Azerbejdžanska firma potpisala ugovor za projektovanje 93,5 kilometara, dok je kineski CCEED izgubio ugovor zbog neispunjenih obaveza

Azerbejdžanska kompanija Azvirt preuzela je izgradnju prvih pet deonica brze saobraćajnice Bački Breg-Sombor-Kula-Vrbas-Srbobran-Bečej-Kikinda-Granični prelaz Srpska Crnja, ukupne dužine 93,5 kilometara, uključujući izgradnju prve deonice od Bačkog Brega do Sombora u dužini od 22,8 kilometara, saopšteno je nakon odluke Radne grupe Vlade Srbije iz septembra 2025. godine. Kineska kompanija China Construction Eighth Engineering Division (CCEED) izgubila je ugovor zbog neispunjavanja obaveza iz Memoranduma o razumevanju i Sporazuma o pripremnim radovima, posebno u delu dinamike izvođenja i predfinansiranja.

Okvirni sporazum sa CCEED potpisan je u oktobru 2023, dok su pripremni radovi na prvoj deonici započeli u decembru iste godine. Prema izveštaju, od nultog do drugog kilometra pripremni radovi su završeni, dok je na deonici od drugog do osmog kilometra završeno raščišćavanje terena, skidanje humusa i priprema podtla. Za deo od osmog do 13. kilometra radovi nisu započeti zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa. Ugovor sa Azvirtom uključuje projektovanje prvih pet deonica na trasi dužine 186 kilometara, dok je Azvirt prethodno imao status podizvođača kineskoj firmi.

Radna grupa Vlade Srbije, formirana krajem avgusta 2025, donela je odluku da se projekat podeli u dve faze: prva faza obuhvata deonice 1 do 5, a druga od 5 do 9, uz pokretanje pregovora o novom izvođaču za prvih pet deonica. Trasa saobraćajnice projektovana je od graničnog prelaza sa Mađarskom (Bački Breg) preko Sombora, Kule, Vrbasa, Srbobrana, Bečeja, Novog Bečeja, Kikinde do graničnog prelaza sa Rumunijom (Srpska Crnja).

Planirana je izgradnja 46 mostova, 34 nadvožnjaka, pet podvožnjaka i 35 propusta, kao i 12 denivelisanih raskrsnica (petlji) i 13 površinskih kružnih raskrsnica. Ova saobraćajnica predstavlja važnu komunikaciju za povezivanje Srbije sa Mađarskom i Rumunijom, kao i za jačanje privredne saradnje između Bačke, Banata i centralne Srbije preko autoputa Beograd-Subotica. Azvirt, poznat po angažmanu na drugim deonicama autoputeva i brzih saobraćajnica u Srbiji, preuzeo je odgovornost za finansiranje i izvođenje radova na ključnim deonicama Osmeha Vojvodine.

Tehnološki sektor sada čini preko 40% tržišne kapitalizacije Fortune 500, dok prvih 10 firmi ostvaruje veći profit od donjih 200 zajedno

Na najnovijoj godišnjoj Fortune 500 listi za 2026. godinu, tehnološke kompanije prvi put u istoriji čine više od 40 odsto ukupne tržišne kapitalizacije svih kompanija na listi, prema ekonomskim analizama. Ovaj podatak ukazuje na značajnu promenu u globalnoj privredi, gde digitalna ekonomija i veštačka inteligencija preuzimaju primat u odnosu na tradicionalne sektore kao što su energetika, maloprodaja i bankarstvo.

Prethodnih decenija listom su dominirale kompanije iz sektora nafte i bankarstva, ali sada podatke i procesorska snaga određuju pozicije lidera. Uspon kompanija kao što su Nvidia, Microsoft i Alphabet (Google) snažno je doprineo ovom skoku, budući da su njihove tržišne evaluacije naglo porasle zahvaljujući integraciji veštačke inteligencije u poslovanje, navodi se u analizi.

Prema podacima Wall Street Journal-a, razlika između najuspešnijih tehnoloških preduzeća i ostatka privrede sve je veća. Prvih 10 kompanija na Fortune 500 sada ostvaruje veći udeo u ukupnom profitu od donjih 200 firmi zajedno, što dodatno potvrđuje promenu moći u globalnom poslovanju.

Financial Times ističe da investitori više ne gledaju na tehnologiju kao na zaseban sektor, već je smatraju ključnom infrastrukturom savremenog društva i privrede. U izveštaju se navodi: „Više nije dovoljno biti najveći u proizvodnji čelika ili automobila; ako niste softverska kompanija u svojoj srži, vaša pozicija na Fortune listi je ugrožena.“

Analitičari upozoravaju na visok stepen koncentracije tržišne moći u rukama nekoliko tehnoloških giganata, što bi moglo uticati na konkurenciju. Prema podacima Statista, digitalne platforme imaju znatno niže marginalne troškove rasta u odnosu na tradicionalnu industriju, što omogućava dalji rast ovog sektora. Ovogodišnje rangiranje pokazuje da se definicija poslovnog uspeha trajno promenila, a kako se navodi u analizi, „ulazimo u deceniju u kojoj će softver definitivno pojesti svet“, dok kompanije koje ne prate ovaj trend rizikuju da izgube poziciju u svetskoj privredi.

Carine na pojedine lekove iznose 100 odsto, dok su za EU ograničene na 15 odsto prema sporazumu iz Ternberija

Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa najavila je uvođenje carina od 100 odsto na određene lekove, sa ciljem podsticanja farmaceutskih kompanija da presele proizvodnju u SAD, navodi se prema ekonomskim analizama. Ova mera odnosi se na kompanije koje nisu postigle dogovor sa Belom kućom, dok su za zemlje koje imaju trgovinske sporazume sa SAD carine ograničene prema uslovima tih sporazuma.

Tramp je prošle jeseni najavio da će carine od 100 odsto biti uvedene na uvoz brendiranih ili patentiranih lekova, osim u slučajevima kada proizvođač investira u izgradnju pogona u SAD. Među kompanijama koje su sklopile sporazume sa administracijom SAD su Fajzer, AstraZeneka i Novo Nordisk, koje su pristale na povećanje ulaganja u američku privredu i smanjenje cena lekova, u zamenu za odlaganje uvođenja carina.

Prema dostupnim podacima, prošle godine SAD su pristale da ograniče carine na lekove iz Evropske unije na 15 odsto, kao deo sporazuma postignutog sa EU u Ternberiju, Škotska. Velika Britanija je takođe postigla dogovor sa SAD, kojim su carine na britanske lekove smanjene na period od tri godine, uz obavezu povećanja potrošnje Nacionalne zdravstvene službe (NHS) na lekove.

Carine se neće odnositi na kompanije koje su postigle dogovor sa Belom kućom, dok će ostali proizvođači biti suočeni sa stopom od 100 odsto na uvoz brendiranih lekova. Ove mere deo su šireg plana američke administracije za povećanje domaće proizvodnje lekova i smanjenje zavisnosti od uvoza.