čini atraktivnim za ulazak novih igrača iz regiona. Kao rezultat, prisustvo Kafeterije u Bugarskoj može dodatno intenzivirati konkurenciju među lancima specijalizovanih ugostiteljskih objekata.

Izjave rukovodstva i planovi za budućnost

„Bugarska je za nas prirodan sledeći korak. Edis je etabliran brend sa lojalnom bazom kupaca i snažnom tržišnom pozicijom. Zajedno ćemo bugarskim potrošačima ponuditi ono što smo već dokazali u Srbiji i Crnoj Gori – autentično iskustvo specijalizovane kafe i beskompromisan kvalitet na svakom nivou“, izjavio je Zoran Stanojević, suosnivač i izvršni direktor Kafeterije. Kompanija ostaje fokusirana na unapređenje kvaliteta usluge i korisničkog iskustva u svim svojim objektima.

Implikacije za regionalno tržište specijalizovane kafe

Ova akvizicija predstavlja važan korak za Kafeteriju u ostvarivanju cilja da izgradi vodeću mrežu specijalizovanih kafića u regionu. Uporedo sa tim, planirani godišnji prihod od 70 miliona evra i mreža od 120 lokala postavljaju nove standarde u industriji. Na taj način, Kafeterija postaje jedan od najznačajnijih igrača u jugoistočnoj Evropi u segmentu specijalizovane kafe. U međuvremenu, sinergija sa lokalnim brendom Edis može dodatno doprineti rastu i prepoznatljivosti oba lanca. Bugarsko tržište, s druge strane, dobiće proširenu ponudu i nove standarde kvaliteta u segmentu ugostiteljstva.

Domaće firme mogu besplatno koristiti digitalne alate za ispunjavanje novih zahteva EU o ambalaži i otpadu

Privredna komora Srbije pokrenula je program stručne podrške za kompanije koje se suočavaju sa usklađivanjem sa PPWR uredbom EU o ambalaži i ambalažnom otpadu. Primena ovog propisa počinje 12. avgusta 2026. godine, a određene obaveze uvodiće se postepeno do 2034. godine. Program je namenjen pre svega malim i srednjim preduzećima, a korišćenje digitalnih alata i savetodavne podrške dostupno je besplatno članicama Komore, uz registraciju.

Domaće kompanije koje žele plasman na tržište Evropske unije moraće da ispune precizne zahteve koje donosi PPWR uredba. Pre svega, potrebno je obezbediti tehničku dokumentaciju, izdati EU Declaration of Conformity i obezbediti sledljivost ambalaže. Privredna komora Srbije pruža praktičnu podršku za procenu usklađenosti ambalaže, pripremu potrebnih dokumenata i sistematizaciju informacija kroz digitalne alate. Kao rezultat toga, kompanije mogu smanjiti regulatorne i poslovne rizike, povećati konkurentnost i unaprediti održivost proizvoda.

Stručna podrška za PPWR uredbu EU

Program stručne podrške razvijen je u saradnji sa Švajcarskim programom za promociju izvoza (SIPPO) i uz podršku Švajcarskog sekretarijata za ekonomske poslove (SECO). Članicama PKS dostupni su alati Data Collection File za detaljno prikupljanje podataka o ambalaži i PPWR Compliance File za proveru ispunjenosti regulatornih zahteva. Korišćenje ovih alata omogućava preduzećima da identifikuju nedostatke i prilagode ambalažu zahtevima pre izlaska na tržište Evropske unije. Osim toga, program uključuje tumačenje obaveza iz uredbe, informacije o proširenoj odgovornosti proizvođača (EPR) i smernice za pravilno označavanje i sledljivost ambalaže.

Zahvaljujući podršci SIPPO projekta i donatora SECO, korišćenje alata je besplatno za sve članice Privredne komore Srbije koje se registruju. Pravovremena priprema, s druge strane, omogućava kompanijama nesmetan nastavak izvoza, smanjenje troškova usklađivanja i odgovaranje na zahteve kupaca i partnera u oblasti održivosti.

Dalji koraci i značaj za izvoz

Pored radionica, vebinara i stručne literature, PKS najavljuje nastavak individualne podrške kroz konsultacije i praktične alate. Komora poziva sve izvoznike i one koji planiraju izlazak na tržište Evropske unije da se što pre uključe u program. Kao rezultat, kompanije mogu unaprediti dizajn ambalaže, uspostaviti interne procedure za upravljanje neusaglašenom ambalažom i izbeći moguće prepreke u izvozu.

Uvođenje PPWR uredbe EU o ambalaži i otpadu predstavlja jednu od najznačajnijih regulatornih promena za srpsku privredu u narednim godinama. Pre svega, njena primena direktno utiče na mogućnost plasmana proizvoda na zahtevno tržište Evropske unije. Kroz podršku Privredne komore Srbije i upotrebu digitalnih alata, domaći proizvođači i izvoznici dobijaju konkurentsku prednost i mogućnost da blagovremeno odgovore na nove regulatorne izazove.

Predložene izmene zakona preciziraju poreska oslobođenja, status malih obveznika i poljoprivrednika, kao i nova pravila za izlazak iz PDV sistema

Izmene za PDV obveznike donose ključne novosti u poreskoj regulativi, a prag za ulazak u sistem ostaje osam miliona dinara ukupnog prometa u 12 meseci. Predložene promene stupaju na snagu od 2027. godine i obuhvataju preciznija poreska oslobođenja, izmene perioda članstva u sistemu i posebna pravila za poljoprivrednike, prema informacijama iz predloga zakona. Poreska oslobođenja i dalje obuhvataju promet novca, kapitala, kredita, depozita, hartija od vrednosti, investicione fondove, dobrovoljne penzijske fondove, virtuelne valute i njihovu zamenu za novac u skladu sa propisima o digitalnoj imovini.

Preciziranje poreskih oslobođenja i nova definicija usluga

Najveći deo postojećih poreskih oslobođenja ostaje nepromenjen. Međutim, predlog uvodi precizniju definiciju: oslobođenje od PDV-a za poštanske usluge odnosi se isključivo na univerzalne poštanske usluge i isporuke dobara povezane sa tim uslugama koje pruža javni poštanski operator. Osim toga, bez obračuna PDV-a i dalje ostaju promet zemljišta, zakup zemljišta, određeni promet objekata, usluge osiguranja, zakup stanova za stambene potrebe, kao i obrazovanje, zdravstvene i socijalne usluge, kultura, nauka, igre na sreću i pojedine sportske aktivnosti neprofitnih organizacija. Poresko oslobođenje se ne može primeniti na promet dobara za koja je obveznik imao pravo na delimičan odbitak prethodnog poreza.

Pravila za male obveznike i trajanje članstva u sistemu

Prag za ulazak u PDV sistem ostaje osam miliona dinara ukupnog prometa u prethodnih 12 meseci ili procenjenog prometa za narednu godinu za novoosnovane firme. Međutim, menja se minimalni period obaveznog ostanka u sistemu za dobrovoljne obveznike: umesto dosadašnje dve godine, predviđa se da obveznik ostane tokom tekuće i naredne kalendarske godine. Tek po isteku tog perioda može podneti zahtev za izlazak iz sistema. U ukupni promet se, kao i do sada, ne uključuje promet opreme i objekata namenjenih delatnosti, ali sada jasno stoji da se ne uračunavaju ni ulaganja u objekte za obavljanje delatnosti za koja se naplaćuje naknada.

Izmene propisa za poljoprivrednike i novi obrasci

Nova pravila odnose se i na poljoprivrednike. Pravo na PDV nadoknadu zadržavaju fizička lica koja su vlasnici, zakupci ili korisnici poljoprivrednog i šumskog zemljišta, kao i nosioci ili članovi registrovanih gazdinstava. Kada poljoprivrednik prometuje robu ili usluge obvezniku PDV-a, obveznik obračunava PDV nadoknadu od osam odsto vrednosti isporuke i iznos isplaćuje poljoprivredniku na tekući račun ili račun štednje. Ako se vrednost isporuke kasnije promeni, izdaje se nova priznanica za povećanje, odnosno dokument o umanjenju za smanjenje vrednosti. Prag za obavezan ulazak u PDV sistem za poljoprivrednike takođe ostaje osam miliona dinara. Oni ispod tog limita ne obračunavaju PDV, ne iskazuju ga u računima i nemaju pravo na odbitak prethodnog poreza. Period ostanka u sistemu za dobrovoljno prijavljene poljoprivrednike sada je identičan kao za male obveznike – tokom tekuće i naredne kalendarske godine.

Regulatorne novine i poreski periodi

Novina je i da nadležni registar neće moći da izbriše pravno lice bez potvrde Poreske uprave o prethodnom brisanju iz PDV evidencije. Ministar finansija propisuje obrasce za registraciju, brisanje i potvrde iz PDV evidencije. Pravila o poreskim periodima ostaju ista – obveznici sa prometom većim od 50 miliona dinara imaju mesečni obračun, a ispod tog praga tromesečni. Preciziran je prelazak između perioda kada se promet promeni. Obveznici koji dobrovoljno pređu sa tromesečnog na mesečni obračun moraju ostati u tom režimu do kraja naredne kalendarske godine.

Širi značaj izmena za privredu

Ove izmene predstavljaju deo napora za usklađivanje poreskog sistema sa savremenom praksom i potrebama privrede. Jasnije definicije i pojednostavljena pravila mogu doprineti većoj pravnoj sigurnosti za privredne subjekte, dok stabilan prag za ulazak u PDV sistem olakšava planiranje, posebno za mala preduzeća i poljoprivrednike. Pored toga, preciznija pravila o trajanjima statusa i regulaciji evidencije jačaju transparentnost i efikasnost poreske administracije.