Četiri direktora prodala akcije za 1,57 milijardi forinti, istraga zbog insajderskih informacija

Mađarska centralna banka saopštila je da je MOL grupa kažnjena sa 43 miliona forinti (122.000 evra) zbog neblagovremenog informisanja tržišta o oštećenju naftovoda Družba i obustavi isporuka krajem januara. Prema navodima regulatora, kompanija je bila u obavezi da informacije objavi najkasnije do 12. februara, ali je to učinila tek 16. februara, nakon što su mediji i vlasti već govorili o potencijalnim posledicama po mađarsku energetsku politiku.

Centralna banka, kao regulator tržišta kapitala, pokrenula je krajem februara istragu o mogućoj insajderskoj trgovini akcijama MOL-a u periodu nakon oštećenja cevovoda. Ova istraga je usledila po žalbi Udruženja mađarskih investitora berze (TEBÉSZ), zbog sumnje na kršenje javnog interesa pri trgovanju deonicama. Udruženje smatra da je MOL prekršio obavezu transparentnosti jer nije izvestio berzu o incidentu sa naftovodom Družba 27. januara i obustavi transporta nafte.

Podaci sa veb-sajta Budimpeštanske berze pokazuju da su četiri direktora MOL-a u periodu od 27. januara do 6. februara prodala akcije ukupne vrednosti 1,57 milijardi forinti (4,14 miliona evra). MOL je naveo da su informacije o tim transakcijama objavljene na berzi u skladu sa propisima o transparentnosti za rukovodioce kompanija.

U saopštenju za Rojters, centralna banka je istakla: „Na osnovu podnetog izveštaja u kojem se tvrdi da su akcije MOL-a možda trgovane na osnovu insajderskih informacija, centralna banka istražuje da li su određene transakcije na tržištu kapitala u vezi sa izdavaocem možda prekršile odredbe o zabranjenoj insajderskoj trgovini.”

MOL je u odgovoru na upit Rojtersa podvukao: „Kompanija uvek poštuje važeće zakone, u svim aspektima. (Kompanija) sledi princip transparentnosti tržišta kapitala i stoji na raspolaganju mađarskoj centralnoj banci po svim pitanjima.”

Predsednik TEBÉSZ-a Gabor Dioslaki ukazao je na značaj informacija o prekidu snabdevanja sirovinama, upoređujući ih sa vanrednim saopštenjem MOL-a iz sredine februara o zahtevu za oslobađanje nafte iz strateških rezervi radi osiguranja snabdevanja gorivom. Centralna banka nije iznosila detalje istrage, navodeći da je postupak u toku.

Turska kompanija gradi solarne elektrane na napuštenom rudniku, godišnja proizvodnja 67,75 GWh za 22.000 domaćinstava

Turska kompanija Europower Enerji dobila je ugovor vredan oko 27 miliona evra za izgradnju solarnih elektrana ukupne instalisane snage 50 megavata jednosmerne struje (DC) u Bosni i Hercegovini. Projekat se realizuje na napuštenim odlagalištima Rudnika uglja Gračanica, u opštini Gornji Vakuf-Uskoplje, na području opštine Bugojno, a finansira ga Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Prema planu, izgradnja obuhvata dve solarne elektrane, trafostanicu 110/20 kV i dalekovod naponskog nivoa 110 kV, po sistemu „ključ u ruke“. Europower Enerji je izabrana kao najpovoljniji ponuđač na tenderu Elektroprivrede Bosne i Hercegovine (EPBiH), navodi se u izveštajima.

Očekuje se da će postrojenja godišnje proizvoditi oko 67,75 gigavatsati (GWh) električne energije, što će biti dovoljno za snabdevanje približno 22.000 domaćinstava. Istovremeno, projekat će doprineti smanjenju emisije ugljen-dioksida za više od 40.000 tona godišnje.

Behič Harmanli, predsednik uprave turske energetske grupacije Girisim Elektrik, koja kontroliše Europower Enerji, izjavio je: „Energetska tranzicija više se ne posmatra samo kroz proizvodnju električne energije. Ona je sve više povezana sa prenosnom infrastrukturom, modernizacijom mreže i integrisanim inženjerskim rešenjima.“

Harmanli je ocenio da je ovaj projekat prekretnica za Europower Enerji i potvrda sposobnosti kompanije da realizuje velike međunarodne energetske projekte, uključujući projektovanje, nabavku i izgradnju (EPC), kao i visokonaponske sisteme. Europower Enerji, osnovan 2009. godine, specijalizovan je za projektovanje i proizvodnju opreme za elektroenergetsku infrastrukturu, uključujući rasklopna postrojenja, trafostanice, transformatore i sisteme automatizacije.

Studija pokazuje da 45 odsto evropskih firmi nikada nije koristilo eksterno finansiranje, dok u Nemačkoj i Španiji taj procenat dostiže 50 odsto

Prema najnovijoj studiji finansijske kompanije Qonto, skoro polovina, odnosno 46 odsto vlasnika mikropreduzeća i samostalnih preduzetnika u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Španiji smanjila je ili potpuno obustavila sopstvenu platu u poslednjih 12 meseci kako bi održala poslovanje. Istraživanje je obuhvatilo blizu 1.700 vlasnika firmi iz ovih zemalja, a rezultati ukazuju na snažan otpor prema zaduživanju i eksternom finansiranju.

U Nemačkoj je ovaj procenat na tačnom evropskom proseku, dok kod preduzeća koja su na tržištu između šest i 12 meseci udeo vlasnika koji su ostali bez plate raste na čak 71 odsto. Studija takođe pokazuje da 45 odsto evropskih firmi nikada nije koristilo eksterno finansiranje, dok je taj procenat u Nemačkoj i Španiji najviši i iznosi 50 odsto.

Autori istraživanja navode da se problemi sa finansiranjem ne mogu objasniti samo nedostatkom ponuda, već su u velikoj meri posledica kulturnih i psiholoških barijera. „Dugovi su često povezani sa stidom i smatraju se mrljom“, navodi se u izveštaju. Za 36 odsto malih preduzetnika, uzimanje tuđeg kapitala je jasan znak lošeg finansijskog upravljanja, pri čemu je taj udeo u Nemačkoj 27 odsto, a u Francuskoj 41 odsto.

Strah od gubitka kontrole je takođe značajan faktor: 33 odsto anketiranih izjavilo je da se plaši da bi ih eksterni finansijeri mogli ograničiti u slobodi odlučivanja. Ispitanici pokazuju snažnu težnju ka nezavisnosti, što potvrđuje i podatak da je 77 odsto vlasnika firmi ponosno što posluje bez spoljne pomoći.

Kao glavni razlog za izbegavanje kredita, 62 odsto nemačkih preduzetnika navodi da ne vidi potrebu za eksternim zaduživanjem, što je najviša vrednost među analiziranim zemljama Evropske unije.