Akcize na bezolovni benzin i dizel privremeno umanjene za 20 odsto zbog rasta cena nafte na svetskom tržištu

Vlada Republike Srbije donela je dopunu Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte, kojom se u periodu od 10. aprila do 24. aprila 2026. godine dodatno umanjuju akcize na gorivo. Akciza na bezolovni benzin iznosiće 54 dinara po litru, dok će za dizel biti određena na 55,53 dinara. Ova mera predstavlja privremeno smanjenje akciza na derivate nafte za 20 odsto, što je maksimalno dozvoljeno Zakonom o akcizama, a odluka je doneta sredinom marta 2026. godine.

Prema saopštenju Ministarstva finansija, država preuzima deo fiskalnog tereta s obzirom na rast cena sirove nafte na globalnom tržištu, te smanjuje iznose akciza na olovni i bezolovni benzin, kao i na gasna ulja ili dizel. Ovo privremeno smanjenje omogućava da rast cena goriva ne dostigne dvocifreni procenat, što je slučaj u nekim susednim državama. Prethodno sprovedena mera smanjenja akciza za 20 odsto primenjena je pre mesec dana i ostaje na snazi do 24. aprila 2026. godine.

Uredbom su tako utvrđene sledeće cifre: akciza na bezolovni benzin iznosi 54 dinara po litru, dok je za dizel određena na 55,53 dinara. Ove mere imaju za cilj da stabilizuju cene goriva na domaćem tržištu u uslovima povećanih svetskih cena sirove nafte, kako je objavljeno u Službenom glasniku.

Od 10. aprila digitalno skeniranje putnika na svim šengenskim granicama, prevoznicima sa Zapadnog Balkana komplikovaniji uslovi

Od danas, 10. aprila, počinje puna 24-časovna primena EES sistema (Entry/Exit System) na svim šengenskim granicama Evropske unije, što znači da svi putnici iz Srbije i zemalja Zapadnog Balkana moraju svaki put da se registruju kroz ovaj sistem zbog pravila boravka u EU najviše 90 dana u periodu od 180 dana, saopšteno je u zvaničnim informacijama. EES sistem je od početka rada, 12. oktobra 2025. godine, zabeležio više od 45 miliona prelazaka, dok je za 24.000 ljudi odbijen ulazak iz različitih razloga, uključujući neodgovarajuće opravdanje posete i nevažeće dokumente.

Novi režim na granicama podrazumeva digitalnu evidenciju svakog ulaska i izlaska državljana zemalja koje nisu članice EU, a posebno važi za prevoznike sa Zapadnog Balkana kojima je ograničenje od 90 dana boravka u periodu od 180 dana ozbiljan izazov za poslovanje. Sistem EES postepeno je uveden u 29 evropskih država i zamenjuje tradicionalno pečatiranje pasoša digitalno zabeleženim ulascima, izlascima i eventualnim odbijanjima ulaska. Ovim procesom prilikom prelaska granice snimaju se slika lica putnika, otisci prstiju i lični podaci iz putne isprave.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić izjavio je da će zbog novog režima biti potrebno više strpljenja i bolja organizacija putovanja, te da se tokom ovog vikenda očekuju veće gužve na graničnim prelazima, posebno sa Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom. Pravilo boravka 90/180 dana znači da državljani zemalja van EU, uključujući Srbiju, mogu bez vize da borave u Šengen zoni maksimalno 90 dana u okviru bilo kog perioda od 180 dana.

Za prevoznike sa Zapadnog Balkana, digitalna obrada podataka kroz EES sistem onemogućava izbegavanje strogog viznog režima, zbog čega su krajem januara organizovali blokade graničnih prelaza. Protesti su održani u Bosni i Hercegovini, dok je u Srbiji najavljena blokada za 14. april odložena. Prevoznici iz regiona traže lokalna rešenja kako bi olakšali kretanje i poslovanje u okviru novih pravila.

EES se često pominje zajedno sa Evropskim sistemom za informacije i odobravanje putovanja (ETIAS), čija se primena očekuje do kraja 2026. godine. Dok EES obezbeđuje upravljanje granicama u trenutku prelaska, ETIAS predstavlja dozvolu za putovanje koja se pribavlja pre polaska i odnosi se na državljane zemalja kojima nije potrebna viza. EES je besplatan, dok se za ETIAS naplaćuje taksa.

Izdaci za ličnu potrošnju porasli na 109.787 dinara, najveći udeo u prihodima iz radnog odnosa i penzija

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji u novcu i naturi tokom 2025. godine iznosili su 109.136 dinara, što je nominalni rast od 11,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, prosečni mesečni izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava iznosili su 109.787 dinara, što predstavlja povećanje od 11,8 odsto u odnosu na 2024. godinu.

U gradskim naseljima, domaćinstva su ostvarila prosečne prihode od 110.805 dinara, što je rast od 11,6 odsto, dok su u ostalim naseljima prosečni prihodi iznosili 106.050 dinara i bili viši za 12,0 odsto. Izdaci za ličnu potrošnju u gradovima su iznosili 111.331 dinar (rast od 11,6 odsto), a u ostalim naseljima 106.906 dinara (rast od 12,2 odsto).

Najveći udeo u ukupnim prihodima domaćinstava čine prihodi iz redovnog radnog odnosa sa 54,8 odsto, dok penzije učestvuju sa 29,8 odsto. Prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova iznose 3,8 odsto, naturalna potrošnja 2,4 odsto, prihodi van redovnog radnog odnosa i primanja od socijalnog osiguranja po 2,3 odsto, dok prihodi iz ostalih izvora čine 4,6 odsto.

U strukturi lične potrošnje, najviše se izdvaja za hranu i bezalkoholna pića (36,6 odsto), kao i za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva (16,1 odsto). Slede izdaci za transport (9,0 odsto), ostale lične predmete i usluge (6,0 odsto), komunikacije (5,5 odsto), rekreaciju i kulturu (5,3 odsto), odeću i obuću (4,7 odsto), alkoholna pića i duvan (4,4 odsto), zdravlje (4,0 odsto), dok 8,4 odsto otpada na ostale grupe lične potrošnje.